Владика захумско - херцеговачки и приморски јутрос је у Саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу служио свету архијерејску литургију поводом празника Оци, који увијек пада у прву недјељу пред Божић.

Преосвећеном владици саслуживали су мјесни свештеници.

У јеванђељској бесједи владика Димитрије рекао је да је Бог створио овај свијет да ми будемо слободни, налик на њега, разумни са савјешћу, креативни и да можемо да стварамо нешто ново у нашој слободи.

– Mорамо да будемо честити колико год живјели, да изађемо свијетла образа и са правом вјером пред Христа спаситеља и наше претке – поручио је Димитрије.

Он је додао да нам Бог оставља нашу слободу и љубав, и да нам то никад не одузима, јер да није тако онда више не би били иконе Божије какве нас је Господ створио.

Оци, Материце и Дјетињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цијела породица.

Ови празници и обичаји који су у вези са њима доприносе јачању породице, слози, разумијевању, поштовању између дјеце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а породица је темељ друштва, државе и Цркве.

Професор историје и публициста Никола Лакета с времена на вријеме, лијепим причама подсјети на некадашњи живот у Невесињу. У редакцију Радио Невесиња из Аустралије гдје проводи пензионерске дане, стигао је занимљив запис о невесињским занатлијама и трговцима. Прикупио је податке из периода између два свјетска рата, а шездесете и седамдесете године описао је на основу личних сјећања. Још једном је потврдио да је срцем и душом стално у Невесињу и Херцеговини.

                                        ЗАНАТЛИЈЕ И ТРГОВЦИ У НЕВЕСИЊУ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

       Занатлије и трговци имали су важну улогу у привреди града Невесиња. Узмеђу два свјетска рата познати трговци мјешовитом и колонијалном робом били су: Милан Колак, Данило Лажетић, Илија Салатић, Драго Вуковић,Ђоко Аћимовић, Марко Поповић, Милан Ракић. Познати месар био је Љубо Вуковић. Пекари су били Зовко и Требовић. Познате невесињке кафане држали су: Васо Сладоје, Петар Савић, Јово Гудељ, Јово Кљакић и Ђорђо Прека. Познати и чувени хотелијер био је Милсо Глоговац који је држао хотел Невесиње, који је подигнут крајем 19. вијекa. Хотел је био познат по официрским баловима јер су се у Невесињу као ваздушној бањи лијечили аустроугарски официри. Познате ашчије у граду су били Вилић и Тодор Бјелица – Јапан. Сајџија је био Гојко Унковић, а фотограф Зијо Колаковић. Јозо Гермек је први отворио столарску радионицу. Све је то било прије избијања Другог свјетског рата.
Тада је Невесиски срез имао висок наталитет и у њему је живјело 24.000 Срба, 7.000 Муслимана и око 1.300 Хрвата.

                                    ЗАНАТСКЕ РАДЊЕ У НЕВЕСИЊУ ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

         Послије завршетка Другог свјетског рата 1945. године, настале су корјените промјене у слабо развијеној привреди Невесиња. Извршена је колективизација свих привредних субјеката у граду Невесињу. Само је остао мали број слободних приватних занатлија као што су ковачи, кројачи, обућари, фризери, фотографи, вуновлачари и бојаџије вунених тканина.       

     У граду Невесињу радиле су двије ковачке радње које су држали Хусо Пилавџић и Бећир Бркић. За живот невесињских сељака били су важни добри ковачи. Код њих се ковала и оштрила гвожђарија: лемеши, цртала, сјекире, косијери, крампе, мотике и ситније алатке. Прије самог ковања ваљало је набавити и спалити ћумур. Ћумур су традиционално правили и палили становници села Биограда па су их због тога називали у шали називали ”ћумураши”.

Вуновлачарску радњу држао је неки Србијанац, а касније је тај посао и вуновлачару преузео Радован Вујадиновић. Временом је тај занат нестао у Невесињу. Бојаџијске радње за бојење вуне и вунених тканина држали су Игњат Капор и Јуса Бајгорић. Најпознатији бојаџија био је Игњат Капор чија се радња налазила код нове поште у Невесињу. Био је велики господин, увијек уредно и чисто обучен и обријан. Робу је примао за једним већим радним столом који је био пресвучен линолеумом. Бојаџијска радња Јуса Бајгорића се налазила код градске пијаце. Ту се предавала и преузимала роба. Бојење је вршено код куће на излазу према Мостару.

