Nevesinje
Општинска борачка организација Невесиње данас је на свечаној академији своје највише по рангу признање ̶ Митровданску грамату постхумно додијелила официрима Војске Републике Српске Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу, Тому Пушари, Јовици Шакоти и Драгану Слијепчевићу за исказану изузетну храброст и пожртвованост у Одбрамбено-отаџбинском рату. Признања су преузели чланови њихових породица.
Мајор Тихомир Јањић је рођен у Зајасену 1961. године. Погинуо је 21. априла 1994. године код Горажда. Увојничком погледу красила професионалност и храброст, а као човјека и грађанина скромност и племенитост. Своју истрајност и војничку стручност показивао током цијелог рата, а посебно у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.
Родно село Зајасен, војна гимназија и академија у Београду гдје је био најбољи у класи, Центар за обуку резервних официра у Билећи ̶ то је био Тихов пут умиру. У рату започиње са требињско-дубровачким ратиштем, након тога долина Неретве и толико опричани Врањевићи, сјеверно- херцеговачко ратиште и Горажде гдје је Невесињска бригада остала без најмлађег команданта батаљона. Одликован је Орденом Милоша Обилића.
Драган Зиројевић је рођен 1961. године у Плочнику, општина Калиновик. Погинуо је 23. јуна 1995. године на Трескавици. Имао је надимак Командант Зира. Био је припадник српске елитне полицијске јединице Црвене беретке. По њиховом повратку са хрватског ратишта остаје у Невесињу гдје је постављен за командира Полицијске станице Невесиње, а након тога за команданта посебних снага полиције Центра јавне безбједности Требиње.
За живота је одликован Орденом Карђорђеве звијезде и Орденом Милоша Обилића, а постхумно Орденом Карађорђеве звијезде РС трећег реда који се додјељује само најспособнијим командантима.
Потпуковник Драган Слијепчевић је рођен у Мостару 1958. године. Погинуо је на Кисеру код Коњица 27. септембра 1994. године од непријатељске гранате.
Завршио је војну-ваздухопловну гимназију у Мостару, послије чега одлази на Војну академију Рајловац код Сарајева. На пола студија прелази у Београд гдје и завршава војну академију. Прво постављење добија у Подгорици, на војном аеродрому Голубовци, гдје остаје близу двије године.
Почетком Отаџбинског рата, Драган је прекомандован у Поникве код Ужица. Ту остаје пет мјесеци, када одлучује да се врати на било које од херцеговачих ратишта, пошто више није могао да издржи да је далеко од свог народа у тешким тренуцима. Своје мјесто проналази на Борцима, као начелник Друге лаке пјешадијске бригаде.
Носилац је Ордена Карађорђеве звијезде трећег реда.
Пуковник Томо Пушара рођен је 1944. године у селу Ушивак код Хаџића, а погинуо је 16. јуна у Подвележју. Војну академију, а потом и Командно- штабно ратну школу завршио је у Београду. Као професионални војник блиставу каријеру започео је у Призрену, наставио у Београду, а потом прешао у Книн, па у Мостар.
Војничко знање и ратне вјештине исказао је прво на Купресу, па у Книну. Потом поново враћа у Мостар на дужност начелника штаба Десете херцеговачке моторизоване бригаде. Као војник и као човјек силно је желио да уради нешто крупно за свој народ, али су га злочинци зауставили управо у тренуцима стварања Невесињске бригаде. Његови саборци га памте као дивног човјека и способног војног стратега.
Мајор Јовица Шакота је рођен 1957. године у Мостару, а погинуо је 11. новембра 1994. године у Бишини на извршавању борбеног задатка у Другој митровданској бици. Био је на дужности команданта Оклопног батаљона Осме херцеговачке моторизоване бригаде.
Јовица је завршио Педагошку академију у Мостару и до рата је радио у Секретаријату унутрашњих послова Мостар. По избијању ратних сукоба у Босни и Херцеговини ступа у тадашњу ЈНА и ставља се у одбрану свог српског народа, најприје на мостарском, а потом мостарско-невесињском ратишту.
Постхумно је одликован Орденом Милоша Обилића.
У Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе".
Чланови "Насљеђа" традиционално приређују акцију даривања крви за Митровдан – дан страдања, али и велике побједе у Отаџбинском рату.
„Драгоцјену течност у миру дајемо свјесни потребе за хуманошћу, као што су наши очеви у рату чинили борећи се за слободу и отаџбину“, поручили су из Удружења „Насљеђе“.
У служби за транфузију данас је прикупљено десет доза течности која живот значи.
У Средњошколском центру „Алекса Шантић“ поводом Митровдана је приређен пригодан културно-едукативни програм.
Програм је започео историјским часом који су одржали директни учесници Митровданских битака. О историјској одбрани Невесиња и Источне Херцеговине говорили су Неђо Пантић и Симо Чампара из Организације страјешина Војске РС и Горан Шаренац и Бранко Зечевић из Ратних ветерана Невесиња.
