Nevesinje
У Градској галерији у Невесињу синоћ је представљена збирка приповједака „Венац за Оца“ књижевнице Весне Самарџић Капор. На промоцији су, поред ауторке, говорили магистар Момчило Голијанин, начелник општине Миленко Авдаловић и Љиља Ивезић.
Весна Самарџић Капор пише прозу и поетску прозу за коју је више пута награђена, између осталог, наградама „Лаза Костић“, „Милош Црњански“ и „Кондир Косовке девојке“.
Збирку лирске прозе „Венац за Оца“, која је изазвала значајну пажњу читалачке публике, али и књижевне критике, објавила је прошле јесени у издању Српске књижевне задруге.
Ауторка истиче да дуго није објављивала, али да су приче морале бити испричане.
„Не пишем много. Пишем лагано. Приче носим у себи и оне ту сазру. Једног тренутка када сједнем за рачунар оне су већ завршене и скоро да више нема преправке“, истакла је Капорева, самим тим откривајући својим Невесињцима и тајну списатељске радионице.
У овом Веснином дјелу су наглашена сјећања на бомбардовање и егзодус из протеклог рата, на смрт ближњих и погибију пријатеља.
Насловна прича у књизи спада у најемотивније и посвећена је Веснином оцу. Ауторка истиче да ју је написала за једну ноћ, послије двије године жалости за оцем.
Магистар Момчило Голијанин наводи да је основна карактеристика збирке „Венац за Оца“ емотивни набој, који се описује у сликама датим и када су у питању родитељи и када је у питању шире друштво.
„Весна је овом збирком подигла величанствени споменик свом оцу“, закључио је Голијанин.
Начелник општине Миленко Авдаловић дао је искрене и топле препоруке за ову књигу.
„Надам се да ће збирка ’Венац за Оца’ наићи на добар пријем код читалаца, као што има добру критичку перцепцију“, рекао је Авдаловић.
Током свог излагања и Љиља Ивезић открила је да су на њу посебан утисак оставиле прва и посљедња прича.
„Збирка ’Венац за оца’ је заокружена цјелина, као што то и сам наслов каже. Прва и посљедња приповјетка говоре о оцу, љубави између оца и кћерке, док је у унутрашњост збирке смјештен живот у свој својој величанствености, муци и радости“, каже Ивезић.
Приче у “Венцу за Оца”, комплексно одсликавају свијет у коме јесмо. Излазе из личног, залазе у друштвени миље, у рукавце времена, у сјећања и поново се враћају у интиму јунака. Породица као уточиште и као мјесто многих крупних и ситних драма, блискост и преиспитивање себе и других, пулсирање историјског времена кроз породична предања леже у дубини ових прича. Дакле, ова проза, вијенац је живота - разноликог и бујног, бљештавог и страшног.
Весна Самарџић Капор рођена је у Невесињу, гдје је завршила основну и средњу школу. Филолошки факултет завршила је у Београду. Тренутно је запослена у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. До сада је објавила роман „Три самоће“, збирку прича „По сећању се хода као по месечини“ и кратку прозу „Као што и вама желим“, а њене приче заступљене су и у многим збиркама. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски.
ТАЊА ИВКОВИЋ
У оквиру редовног одржавања путне мреже предузеће „Невесињепутеви“ врши постављање новог слоја асфалта на регионалном путу Невесиње-Берковићи, на дионици од Оџака према Љесковику. Планирано је да се на овој саобраћајници до половине октобра уради рехабилитација на дужини од два километра.
Технички директор у предузећу „Невесињепутеви“ Милован Самарџић каже да се упоредо обавља и проширење коловоза на 6,5 метара што је у складу са новим прописима за одржавање регионалних путева. Самарџић додаје да ће пресвлачење асфалта изводити по дионицама од око 500 метара и да неће бити прекидања у одвијању саобраћаја.
„Невесињепутеви“ тренутно врше и реконструкцију и санацију Улице Милоша Обилића у ужем дијелу града. Очекује се да овај посао буде завршен у другој половини септембра.
Пионири Вележа, дјечаци рођени 2009. године, освојили су треће мјесто на фудбалском Киндер купу у Благају. Невесињци су у полуфиналу пеналима поражени од Сарајева након 1:1 у регуларном дијелу сусрета. У борби за треће мјесто савладали су мостарски Вележ. Овај пут пенали су им донијели тријумф. Побједник турнира у овој категорији је Зрињски. За најбољег голмана проглашен је Марко Стевић, члан невесињске екипе.