     Кројачке радње држали су: Васо Зубац, Војко Чабрило и син Гојко и стари Казазић с Једреша и његов син Ено. Сви кројачи шили су мушка и женска одијела и друге одјевне предмете.
Када се распала занатска задруга Развитак која је окупљала обућаре, молере и столаре све додадашње занатли почеле свој самостални рад. Познати обућари били су Мишо Перишић, Свето Грујичић и Бајро Штукан. Најпознатији овућар у обућарској задрузи био је Ђорђо Беслема који је сваки дан с бициклом долазио на посао из Кифина Села и никада за читав радни вијек није изостао с посла. Био је висок растом, кошчаст са јаким и истуреним јагодицама.
Бицикло је држао увијек уредно и чисто са исправним кочницама, динамом и свјетлом напријед. Задовољство је било возити бицикло за лијепа времена, али Ђорђо није одустајао ни по киши и снијегу, јер је имао прописну опрему.

     Молерске послове обавља су браћа Ћупине, Хамић, Чојек и Пићан. Столари су били Хусо Ништовић, Ибро Фочић и Данило Пекез.
Сајџија је био Милован Цвијетић. Најпознатију невесињски фотограф био је Сено Дугалић. Најинтересантни је био пано са сликама његових муштерија. Нарочито су били интересантни матурантски панои економске школе и гимназије. Фризерко-бријачке радње држали су Мухамед и Дика Ћишић и нешто касније њихов син Есо и жена Јелена, Мехо Зачина, Ђоко Тодоровић, Ћамил Хазнадаревић и Јука Хрњичић.
Браварско-лимарске радње држали су Ђорђо Ковачевић и браћа Млађо и Весо Васиљевић.
Содаџија је био Геџо који је правио сода-воду, кабезу и разне врсте сокова. Пекаре, сластичарне и ћевабџинице држали су Албанци.

                                                       ТРГОВАЧКА ПРЕДУЗЕЋА У НЕВЕСИЊУ

         Трговачке послове у Невесињу обављала су два предузећа: Вележ и Развитак. Приватне трговачке радње почеле су се отварати тек послије 1985. године. Самостално је радила продавница обуће Борово чија се радња дуго времена налазила на дну чаршије све док нису прешли на нову локацију.
У Невесињу су биле двије трговачке радње у којима се продавала метална роба и народ их је звао гвожђаре. Једну је држао Радован Пудар, а другу Радован Вујадиновић. Прије градње Робне куће ту се налазила велика продавница ЗЕМА − земаљски магацин са разноврсном робом. Ту је била и књижара у којој су ђаци куповали књиге, свеске и остали школски прибор.
У ЗЕМИ и новој Робној кући радили су трговци: Љубо Тодоровић, Момо Жерајић, Софија Илић и Вида Пудар.
До ЗЕМЕ је била зеленара и трговац Хамза Казазић. Продавницу прехрамбене робе држали су трговци: Мевка Дервишкадић у Чизмића кући на дну чаршије, Јово Вучетић у Колаковој кући, а Ненад Ђерић је држао Здрављак поред Сахат куле. Седамдесетих година 20. вијека направљена је модерна Робна кућа са великим избором разноврсне робе. Одмах до ње, испод стамбене зграде, отворена је самопослуга и нова зеленара. На лијевој страни биле су продавнице Развитка, галантеријска радња коју је држао Радован Појужина и Здрављак који су држали трговци Шпиро Радан и Лазо Граховац. У кући Пера Васиљевића радњу је држао трговац Свето Гутић. Осим главне улице трговачу радњу у споредној улици држала је Сека Пејовић.
       Познати невесињски месар био је Осман Кљако, често у сукобу са женама, најчешћим муштеријама, око избора комада меса и цијена. У споредној улици Развиткову продавници намјештаја држао је Новак Дрвенџија и Слатки Драговић. Нешто касније, Развитак је отворио продавницу грађевинског материјала коју је држао Гојко Пикула. Сеоске продавнице биле су у Кифину Селу, Риљима, Оџаку, Луци, Зовом Долу и Лукавцу.

       Нагли развој индустрије и бржи развој привреде наметнуо је потребу за аутомобилима. Отварају се продавнице ауто-дијелова и прве ауто-механичарске радионице. Прву Развиткову продавницу ауто дијелова држао је Лазар Буха у главној улици. У једној згради војног логора отвара се прва ауто-механичарска радња и сервис коју је држао Хако Халил Мутиловић.

     Невесиње и Невесињци не могу се замислити без својих таксиста који су им пружали услуге. То су у почетку били: Реџо Требовић, Љубо Кљакић, Мићо Кешељ, Судо Бојичић, Никола Гудељ, Војо Мањак и Анђелко Лакета. Касније се њима прикључила читава плејада младих таксиста и ауто-превозника. Новчани и финасијски послови обављали су се преко Југобанке, Привредне банке, Пошта и Службе друштвеног књиговодства.

