Nevesinje
Светом литургијом, поменом погинулим борцима и полагањем цвијећа на спомен обиљежја у Луци, у недјељу, 15. априла биће обиљежен Дан формирања Друге лаке бригаде Војске Републике Српске.
Бивши саборци евоцираће успомене на ратне дане и судбоносне битке у којима су погинула 174 припадника ове војне формације.
У Цркви успења пресвете Богородице у Луци биће служена света литургија са почетком у 10 часова, а након тога и помен за све погинуле и умрле борце из отаџбинског рата. Код Спомен обиљежја на којем су исписана имена 207 погинулих бораца и 109 цивила биће положено цвијеће, а планирано је и обраћање званичника.
Друга лака пјешадијска бригада током рата имала је зону одговорности од око 70 километара, од Живањског дола до Љубине на коњичко - невесињском ратишту.
Општинска борачка организација Невесиње позвала је породице погинулих бораца, демобиласане борце и грађане да присуствују програму обиљежавања Друге лаке пјешадијске бригаде.
ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊA
15. април (недјеља) 2018. године
10:00 Света литургија у Цркви Успења Пресвете Богородице у Луци
11:00 Парастос погинулим и умрлим борцима ВРС
11:30 Полагање цвијећа и обраћање званичника
12:30 Послужење гостију у Парохијском дому у Луци
За реконструкцију Дома културе у Невесиње Влада Србије издвојиће 300.000 КМ. Начелник општине Миленко Авдаловић потврдио је да је предсједник Србије Александар Вучић ову донацију обећао синоћ током радне вечере са начелницима источно-херцеговачких општина.
Авдаловић каже да је Влада Републике Српске за невесињски Дом културе раније одобрила 100.000 КМ.
Поред санације и адаптације старог објекта, пројектом је предвиђена и изградња анекса са мокрим чвором и пратећим просторијама. Израда пројекта је при крају и врло брзо ће бити расписан тендер.
Авдаловић каже да ће ускоро бити настављени и радови на Спортској дворани „Невесињка“ кроз пројекат енергетске ефикасности, а креће и наставак уређења градског језгра.
У Цркви Светих Петра и Павла на Залому служена је васкршња литургија. Богослужење је обавио надлежни свештеник Драго Зубац.
Празник над празницима са радошћу је дочекан у овом селу о чему свједочи присуство великог броја вјерника међу којима је било и доста дјеце.
Један од најбољих студената фармације из Бањалуке, Милица Петковић самоуверено иде ка циљу
Човеку су у животу потребни само вера и мало добре воље да би се остварили снови из детињства
КАДА се пре пет година упутила за Бањалуку из родног Невесиња, Милица Петковић (24) није ни слутила да ће постати један од најбољих студената фармације на Медицинском факултету Бањалучког универзитета.
За пет година "сакупила" је чак 22 десетке и девет деветки, а "омакла" јој се и једна осмица, што је било довољно за више него завидан просек од 9,63, на основу чега је, као најбољи студент, добила позив пре неколико дана да буде гост на свечаном пријему и предавањима у Агенцији за лекове и медицинска средства у БиХ.
- Леп је осећај када вам неко да признање за ваш труд. Била сам привилегована позивом у Агенцију за лекове и медицинска средства БиХ, где бих једног дана, када завршим школовање, волела да се окушам и професионално. Имала сам прилику да упознам своје колеге из Сарајева и Тузле, такође најбоље студенте са фармацеутских факултета из ових градова, и да са њима разменим искуства, али и започнем нова пријатељства - поделила је са нама утиске девојка широког осмеха и продорних зелених очију које јасно говоре да су човеку у животу потребни само вера и мало добре воље.
Милица је фармацију уписала, како каже, захваљујући пориву да помаже људима, а медицина јој је одувек била велика страст.
- Одувек сам волела да комуницирам са људима, да слушам њихове проблеме и покушам да им помогнем, па сам се из тих разлога и определила да упишем Медицински факултет у Бањалуци, смер фармација - објашњава Милица.
Остаје у БиХ
Иако је све више младих који по завршетку школовања напуштају границе БиХ, Милица Петковић није једна од њих и нада се да ће своју каријеру градити на овим просторима. - Желела бих да останем, мени се на напуштају наши крајеви. Моја највећа жеља је да једног дана радим или у Агенцији за лекове и медицинска средства БиХ или као професор на факултету, па ћемо видети шта ће превагнути - оптимиста је Милица.
Упркос неизмерној позитивној енергији којом одишу сваки њен покрет и гест, Миличин пут до жељеног циља није био поплочан ружама. Од своје десете године живела је само са мајком, чија примања су скромна, пошто јој је отац умро млад, али је то није спречило да стаса у озбиљну девојку, која зна шта жели и колико се вреди борити за своје снове.
У Бањалуци живи у Студенском дому "Никола Тесла", у собици "два са два", са још две цимерке, али је то, каже, никада није спречило да уредно испуњава своје обавезе.
- Не верујем да је ишта на свету немогуће ако поседујеш вољу, знаш шта желиш и ако се довољно трудиш да истрајеш у својој намери. После предавања идем на праксу у апотеку, а у међувремену учим у домској читаоници. Предавања су се завршила у фебруару, сада нам је пауза, па се радујем што могу сву пажњу да усмерим на стицање искуства у апотеци - каже Милица.
Наша вредна саговорница, захваљујући завидном просеку, већ три године је стипендиста Министарства просвете и културе Републике Српске.
- То ми много значи, јер ми покрива знатан део трошкова студирања и смештаја у студенстком центру - додаје Милица.
Осим материјалне подршке, важан стимуланс за учење и сигуран ход ка зацртаним циљевима јој је и емотивна, свесрдна подршка мајке, која јој је увек давала подстрек да у животу може постићи све што је замислила.
- На почетку ми је било тешко да одем из свог краја и дођем у нову средину. Да се навикнем на ново окружење, људе, али да није било подршке најмилијих, пре свега маме, било би сигурно много теже. Сада је све тамо где треба да буде - скромно је, кроз осмех, закључила наша саговорница.
Вечерње новости