Nevesinje
У општини Невесиње и данас је активно више пожара који угрожавају и стамбене објекте. Најкритичније је било у Зовом Долу у рејону Раникућа гдје се ватра била приближила кућама. Интервенцијом Ватрогасно-спасилачке јединице сачувани су стамбени објекти.
Ватрогасци и вечерас дежурају у Ранукићама. Данас су имали интервенције у Биограду и Придворцима.
Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице из Невесиња данас су имали четири интервенције, а најтежа ситуација је била у селу Сопиља гдје је ватра угрожавала куће.
− У посљедњи тренутак ватра је одбијена од стамбених објеката – каже невесињски ватрогасац Александар Пиштигњат. Према његовим ријечима, јак вјетар отежавао је гашење пожара.
У току је гашење пожара у селу Биограду, у рејону Пошћења.
Кошаркашки клуб „Вележ“ добио је на поклон двије ганитуре дресова за сениорску екипу. Орему невесињском клубу уручио је шеф невесињских пословница спортске кладионице WWIN Томислав Стајић. Он је овом младом спортском колективу пожелио много успјеха у даљем раду.
Играчи и руководство „Вележа“ захвални су команији WWIN која је препознала и подржала квалитетан рад клуба. Надају се да ће оправдати уложена средства и наставити сарадњу у будућности.
Сениорски тим „Вележа“ од ове сезоне такмичи се у Другој лиги РС – Исток.


Свјетски дан особа са Дауновим синдромом – 21. март данас је пригодним активностима обиљежен у Удружењу дјеце и омладине са посебним потребама „Моја нада“.
Директорица Удружења Славица Булут каже да у њиховом Дневном центру борави петоро дјеце са Дауновим синдромом.
„Овај дан обиљежавамо да бисмо пробудили свијест и разумијевање како би се побољшао положај људи са Дауновим синдромом, а самим тим и квалитет њиховог живота“, додала је Булут.
У децембру 2011. Генерална скупштина УН је одредила 21. март као свјетски дан обиљежавања особа са Дауновим синдромом, симболично због додатног 21. хромозома.
Даунов синдром је посљедица постојања једног хромозома више у ћелијама дјетета.
У 95-97 одсто случајева Даунов синдром није насљедна болест и јавља се у свим расама и економским групацијама. У просјеку се једно од 1.000 рађа са овим синдромом широм свијета.
Степен тешкоћа са којима се сусрећу особе са овим синдромом варира, али у сваком случају подразумијева интелектуалне потешкоће, отежано учење, кашњење у развоју, могуће здравствене проблеме као и карактеристичан физички изглед.