Они су ученицима одржали предавање о томе шта се дешавало током митровданских офанзива и покушали живом ријечју да приближе шта су све прошли са својим саборцима и народом. Поручили су да је значај ових битака немјерљив како за српски народ на подручју Невесиња и Херцеговине тако и за стварање Републике Српске. Ученике су упознали о самим детаљима побједничких битака, о томе како је побијеђен бројчано надмоћнији непријатељ и историјској улози ратног команданта Новице Гушића. На крају су поручили да на младима остаје да његују културу сјећања, да пруже руку помирења свима, али и да памте храбру и часну Невесињску бригаду.
У наставку програма ученици су били у прилици да погледају пројекцију филма „Битка за одбрану Херцеговине“, аутора Небојше Колака. Овај документарно-репортажни филм је настао сасвим случајно у контакту са људима из Невесиња, који су били свједоци прве Митровданске офнзиве. Филм представља својеврсну исповијест људи који су учестовали у првој Митровданској офанзиви и приказује кључну улогу Невесињаца у одбрани Херцеговине.
Након пројекције филма ученици су заједно са професорима присуствовали Светој архијерејској литургији у Цркви Вазнесења Господњег. После литургије су се упутили на Трг слободе гдје је делегација СШЦ „Алекса Шантић“ положила цвијеће на Споменик борцима за слободу.
За самом крају данашњег културно-едукативног прогама ученци су припремили рецитације и пјесме на тему Митровдана као и изложбу ликовних радова. Радови представљају практичан рад ученика првих и других разреда Гимназије у претходне двије године, а односе се на више националних тема, укључујући и данашњи празник Светог Димитрија.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ одржана је свечана академија у част Митровдана. Уз пригодан културно-умјетнички програм и обраћање званичника евоциране су успомене на Митровданске битке, симболе одбране Невесиња и Херцеговине.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Данијел Егић за Невесиње је рекао да је град херој.
„Бранећи свој град и своју нејач од вишеструко снажнијег непријатеља ови људи су учинили много херојских дјела“, истакао је Егић. Он је додао да је Република Српска натопљена крвљу јунака и да мислећи на њих треба још истрајније да је у миру бранимо.
Говорећи о великим побједама Невесињске бригаде у митровданским биткама пуковник Ранко Продановић је нагласио да су пресудили вјера, јединство и храброст.
„То тројство је био језичак који је превагнуо на нашу страну у одсутним тренуцима борбе“, рекао је Продановић истичући да данас са поносом можемо славити наше хероје и уживати у слободи.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је Митровдан посебан дан за Невесиње, али и читаву Републику Српску.
„У митровданским офанзивама је снагом оружја и вољом људи из Херцеговине одлучено да се ударе темељи РС. Треба да је чувамо, да имамо свој пут и да валоризујемо то што је наш град дао за Републику Српску“, поручио је Авдаловић.
Јован Јоца Чалија је у рату је изгубио сина јединца. Са 19 година је погинуо на бранику отаџбине. Бол за изгубљених сином ни 32 године послије не пролази.
„Посебна узбуђења навиру ових дана када сам и доживио велику трагедију“, каже Чалија и додаје да ипак пронађе снагу да дође на помене и свечаности који се организују за све погинуле борце.
Демобилисани борац Радмило Ројевић каже да су Невесињци поносни на Митровданске битке и да се са посебним пијететом односе према жртвама протеклог рата.
„Нисмо се ни центиметар повукли иако је било веома тешко. Имали смо јединство војске и народа и зато смо и издржали“, истакао је Ројевић.
Предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац рекао је да су борци створили Републику Српску и предали је политичким властима на управљање. „Они су сада дужни да воде бригу о свима нама, о борцима, породицама погинулих бораца и о њиховој дјеци“, указао је Шиповац.
Код Споменика слободе на централном градском тргу одржан је помен погинулим борцима, а након тога су делегације званичника Српске и Србије, општине Невесиње и борачких организација и удружења положиле вијенац и свијеће српским јунацима. Представници институција и борачких организација положили су цвијеће и код Споменика прослављеном команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу и одали почаст официру који представља понос читавог Невесиња, његових сабораца, старјешина и потомака.
Постхумна одликовања официрима Невесињске бригаде
Општинска борачка организација Невесиње данас је на свечаној академији своје највише по рангу признање ̶ Митровданску грамату постхумно додијелила официрима Војске Републике Српске Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу, Тому Пушари, Јовици Шакоти и Драгану Слијепчевићу за исказану изузетну храброст и пожртвованост у Одбрамбено-отаџбинском рату. Признања су преузели чланови њихових породица.
Митровданску грамату за Драгана Зиројевића преузео је његов син Александар. Изражавајући захвалност на одликовању, он је рекао да му много значи што се људски и војнички подвизи његовог оца цијене и након више од 30 година и препричавају од стране његових сабораца.
„Наша је обавеза да градимо Републику Српску онакву какву су је замишљали српски војници жртвујући своје животе на бојном пољу“, поручио је Зиројевић.
Митровданска плакета уручена је Сандри Татар за израду идејног рјешења и пројекта Спомен собе.
У културно-умјетничком програму Митровданске академије учествовали су глумци Народног позоришта из Бањалуке Горан Јокић и Милош Ћебић, музички умјетници Желимир Пушоња, Анђела Николић и Теодора Мијајловић и хор Средње музичке школе из Требиња.
