Специјални гост овогодишњих Митровданских свечаности у Невесињу био је Радош Бајић, свестрани умјетник, глумац, сценариста и редитељ, човјек који велику енергију улаже у очување традиционалних, културних и историјских вриједности српског народа. Славни глумац је у слободарској историји Невесиња нашао инспирацију за бесједу и умјетнички програм током Митровданске академије.

У интервјуу за Радио Невесиње Бајић је рекао да је фасциниран Невесињем у којем је препознао епицентар патриотизма и честитости.

− Људи се овдје вијековима боре да остану на огњиштима предака, али их судбина често тјера да се боре за то своје право на живот − каже Бајић и додаје да је задивљен са којим пијететом се обиљежава сјећање на славне дане.

Бајић каже да је и отварање Дома културе „Небојша Глоговац“ био разлог због кога је одложио све обавезе и дошао у Невесиње.

− Када сам се увјерио из какве средине и амбијента поријекло води величанствени и непоновљиви Небојша Глоговац јасно ми је због чега је био и остао толико велики - истакао је Бајић.

Удружење добровољних давалаца крви општине Невесиње данас је, на Митровдан, организовало велику акцију давања крви. Овом хуманом чину прикључила су се и друга удружења са простора источне Херцеговине: два Удружења из Гацка, Удружење из Билеће, Актив добровољних давалаца крви из Хидроелектрана на Требишњици, Удружење из Љубиња и актив из Берковића. Акција је проведена у Трансфузијској служби Болнице Невесиње.

Предсједник невесињског Удружења Драган Стајић рекао је да се на прву годишњицу Удружења одазвао велики број добровољних давалаца. Он је нагласио да је Митровдан одабран због тога што у Невесињу симболише страдање, али и велику побједу.

„Данашња акција је велика ствар за нашу болницу, као и за цијелу Херцеговину“, истакао је Стајић.

Предсједник Актива добровољних давалаца крви из Билеће, Драгољуб Шаренац, данас није био у могућности да да крв. Иначе је до сада то учинио 147 пута.

„Увијек смо се дружили са Невесињцима, па тако и данас на Митровдан “, рекао је Шаренац.

Бошко Бјелогрлић, предсједник добровољних давалаца крви Свети Симеон Мироточиви из Гацка, данас је дао крв 65. пут. Бјелогрлић је истакао значај сарадње Удружења и Трансфузијске службе Болнице Невесиње.

„Ово Удружење је основано 1998. године, и до данас је остварило сарадњу по цијелој Србији, Црној Гори и Републици Српској. Такође нам је много важно да имамо добру сарадњу са сусједном, братском општином Невесиње, и зато смо данас овдје“, нагласио је Бјелогрлић.

Акцији добровољног давања крви у Невесињу, данас су се први пут одазвали представници Актива добровољних давалаца ХЕТ-а.

“На позив Удружења добровољних давалаца крви општине Невесиње дошли смо данас овдје, како бисмо започели сарадњу, јер од свих херцеговачких општина, једино са Невесињем нисмо имали сарадњу и дружење. Од данас ћемо бити велики пријатељи, хуманисти и сарадници“, рекао је Бојан Грубач, предсједник Актива добровољних давалаца крви ХЕТ-а.

Доктор специјалиста трансфузиолог Максим Брењо рекао је да је у данашњој акцији учествовало 50 давалаца крви и да је прикупљено 46 доза.

„Ово је 17. акција у току ове године и овакве акције су веома значајне, зато што је у Болници Невесиње велика потрошња крви, и свака доза је важна. Увијек се трудимо да имамо довољно залиха крви, како бисмо одговорили на све захтјеве“, рекао је др Брењо.

Сви добровољни даваоци одрекли су се захвалних оброка, у корист Удружења за дјецу и омладину са посебним потребама „Моја нада“.

ЈЕЛИЦА ЧАБРИЛО

Комисија за очување националних споменика БиХ донијела је одлуку да се мост у Братачу− Овчији брод прогласи националним спомеником БиХ. Закључено је и да се ова средњовјековна грађевина уврсти на Листу угрожених споменика БиХ због лошег стања конструкције, билошких наслага и немогућности одржавања.

Иако је ово један од најзначајнијих споменика из времена турске владавине на подручју општине Невесиње нема много информација о овом објекту који је представљао ремек дјело тадашњег неимарства. Према неким подацима направљен је око 1750. године.

Аустроугарска је мост реновирала 1883. године тако што су дограђена два лука. Нијемци су 1943. године минирали мост оштетивши централни лук. Завод за заштиту културно-историјских споменика БиХ 1968. године урадио је посљедњу поправку моста.

Било како било, Овчији брод и даље пркоси зубу времена и привлачи пажњу знатижељника. Топонимски упућује на основно занимање овог народа – сточарство, па су преко овог „брода“ свакако превођена стада оваца која су враћана са љетњих испаша или дневних пашарења. Сваки мост, па и овај дио је историје. Али, „Овчији“ је и више од тога. Преко њега је пут водио правди, слободи и хљебу насушном.