Nevesinje
Богослужењем и полагањем цвијећа на спомен обиљежју у селу Удрежње данас је обиљежена 79. годишњица страдања жртава усташког злочина и првог оружаног отпора окупаторским јединицама у Другом свјетском рату.
Свету литургију у Цркви Светог пророка Илије служио је свештеник Младен Чалија. Након богослужења одржан је помен жртвама усташког терора, а код Спомен обиљежја представници Општинске борачке организације и Општине Невесиње положили су цвијеће.
Свештеник Чалија поручио је да српски народ мора бити сложан, треба да слави Бога и да прашта, јер не смијемо да робујемо мржњи и зависти.
„Треба да се сјећамо оног што смо доживили на данашњи дан и свега што је доживио наш народ 1941. да нам буде опорука, да се никад не понови. Славећи Бога и уважавајући друге да будемо достојни наследници наших предака“, нагласио је Чалија.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац рекао је да се на данашњи дан окупљамо како бисмо обиљежили годишњицу страдања српског живља на Удрежњу.
„Наши непријатељи су се увијек трудили да највеће злочине почине на наше вјерске празнике.Тако је било и овдје на Костадинов дан 1941. године, када су упали у село и побили 30 невиних људи“, истакао је Шиповац.
Начелник Одјељења за привредне и друштвене дјелатности Синиша Братић рекао је да му је велика част што присуствује данашњем обиљежавању помена жртвама из протеклих ратова, поручивши да су они дали свој живот за нашу слободу.
Удрежњани који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.
Према ријечима једног од мјештана Удрежња, Милосава Кљакића, ово село је више стотина година било насељено српским живљем, и управо због тога је било мета за наше непријатеље.
Потомци жртава и ове године, на 79. годишњицу, жељели су да се на достојанствен начин присјете првог страдања невесињског живља у Другом свјетском рату.
Зорица Реповић и Јелица Чабрило
У Дрежњу je данас обиљежено 79 година од првог оружаног отпора окупаторско-усташким јединицама у Другом свјетском рату.
Делегације општине Невесиње, Општинске борачке организације и потомци жртава положили су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу, а након тога служен је парастос на Партизанском гробљу у овом селу.
Иако је у историји остало записано да је Дан устанка прoтив фашизма у БиХ 27. јули 1941. мјештани невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први смогли храбрости да пруже оружани отпор окупаторској сили. Као и много пута кроз историју, прорадио је српски инат и слободарско опредјељење мјештана Дрежња који су смогли снаге да се супроставе злочинцима.
Предсједник Савјета мјесне заједнице Дрежањ Драган Ивковић нагаласио је да су њихови славни преци показали одважност и први у поробљеној Европи пружили отпор фашизму.
Дрежањ је иначе у Другом свјетском рату био чувено атифашистичко упориште и стално је био трн у оку окупатору. У овом селу 30 домова остало је без два или више чланова, а 32 борца су погинула у НОБ-у.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене прославила је данас крсну славу. Након свете литургије преломљен је славски колач. Дружење мјештана и гостију настављено је уз трпезу љубави и пој гусала.
Пригодне бесједе одражали су свештеник Драго Зубац и начелник општине Миленко Авдаловић.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене духовно је средиште српског живља из Слата, Дрежња, Грабовице, Жуновине и Шипачна дуже од осам деценија. Низале су се генерације, једни остајали, а други трагајући за бољим животим одлазили, али је остала заједничка љубав према светом храму и завичају.
Црква у Слату подигнута је у периоду од 1935. до 1937. године на мјесту гдје је за вријеме Невесињске пушке 1875. године ноћио црногорски краљ Никола.Чину освјештања присуствовало је око 10.000 људи.
Црква је први пут обновљена шездесетих година. Великим трудом мјештана и уз добру вољу донатора ова православна светиња је други пут реновирана од 2009. до 2011. године када јој је удахнут нови живот. Обновљена црква освјештана је 5. јуна 2011. године. Било је планирано да се 2013. године у Слату прослави 1.700 година од Миланског едикта, али је због лоших временских прилика обиљежавање овог великог јубилеја премјештено у Невесиње.
Општина Невесиње ће наредних дана почети исплату помоћи грађанима који су претрпјели материјалну штету од земљотреса који је погодио Невесиње 26. новембра прошле године, потврђено је за Радио Невесиње из локалне управе. Комисија је на основу пријава грађана, након обиласка терена и прикупљених информација, утврдила да укупна штета на приватним стамбеним објектима износи 254.000 КМ.
Начелник општине Миленко Авдаловић каже да ће грађанима бити пласирана средства у износу од 100.000 КМ, односно 40% од причињене штете.
–За санацију посљедица земљотреса Влада РС је уплатила 100.000 КМ, Општина Будва је издвојила 10.000 евра, предузеће „Водовод и канализација“ из Херцег Новог 1.000 евра, а посланици Демократа у Скупштини Црне Горе уплатили су 500 евра – рекао је Авдаловић.
Он је прецизирао да ће исплате грађанима бити вршене из средстава Владе РС, а дио помоћи који је стигао из Црне Горе већ је искориштен за хитне интервенције на згради МУП-а и школским објектима и санацију објеката који су непосредно након земљотреса угрожавали безбједност грађана.
У општину Невесиње је у предвиђеном року пристигло 596 пријава грађана.У међувремену су неки људи одустали, јер су сами санирали штету или је она била мала, неки захтјеви су се дуплирали, а у један број објеката комисија није могла ући јер су власници боравили у иностранству, тако да је обрађено 539 захтјева. Као неоснован или са незнатном материјалном штетом комисија је оцијенила 91 захтјев, док је позитиван одговор дат на 448 захтјева, појаснили су у општини Невесиње.
Начелник општине Миленко Авдаловић каже да је било планирано да се средства исплате раније, али је актуелна епидемиолошка ситуација успорила рад комисије. Према његовим ријечима, појединачни износи надоканде за штету причињену од земљотреса крећу се од 100 до 700 КМ.