Nevesinje
У Удружењу омладине и дјеце са посебним потребама „Моја нада“ данас је пригодним програмом обиљежен Међународни дан особа са инвалидитетом.
За полазнике удружења и њихове госте, ученике ОШ „Ристо Пророковић“ и Музичке школе“Свети Роман Мелод“, кратку представу „Ружно паче“ извела је глумица Драгана Матрак Буквић. Домаћини су заједно са својим другарима пјевали и дружили се, а на крају су симболично пустили балоне као знак мира и љубави.
Директорица Удружења „Моја нада“ Славица Булут рекла је да обиљежавањем Међународног дана особа са инвалидитетом и ово удружење жели да на свој начин скрене пажњу на проблеме и потребе особа са посебним потребама. Она је додала да су тим поводом провели низ активности међу којима је и израда паноа са поруком „Заједно можемо све“.
Дан посвећен особама са инвалидитетом установљен је 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају да обиљежавају тај дан с циљем да се омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву.
СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН
На регионалном путу Невесиње – Берковићи у току је изградња новог моста преко ријеке Зовидолке. Грађевинско здање дужине 33 метра на модеран начин ће ријешити вишедеценијски безбједносни проблем у саобраћају. Инвеститор пројекта вриједног 450.000 КМ је ЈП „Путеви РС“, а радове изводи Конзорцијум ХП Инвестинг – Невесињепутеви.
Изградњом енергетског пута Зови До – Бежђеђе – Дивин значајно је порастао интензитет саобраћаја на овом путном правцу. Недавном реконструкцијом и модернизацијом пута Р-435 и изградњом моста на Зовидолци пречица према Билећи, Требињу и Црногорском приморју биће много лагоднија возачима.
Стари дрвени мост који је више од једног вијека служио мјештанима и путницима намјерницима одлази у историју као симбол ишчезлог времена када се другачије живјело и градило. Највеће поплаве које су задесиле Невесиње у 20. вијеку новембра 1934. оштетиле су и порушиле мостове на ријекама и рјечицама, па није издржао ни дрвени мост за Зоводолци. Прије седам година мост је поново био на искушењу, али је сачуван сналажљивошћу мјештана који су завезали дрвену конструкцију и тако спријечили да је однесе водена бујица.
Јавно предузеће „Водовод“ скреће пажњу потрошачима који се снабдијевају из градског водовода да током зимског периода заштите водоводне инсталације изложене хладноћи и тако спријече евентуалне штете.
Потрошачима се препоручује да цијеви у шахту и водоводне инсталације у просторијама које се не загријавају заштите стиропором, стакленом вуном или другим термо-изолацијским материјалом. Савјетује се и испуштање воде из цијеви у просторијама које се не користе током зиме.
Дописници београдске Политике у издањима између два свјетска рата често су инспирацију за репортаже тражили у Невесињу. Са доста епитета су писали о природним љепотама, чувеном гостопримству и славној историји овог краја.
У посједу Радио Невесиња је чланак Политике из јула 1936. године у којем се читаоци информишу да је чувено љетовалиште званично проглашено за ваздушну бању.
Уз малу корекцију текста коју смо урадили ради бољег разумијевања информације преносимо чланак у цјелости:
„Извести се друмом из Мостара уз голе и врлетне огранке Вележ планине, значи сагледати слику најљепшег херцеговачког платоа. Благо заталасана раван, висока око 1.000 метара, оивичена џиновским сњежним врховима Вележа и Црвња представља несумљиво најљепши планински предио Херцеговине. Један зелен саг ливада и њива прошаран густим и безбројним шумарцима створеним за љетовање и одмор, искрсне пред очима чим аутомобил избије на врх брежуљка Грепка. Тај зелен саг, огроман и непрегледан, јесте чувено ''Невесиње равно“ некад гнијездо устаника и раје. Тај зелени саг представља најљепшу херцеговачку равницу чија надморска висина прелази 900 метара. А на ивици те равнице, испод шумовитог Грепка који је погодан за опоравилиште и санаторијум, лежи Невесиње, планинско мјесташце и чувено херцеговачко љетовалиште , које је ових дана најзад дочекало да буде проглашено за ваздушну бању. Невесиње је одавно на то чекало. Јер ово мало планинско мјесто, на домаку увек сњежног Вележа, има све услове да постане једно од наших најљепших и најздравијих љетовалишта. Што то већ није, оно томе није криво“, писала је Политика давне 1936. године.
„Удаљено 40 километара од Мостара, Невесиње је годинама љетовалиште богатих Мостараца који сваког љета ''изађу на планину''. Ту се љетовало и пландовало још за вријеме турске управе. Још у то вријеме људи су осјетили благотворно дејство невесињске климе и невесињског ''зрака“. Последњих година у Невесињу љетује и велики број Далматинаца, као и неки Херцеговци настањени у Београду. Интересовање за ово љетовалиште у посљедње вријеме је знатно порасло.
Живот у Невесињу преко љета је необично јевтин. Сви сељачки производи могу се купити сваког петка на невесињској пијаци за багателну цијену. Исто тако и цијена станова је прилично ниска. У Невесињу постоји и једна велики и модеран хотел, чији комфор ни у чему не оскудијева. То је хотел ''Невесиње“. На тераси овог хотела свако вече трешти циганска музика која забавља госте до дубоко у ноћ.
Послије званичног проглашења Невесиња за ваздушну бању, посјета гостију биће знатно већа. Сви гости, који у Невесињу буду боравили најмање седам дана, имају право на бесплатан повратак на железници до Мостара. Невесињска општина сада настоји да посета гостију овом чувеном херцеговачком љетовалишту буде што већа. У ту сврху потребно је најхитније оснивање једног пропагандног друштва у самом Невесињу, које би стајало у тесној вези са мостарским Путником“, закључује дописник Политике из Херцеговине у броју из јула давне 1936. године.
Невесиње 1936.