На централном објекту Основне школе „Ристо Пророковић“ у Невесињу почели су радови на замјени столарије. Ова значајна инвестиција усмјерена је на побољшање енергетске ефикасности зграде и стварање знатно бољих услова за боравак и рад ученика и наставног особља.

Пројекат чија вриједност износи 140.000 КМ у потпуности финансира Министарство просвјете и културе РС

Након спроведеног тендерског поступка, као извођач радова изабрана је фирма „Алуминијска и ПВЦ браварија Савић“, чији радници већ постављају нове ПВЦ прозоре.

Директор ОШ „Ристо Пророковић“ Миљан Авдаловић нагласио је важност ове санације за цјелокупну локалну заједницу, а посебно за ученике и наставнике.

„Замјеном столарије директно обезбјеђујемо топлије учионице и боље услове за рад и уштеду топлотне енергије“, рекао је Авдаловић. Он је додао да ће настојати да у наредном периоду уреде фасаде на згради.

Из невесињске образовне установе потврдили су да је расписан и јавни позив за санацију мокрих чворова. Овај пројекат неће обухватити само матичну школу у граду, већ и подручна одјељења, чиме ће се хигијенско-здравствени услови за све ученике подићи на знатно виши ниво.

Млади невесињски шахисти остварили су одличне резултате на два такмичења одржана у Требињу.

На Меморијалном турниру „Мирко Албијанић, Никола Секуловић и Велимир Реметић“ који је игран као рапид турнир за кадете чланови ШК „Невесиње“ освојили су пет медаља. Невесињци су били убједљиво најбољи у узрасту до 14 година. Најсјајније одличје заслужили су Андрија Савић и Марија Вучинић. Александар Буха је заузео друго, а Андреа Јонлија треће мјесто. У категорији до 18 година Борис Јонлија је освојио бронзану медаљу. На турниру је учествовало 55 дјеце.

На Отвореном такмичењу у блиц шаху „Трофеј Требиња“ Андрија Савић је освојио седам поена из девет партија, што је био најбољи резултат у категорији до 12 година и трећи на читавом турниру. Борис Јонлија је са шест поена био најбољи у категорији до 16 година. Андреа Јонлија је и на овом такмичењу стигла до бронзане медаље. За Трофеј Требиња борило се 47 шахиста из Србије, Црне Горе, Швајцарске и БиХ.

Црква светих апостола Петра и Павла у Лукавцу у недјељу, 12. јула, прославиће крсну славу-Петровдан. Света литургија почиње у 9 часова.

Чувајући традицију и обичаје окупиће се Лукавчани код светог храма да прославе светковину са родбином, комшијама и пријатељима. За Петровдан се у Лукавцу традиционално одржава народни сабор којем је некад присуствовало и више хиљада душа. У нешто мањем обиму традиција је сачувана до данашњих дана.

Кроз историју је Лукавац често помињан као примјер борбе за слободу и достојанство. Од времена Невесињске пушке, па кроз добровољачки покрет у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе, те као активни учесници антифашистичке борбе у Другом свјетском рату Лукавчани су показивали јунаштво и плементитост. Коначно, у посљедњем одбрамбено отаџбинском рату опет су устали да бране свој дом и слободарску традицију предака.

Према предању у овом мјесту, на старом граду Валу, столовао је и Херцег Стјепан Косача. Вал је природно утврђење поред локалног пута Лукавац – Дивин окружено стрмим литицама и необичним рељефним творевинама са свега два могућа прилаза. Остаци зидина и пронађено глинено посуђе и предмети потврђују да је човјек користио овај живописни простор. Према предању, на овом мјесту је било античко насеље. Непосредно испод Вала парцеле земље носе назив Подграднице, а велики дио Лукавачког поља чине Херцегове баре што указује и на постојање старог града и присуство Херцега Шћепана.

У дубровачким списима Лукавац се први пут помиње 1375. године. Данашње лукавачке породице су на простор између Липника и Потруба доселиле почетком 19. вијека. Према подацима Српске православне епархије Захумско – херцеговачке 1890. године у Лукавцу је било 85 кућа са 678 становника. Од тада па све до седамдесетих година прошлог вијека број становника је био у порасту. Основну школу у Лукавцу једном тренутку је похађало близу 200 ученика. Село је сада проријеђено и остарило. Некадашњи сточари су нестали, а њихови насљедници као да немају нити времена, нити интереса да раде оно што су радили очеви или дједови. Оно што је остало и што нас подсјећа на старе успомене су чист зрак, мирис богате природе и бистри извори на сваком кораку.

