Након недавне посјете стручне комисије Министарства индустрије, енергетике и рударства РС у Невесиње су данас стигли и представници компаније „ВЕ Гребак“ Ерих Прајслер из Хамбурга и Миралем Чампара из Мостара.

На састанку са представницима општинске управе изразили су спремност да улажу у пројекат изградње вјетропарка на Грепку.

Извшни директор пројекта Миралем Чампара очекује да ће до септембра бити завршена процедура за додјелу концесије, након чега би њихова компанија покренула конкретне активности на терену.

Начелник општинског Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да су разговарали са озбиљним инвеститором који жели да што прије уђе у посао. Шиљеговић подсјећа да је општина Невесиње дала позитивно мишљење на пројекат и да је у току јавни увид у Нацрт Регулационог плана „Вјетропарк Гребак“. Према његовим ријечима, на наредној сједници Општинског парламента овај документ биће понуђен одборницима на усвајање у форми приједлога. Тиме би општина Невесиње испунила своје обавезе, а коначну одлуку о давању концесије треба да донесе Влада Републике Српске.

Према пројекцијама, Вјетропарк Гребак имаће 14 вјетротурбина, укупне инсталисане снаге 52 мегавата. Укупна инвестициона вриједност пројекта износи 65 милиона еура.

• У тркама које су на Братачком лугу организоване за вријеме Аустроугарске владавине првопласирана грла су у циљу пресијецала побједничку траку.

• Коњске трке из времена прије Другог свјетског рата остале су запамћене по томе што се главна награда исте вечери трошила на чашћавање свих људи који би се затекли у Милсовом хотелу у Невесињу.

• Вишеструки побједник на галопским тркама тридесетих година, коњ Зекан Петра Самарџића из Братача, преживио је са војском најжешће битке у току Другог свјетског рата и 1945. године из Словеније се вратио у Невесиње.

• У четири галопске трке 1954. године учествовало је 30 коња што је рекорд свих времена.

• Након завршетка Велике трке коња на Братачком лугу 1955. године организатори нису могли да одреде побједника пошто су два грла поравната ушла у циљ. Ипак, власници су се „наредили“, па је прва награда додијељена Обраду Ковачевићу, а друга Војину Џелетовићу.

• Термин „Невесињска олимпијада“ почео је да се користи почетком 60- тих година 20. вијека

• Освајач прве награде у Малој трци 1962. године Адем Махинић побједничко грло је добио на лутрији организованој у оквиру Невесињске олимпијаде три године раније.

• Авдија Рамовић из Сарајева допјешачио је до Невесиња 1978. године да би учествовао у трци босанских брдских коња која је организована у оквиру Невесињске олимпијаде.

• Мишо Илић са Дивина најстарији је учесник Невесињске олимпијаде који се попео на побједничко постоље. Легендарни олимпијац у 79. години домогао се бронзаног одличја у трци босанских брдских коња.

• Најтежи такмичар који је наступао у некој дисциплини Невесињске олимпијаде је Никола Дубајић из Апатина. Члан конопашке екипе „Џими транс“ имао је 230 килограма.
• 

• Организациони одбор Невесињске олимпијаде је 2000. године одлучио да се бројање наредних манифестација веже за 1875. годину, односно почетак Невесињске пушке. Тако је 125. Невесињска олимијада прва у називу имала и предзнак дужине традиције.

• Невесињска олимпијада је 2009. године добила признање „Златна туристичка ружа“, најпрестижнију награду из области туризма у Републици Српској.

• Поште Српске 2013. године пустиле су у продају поштанску марку „Невесињска олимпијада“.

• Највише дисциплина приређено је у оквиру 139. Невесињске олимпијаде. Те 2014. године такмичари су имали прилику да се надмећу у 48 дисциплина.

Из монографије "Невесињска олимпијада"

Жртвеник пронађен на локалитету Дреновика потиче из римског периода и  представља значајан археолошки артефакт за историју Невесиња. Ово је потврђено из Туристиче организације општине Невесиње  која је добила резултате научног истраживања обављеног на  Одјељењу за археологију Филозорског факултета у Београду.

Камену плочу је прије десетак година случајно пронашао мјештанин Радмило Јелачић приликом обрађивања земље. Туристичка организација је уз помоћ проф. др Мирослава Вујовића превела натпис са плоче који открива да је „жртвеник са посветом Јупитеру подигао бенефицијарни конзулар у вријеме активне војне службе“. Из Туристичке организације наглашавају  да је ово веома значајан историјски податак, појашњавајући да је римска легија формирана 68. године нове ере за вријеме цара Нерона била стационирана на простору атичког Невесиња.

Ова легија се током свог постојања борила на просторима Италије, Хиспаније, Германије, Далмације и Паноније. Вјероватно је распуштена након пораза од Хуна, који су били активни у тим годинама. Симбол ове легије био је Јарац, али је повремено кориштен и крилати коњ Пегаз.

Из Туристичке организације поручују да ће настојасти да сакупе и сачувају  од заборава овакве и сличне културно-историјске споменике и пронађу им адекватно мјесто на коме би могли бити представљени јавности.