У Благају су наступили и дјечаци из Невесиња рођени 2007. и 2011. године, али су поражени у групној фази. Најефикаснији стријелац у конкуренцији осмогодишњака био је Филип Антељ из Вележа.
Мјештани јужних мостарских насеља Косор, Мало Поље, Ортијеш, Ходбина, Лакшевине и Кочине поручили су са данашњег протесту у насељу Косор да ће "живим зидом" бранити своја имања због трасе ауто-пута која пролази преко њихових имања и уништава најплоднији дио долине Неретве, а многе од њих по други пут оставља без крова над главом.
Мјештанка Косора Нура Штајн, која је повратник у ово мјесто каже да они не дају своју земљу.
- Неко је урадио овај пројекат да би ставио новац у свој џеп. Ми смо оштећени на све могуће начине. Не дамо политици да се у ово мијеша. Ја ћу прва бити у "живом зиду", нико са машином неће проћи преко моје земље. Тражим од суграђана да подрже ову борбу - рекла је Штајнова.
Она је нагласила да је више од 3.000 људи потписало петицију против ове трасе и напоменула да је било још рјешења. "Ово је најплоднија земља. Не дамо да се ауто-пут гради на овом простору", поручила је Штајнова.
Повратник у Мало Поље Љубица Аџовић каже да су након рата дошли на рушевину, обновили кућу, засадили земљу, а сада хоће да им је поруше. "Мучимо се, нико не ради у државном послу, живимо од земље. Ми немамо гдје ако нам поруше кућу. Ауто-пут нам цијепа све на пола", наводи Аџовићева.
Славко Берберовић из насеља Ортијеш каже да су повратници очајни и да ће ова траса довести до исељавања.
- Међународна заједница нам је рекла да се враћамо, а сада нас тјерају. Зар се није ауто-пут могао градити брдом. Ја нећу никоме потписати да ми одузму земљу. Они су дошли и побили колце у наша имања, а нико нас ништа није ни питао, ни обавијестио - нагласио је Берберовић.
Посланик у Парламенту Федерације БиХ Ахмед Џубур каже да су грађани дошли да дигну глас на флагрантно и незабиљежено кршење законских норми чији резултат ће бити егзодус становништва који на том простору живи деценијама.
- Нетранспарентном одлуком која је донесена у кафани на овом подручју желе да се направити пут, а не постоје никакве предиспозиције да се он прави из демографских, еколошких, здравствених, пољопривредних и других разлога. Ово се мора хитно зауставити, овдје није неколико незадовољних, већ неколико десетина незадовољних људи. Ово се не тиче неколико насеља, већ цијелог Мостара, јер је ово инкубатор будућих карцинома, а прије свега незабиљежен егзодус српског становништва са овог подручја - нагласио је Џубур.
Он каже да се од "Аутоцеста" захтијева да врате ствари у законски оквир. "Тражимо јавну расправу, јер би доказала да овај простор ни у ком смислу не одговара. Сви они који су креирали овај договор с циљем да се направи коридор и растјера становништво са ових простора морају се вратити у законски оквир", поручио је Џубур.
Маја Поповац, професор на Грађавинском факултету Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару, објаснила је да је задња траса за коју је направљена јавна расправа - траса преко Подвележја која је много лакше остварива, јер иде чврстим тлом.
Осим тога траса кроз Подвележје, објашњава она, резултирала би тиме да неразвијена подручја добију нови инпут.
- То би значило дуплу одрживост и за овај дио који је агрокултурни рај, а у исто вријеме би Подвележје и источна Херцеговина добили бољи контакт са остатком свијета и цијели регион би имао просперитет - појаснила је Поповчева.
Она је упозорила да никада нису направљене ваљане процјене, те да мјештани и грађани Мостара траже јавну расправу и стратегију.
- Надам се да ће сви грађани Мостара и Херцеговине схватити колико ово све генерално пролази кроз њихово двориште, без обзира што овдје немају кућу и виноград. Морају схватити да будућност њихове дјеце лежи у здравом окружењу. Било је ту људи који су се бавили струком, али није се ишло дубоко у проучавање опција, мени је то на нивоу површне анализе - рекла је Поповчева.
Траса ауто-пута кроз јужна мостарска насеља првобитно је била планирана преко брда изнад града, али је задњих неколико година два пута мијењан и сада је уцртана кроз најплодније земљиште на југу Мостара и то највећим дијелом преко српске земље.
У борбу против ове дионице укључило се и Удружење Срба повратника из кога наводе да ће реализација овог пројекта довести до новог исељавања Срба са овог подручју, али реакције надлежних нема.
СРНА