Србија је од 2018. године у два наврата помогла општини Невесиње са више од три милиона евра која су уложена у инфраструктурне и привредне пројекте, а ова херцеговачка општина очекује још једну траншу помоћи, изјавио је начелник Невесиња Миленко Авдаловић.

- Подршка Србије значи нам много. Општина која има мали буџет тешко би могла издвојити шест милиона КМ за инфраструктуру. Захваљујући средствима Србије у потпуности смо обновили многе објекте, путну инфраструктуру, водовод, канализацију. То значи много за сваког становника Невесиња који је осјетио помоћ Србије - рекао је Авдаловић Срни.

Он је најавио да ће од средстава која у наредном периоду стигну из Србије, а ријеч је о износу од око 950.000 евра, бити реализовани пројекти путне инфраструктуре и водоводне мреже у сеоским насељима.

Авдаловић је напоменуо да је Невесиње средства искористило на домаћински начин, да су све одлуке усвојене у Скупштини општине, те да су сва средства оправдана.

Он је подсјетио да је, захваљујући помоћи Србије, у потпуности реконструисан Дом културе у којем су смјештени Музичка школа, Спомен-соба, кино-дворана, тако да Невесиње сада има репрезентативан објекат у центру града.

- Захваљујући помоћи Србије проширен је вртић, адаптирана је мала зграда Основне школе, урађене су одређене интервенције на згради Гимназије, канализација у приградским насељима Доња Шеховина, Миљевац, те Шајбе гдје ускоро треба да се оконча. Реконструисане су три градске улице, те улице у приградским насељима Лапчевине и Брежине, као и велики број саобраћајница у сеоским подручјима - рекао је Авдаловић.

Он је додао да је дио средстава уложен у привреду, између осталог и 500.000 КМ подстицаја за отварање радних мјеста у текстилној фабрици "Мраз" гдје је запослено 130 жена.

- Људи су овдје увијек очекивали помоћ с друге стране Дрине, али никада до сада Невесиње није имало овакву подршку. Народ је веома захвалан руководству Србије, предсједнику Александру Вучићу и свима који су утицали на одлуке да помоћ стигне у Невесиње - рекао је Авдаловић.

Он је изразио наду да ће Србија на челу са предсједником Вучићем остати јака и ићи напријед, јер само тако може помоћи Републици Српској и народу са ове стране Дрине.

Начелник Невесиња је указао и на то да су подршка и помоћ Генералног конзулата Србије у Мостару и Конзуларне канцеларије у Требињу од велике помоћи херцеговачким општинама.

СРНА

• Прву школу у Котару невесињском основао је Цвјетко Радовић у Братачу још 1842. године. Радила је преко 20 година. За школу је речено да је „врело за све оне у Невесињу који су умјели у то вријеме читати и писати“.

• Према првом попису становништва који је урадила Турска 1865. године у Нахији невесињској живјело је 7.285 „мушких глава“.

• Старији Невесињци тврде да је Додерова чесма прва јавна чесма у невесињској чаршији. Била је чест мотив на разгледницама из периода аустроугарске окупације. Добила је име по власнику земљишта на којем је направљена.

• Невесињка Ангелина Јакшић (1871-1950), учесница Првог свјетског рата и оснивач Националне лиге жена прва је Српкиња која је превела српске народне пјесме на француски језик.

• Краљу Петру је 1907. године на рентгену снимљена рука с куршумом заосталим од Невесињске пушке у којој је учествовао под псеудонимом Петар Мркоњић. Ово је најстарији рентгенски снимак у Србији.

• Прву званичну утакмицу СК „Усташ“ одиграо је 8. октобра 1933. године у Невесињу против СК „Вардар“ из Мостара. Невесињски клуб је наступио у саставу: Сврдлик, Гутић, Поповић, Хајровић, Грубар, Мариновић, Ђокић, Бирон, Самарџић, Вукићевић, Максимовић.

• У туристичкој публикацији „Љети и зими у Југославији“ из 1933. године Невесиње се описује као пријатно љетовалиште које мами својом љепотом и свјежином. Посебно се препоручује диспанзер за плућне болести у Човиловом гају, шетња кроз церове гајеве у Миљевцу, 64 љековита горска врела међу којима се истиче Буквићева чесма и одлична храна у хотелу Милисава Глоговца.

• Највише кише у једном дану, 190 литара по метру квадратном, у Невесињу је пало 18. новембра 1934. године. Два дана касније измјерен је највиши ниво Заломке у историји.

• У Невесињу је грађанска школа отворена 1935. године. Имала је општи и комерцијално трговачки смјер. Први управник био је Драго Стијовић.

• Невесињски грађевинари из ГП „Бишина“ предвођени великим прегаоцем Вуком Радошем само у 1960. години изградили су у Невесињу преко 200 станова, циглану и мљекару, а имали су и градилишта у читавом региону.

Радио Невесиње /Драгомир Граховац/