Снажан земљотрес јачине 5,4 степени Рихтерове скале погодио је подручје Невесиња у 10:19 часова.

Према прелиминарним подацима Евромедитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ), епицентар земљотреса било је 11 километара југозападно од Невесиња. Земљотрес је регистрован на дубини од 10 километара.

Подрхтавање тла трајало је десетак секунди. Људи су истрчавали  на улице из својих домова и угоститељских објеката.

Први извјештаји са терена говоре да је било оштећења на старим објектима.Падали су цријепови, попуцали су зидови и стакла. Основна школа „Ристо Пророковић“ и СШЦ "Алекса Шантић" прекинули су наставу због предострожности. На појединим објектима подручних основних школа било мањих оштећења. Настава се неће изводити ни у другој смјени, потврдила је директорица школе Мара Шаран.

И из Дјечијег вртића "Света Евгенија царица Милица" поручили су родитељима да дођу по дјецу. Ни ова установа неће радити у другој смјени.

Прије неколико тренутака у Невесињу се осјетио још један земљотрес мањег интензитета.

Један од најснажнијих земљотреса који је у посљедњих 100 година потресао Невесиње изазвао је материјалну штету и узнемирење грађана, али није било повријеђених лица. На данашњем састанку општинског Штаба за ванредне прилике одлучено је да се сутра не изводи настава у основној, средњој и музичкој школи.

Директорица ОШ „Ристо Пророковић“ Мара Шаран каже да је било оштећења на објектима подручних основних школа у Кифином Селу, Зовом Долу и Џиновој Махали.

– Након консултација са Министарством просвјете и локалном управом одлучили смо да прекинемо наставу и дјецу упутимо кућама – истакла је Шаран. Она је додала да видљивих оштећења има и на објектима матичне школе, али да није угрожена безбједност ученика.

Општински Штаб за ванредне ситуације формирао је стручни тим састављен од инжењера грађевинске струке који ће заједно са Цивилном заштитом и Комуналном полицијом обићи локације и објекте чија би оштећења могла угрозити безбједност станара и пролазника.

Начелник општине Миленко Авдаловић је рекао да ће након тога бити формирана Комисија за утврђивање штете на приватним и јавним објектима.

– Након увида Комисије и пријава грађана сагледаћемо у којој мјери су оштећени стамбени објекти како би из ресурса општине Невесиње и Владе РС помогли људима да санирају штете од земљотреса – истакао је Авдаловић.

Начелник Штаба за ванредне ситуације општине Невесиње Младен Зубац констатовао је да је највише оштећења регистровано на крововима објеката.

– Тренутно су највиши проблем стари оџаци који и даље представљају опасност за пролазнике – рекао је Зубац.

Посљедњи овако снажан земљотрес Невесиње је погодило октобра 1979. године са епицентром у селу Лука.Тада је оштећено око 300 кућа.

Земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале који је данас погодио Невесиње најјаче је подрхтавање тла на овом подручју још од 1907. године. Млађе генерације су по први пут биле суочене са овако озбиљном манифестацијом природне силе, па отуда и не чуди што се појавио страх и узнемирење.

Оно што би требало бити утјешно за Невесињце је чињеница да јутрошњи потрес спада у ред умјерених, каквих се годишње у свијету догоди око осам стотина. Управо су и оштећења била у складу са описом земљотреса ове јачине.

Поређења ради, земљотрес у Албанији који је проузроковао људске жртве и материјална разарања износио је 6,4 степена по Рихтеру.

Посљедњи потрес јачи од 5 степени Рихтерове скале погодио је Невесиње 27. септембра 2005. године. Магнитуда је износила 5,2 степена по Рихтеру, а интензитет у епицентру (село Удбина) 7 степени по Меркалију.

Два минута прије поноћи, 3. октобра 1979. године земљотрес је причинио велику материјалну штету у мјесним заједницама Лука, Придворци и Бијења. Оштећено је око 300 кућа и помоћних објеката, али није било повријеђених лица. Исте године, 15. априла катастрофалан земљотрес који је погодио Црну Гору добро је продрмао и југоисточни дио невесињске општине и направио штете на више објеката.

Најјачи потрес регистрован у Херцеговини у 20. вијеку магнитуде 6 степени по Рихтеру догодио се 15. фебруара 1927. године са епицентром на подручју Љубиња. Било је и људских жртава, а тресло се снажно и у Невесињу.

Враћајући се даље у прошлост подаци о сеизмолошким активностима су оскуднији. Ипак биљежимо 1. август 1907. године и потрес од процијењених 5,7 степени, пошто тада није била развијена Рихтерова скала.

Најстарији документовани потрес на подручју Невесиња који је имао посљедице догодио се 14. фебруара 1890. године када је порушено више кућа, а часовних на Сахат кули престао је да ради.

Сеизмолошки инструменти у БиХ, а нарочито у Херцеговини, готово свакодневно региструју мања подрхтавања тла, а тек два-три пута годишње потрес буде јачег интензитета. Ипак, водећи се статистичим подацима и математичко-физичким моделима, сеизмолози кажу да је могућност разорног ремљотреса на тлу БиХ у наредних 100 година минимална.

Најјачи земљотрес у БиХ икад десио се 27. октобра 1969. године у Бањалуци, а његова јачина износила је 6,6 степени по Рихтеру.