За крај, Лакета наводи да је запазио тројицу Невесињаца који су у том времену носили лептир машне. То су били пјесник и интелектуалац Драгутин Драго Радовић, обућар Свето Грујичић и лимар Ђорђо Ковачевић.

Никола Лакета

На Меморијалном турниру «Мишо Таминџија» вечерас је било много узбуђења. Четири неизвјесна четвртфинала била су по мјери невесињске публике која је у великом броју дошла у дворану.

Највише интересовања владало је за сусрет Рубин Никшић – Јувента спорт Јабланица, а актери су на терену показали да је то било оправдано. Тактичко надмудривање први је прекинуо убојити стријелац Јабланичана Мацић и вођство његове екипе је потрајало све до средине другог полувремена. Никшићани тада за кратко вријеме праве потпун преокрет 3:1 на крилима Бошковића. Ефектан погодак Мацића у самом финишу стигао је прекасно за нови обрт. Рубин у полуфиналу чека побједника сусрета Бејсмент Читлук – Месара Алексеј Ресторан Бишина.

Кадети ГР Вуковић и Невесињепутева били су права увертира за утакмицу сениора. Прштало је на све стране и послије велике борбе и пенала Невесињепутеви су прошли у полуфинале.

У кадетској конкуренцији Такси Шиле је на невјероватан начин стигао до полуфинала. Након дефицита од три гола из првог полувремена «Таксисти» су у наставку изједначили, а потом пеналима растужили Голф комерц.

У конкуренцији најмлађих учесника турнира пјетлићи билећке екипе Ресторан Влахиња изборили су полуфинале тријумфом над Моцартом.

Резултати

 Пјетлићи: Ресторан Влахиња Билећа – Моцарт 2:1 (Вуковић – Ковачевић 2), пионири: Голф комерц – Такси Шиле 3:3, пен. 1:2, кадети: ГР Вуковић – Невесињепутеви 1:1, пен 0:2, сениори: Рубин Никшић – Јувента спорт Јабланица 3:2.

РУБИН НИКШИЋ - ЈУВЕНТА СПОРТ ЈАБЛАНИЦА 3:2 (0:1)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 450. Стријелци: 0:1 Мацић, 1:1 Бошковић, 2:1 Бошковић, 3:1 Вукчевић, 3:2 Мацић

РУБИН НИКШИЋ: Костић, Спасојевић, Копривица, Давидовић, Бошковић, Пулетић, Вукчевић, Ћаласан, Ђурковић

ЈУВЕНТА СПОРТ ЈАБЛАНИЦА: Имамовић, Шикало, Мацић, М. Кескин, А. Кескин, Бешо, Марић, Салчим, Бошковић, Селимовић.

ГР ВУКОВИЋ – НЕВЕСИЊЕПУТЕВИ 1:1 (пен. 0:2)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 450. Стријелци: 0:1 Колаглић, 1:1 Атељевић.

ГР ВУКОВИЋ: Јокановић, милутиновић, Гордић, Атељевић, Телебак, Милошевић, Поповац, Анђелић, Милећевић, Милутиновић

НЕВЕСИЊЕПУТЕВИ: Колаглић, Караџа, Братић, Лозо, Пејичић, Пантић, Продановић, Зечевић, Вујадиновић.

ГОЛФ КОМЕРЦ - ТАКСИ ШИЛЕ 3:3 (пен. 1:2)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Стријелци: 1:0 Граховац, 2:0 Граховац, 3:0 Граховац, 3:1 Будалић, 3:2 Голијанин, 3:3 Говедарица.

ГОЛФ КОМЕРЦ: Братић, Граховац, Самарџић, Пиштигњат, Зубац, Томовић.

ТАКСИ ШИЛЕ: Ђурасовић, Будалић, Гушић, Паровић, Говедарица, Миливојевић, Жерајић, Голијанин.

Распоред за уторак, 2. јануар

17:00 Језерине Билећа – КМФ Метохија Кафе Ројал (пјетлићи – ¼ финала)

17:30 КМФ Метохија Кафе АС – Стари Град Требиње (пионири – ¼ финала)

18:10 Берковићи – Драгстор Код Милана (кадети – ¼ финала)

19:00 Булевар Мостар – Кафе УРКЕ (јуниори – ¼ финала)

19:50 ГОЛДЕН БЕТ ЕКС КИНГ– Хрупјела (сениори – ¼ финала)