На овом живописном простору расле су генерације Лукавчана који су трагајући за бољим животом населиле све свјетске мердијане. Ипак, завичај и коријене нису заборавили и радо причају о свом селу и интересују се за братственике који још увијек вриједно раде у питомом Лукавачком пољу.

Списак познатих Лукавчана је подугачак и не може стати у један новинарски чланак. Нема тог Херцеговца који није чуо за хуманисту и великог добротвора Михајла Лабала, хајдучког харамбашу Кика Стевановића и прослављене кошаркашке репрезентативце Ратка Радовановића и Ђорђа Андријашевића. Мање је познато да је преко тридесет Лукавчана учествовало у добровољачком покрету у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе (1912 – 1918). Само из породице Вуковић са Рогача било је девет добровољаца, а Коста Стевановић је одликован високим војничким признањем – сребрном медаљом за храброст Милош Обилић. У Другом свјетском рату Лукавчани су дали велики допринос у антифашистичкој борби, а своје опредјељење за слободу и правду показали су и у посљедњем отаџбинском рату у којем су поднијели велику жртву. Потомци хероја, мјештани и поштоваоци подигли су Спомен обиљежје на којем су исписана имена 18 погинулих бораца из Лукавца. Вјера, слобода и храброст били су оличење ових српских јунака. Споменик је саграђен уз благослов Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Из Лукавца поријекло воде универзитетски професори, истакнути друштвени радници, књижевници, спортисти...

Црква светих апостола Петра и Павла

За Петровдан се у Лукавцу традиционално одржава народни сабор којем је некад присуствовало и више хиљада душа. У нешто мањем обиму традиција је сачувана до данашњих дана.

Темељи Цркве светих апостола Петра и Павла освјештани су 17. јула 1903. године, а освећење је извршио протојереј Ристо Кочовић уз саслужење свештеника Николе Која, Петра Говедарице и Душана Гаћиновића. Црква је грађена двије године, а неимар је био Лазар Шушић из Љубиња. Освећење је обавио митрополит Петар Зимоњић.

Уз помоћ великог добротвора Михајла Лабала црква и порта обновљени су 1987. године. Те године за Петровдан, великом народном сабору и богослужењу, присуствовало је неколико хиљада људи.

Уз велики труд мјештана посљедњих година обновљена је Црквена кућа, подигнут је Споменик погинулим борцима, саграђена капела и уређена порта храма, као најљепши примјери вјере, духовности и прегалаштва Лукавчана.

Занимљиво о Лукавцу

• Најстарија легенда везана за село Лукавац говори о закопаном благу на локалитету старог града Вала на којем је према предању посљедњи столовао Херцег Шћепан. Тврди се да негдје у литицама Вала постоји облик од камена који подсјећа на пијетла, а вода која капа са његовог кљуна показује гдје је сакривено благо.

• Лукавачка парохија основана је joш 1839. године и обухватала је села Лукавац, Бежђеђе, Трусину и Подком.

• Најпознатији невесињски пророк Вукеља Стевановић из Лукавца непогрешиво је предвиђао многе важне догађаје у 19. вијеку. Народ прича да је тачно најавио „Улошки устанак“ (1882) и ко ће бити његове вође у тренутку када за тако нешто нико није могао да повјерује.

• Велики хуманиста и добротвор Михајло Лабало у родном Лукавцу остао је упамћен и по томе што је у село довезао први бицикл.

• Научни резултати проф. др Радослава Радовановића, рођеног Лукавчанина, из области заштите од зрачења уграђени су у свјетске прописе Међународне агенције за атомску енергију и Свјетске здравствене организације.

• Владимир Гаћиновић из Лукавца, угледни невесињски љекар и предсједник општине, током студија медицине у Бечу друговао је са најбољим психологом свих времена Сигмундом Фројдом.

• Лукавчанка Љубица Граховац (Вађон) прва је спикерица Телевизије Црне Горе. Учествовала је у реализацији првог Дневника ТВ Титоград 1971. године.

• Михајло и Коса Цвијетић из Лукавца изродили су пет синова и сви су били виши од два метра.

• Никола Граховац из Лукавца, послијератни колониста у Гајдобри, својевремено је имао најјачи стисак руке у СФРЈ.

• Најдуговјечнија становница Лукавца за коју постоје документовани подаци је Мара Гаћиновић. Рођена је 1919, а умрла 2023. године.