Народна библиотека Невесиње обиљежила је 100 година постојања, а у част великог јубилеја синоћ је у сали Центра за културу "Небојша Глоговац" одржана свечана академија.

Директор Библиотеке Синиша Килибарда истакао је да књижни фонд броји 30.000 књига и изразио наду да ће Библиотека у будућности радити још боље.

- Обећавам да ћемо у будућности радити и више и боље, да Библиотека постане централна установа културе у нашем граду. Посебну пажњу посветићемо раду са дјецом и омладином- рекао је Килибарда.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да су се кроз историју овог мјеста смјењивала царства и државе, али да су књига и култура остале.

- Данас, у условима Интернета и друштвених мрежа, библиотеке и књиге су мало изгубиле на значају, али ја се надам да ће књига остати непревазиђена и вјерујем да је човјеков најбољи пријатељ- закључио је Авдаловић.

У име Друштва библиотекара Републике Српске руководству Народне библиотеке Невесиње честитке је пренијела Сњежана Галинац. Она је нагласила да постојање од једног вијека свједочи да се и прије тих 100 година мудра херцеговачка глава досјетила да се култура и очување културне баштине одржава и подржава.

- У дигиталној ери, у којој информације путују брзином свјетлости, највећи изазов за библиотеке је очувати мјесто и значај у друштву. Народна библиотека Невесиње у томе је успјела. О томе свједочи ово вече и бројне манифестације, које се организују под њеним окриљем- рекла је Галинац.

Гост вечери био је познати српски пјесник Ђорђо Сладоје. Он је упутио честитке Библиотеци поводом ријетког јубилеја и својим стиховима обогатио ово културно вече.

У опстанак књиге Сладоје не сумња, јер, како каже, све што је паметно на друштвеним мрежама потиче управо из књиге.

На свечаној академији, у част вијека постојања, Народна библиотека Невесиње уручила је плакету за изузетан допринос у развоју културе Невесиња наставници српског језика у пензији Силвији Жерајић.

Жерајићева се захвалила на овом лијепом признању. Присјетила се како је прије 60 година кривудавим макадамским путем дошла у Невесиње, радни вијек провела у Основној школи "Ристо Пророковић" и све те године била члан невесињске библиотеке.

Библиотеци је пожељела још много успјеха и нових јубилеја. Омладини је савјетовала да у књизи проналази више радости и задовољства, а осталим суграђанима препоручила да буду вјерни читаоци.

Учесници програма свечане академије поводом обиљежавања 100 година постојања Народне библиотеке Невесиње били су пјесник Сретен Видаковић, Милош Милошевић, етно групе "Симонида" и " Свети Димитрије", мали хор Музичке школе и чланови рецитаторске секције основне школе. Програм је водила Љиља Ивезић.

Свечаности су присуствовали представници Друштва библиотекара РС, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Мостара, херцеговачких библиотека, Општине Невесиње, Црквене општине Невесиње и локалних установа и предузећа.

Ученици подручних одјељења Основне школе „Ристо Пророковић“ из Зовог Дола, Удрежња и Оџака уприличили су приредбу за крај школске године у подручној школи у Оџаку. Културно-забавни програм обиловао је рецитацијама, игроказима и пјесмом. Програм су употпунили другари из драмске секције централне школе.

Овом приликом учитељи петих разреда уручили су ученицима дипломе за одличан успјех, примјерно владање, рад, труд и залагање у досадашњем школовању.

Директорица Основне школе „Ристо Пророковић“ Мара Шаран честитала је дјеци успјешан завршетак још једне школске године и пожељела им много среће, здравља и успјеха у даљем школовању.

У Мостару и Невесињу данас је обиљежена 31 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Старој цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.

Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.

На данашњи дан 1992. године запаљена и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.

Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.

Новка Маврак чији је муж настрадао прије 31 годину каже да су и данас болна сјећања на љето 1992. године.

̶ Српски народ из Мостара је бјежао на сваку страну, аутима, пјешке преко планина према Невесињу, нагледала сам се свега и свачега, а ко није побјегао завршио је трагично ̶ присјетила се Маврак.

Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да су и послије 31 године злочини над Србима у Херцеговини невидљиви правди и правосуђу.

Она је истакла да је тим људима одузето не само право на живот, него и право на достојанствену смрт и име на надгробној плочи.

  –Данас као сестра нестале особе са огромним бременом на леђима, са понизношћу и вјером у Бога, у име свим нас са празнином и тугом, апелујем на буђење свијести и људскости према онима који су дали своје животе за слободу и мир ̶ нагласила је Џелетовић.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да људска бића која 31 годину траже најмилије заслужују бар пажњу и поштовање.

  –Нико у овој држави нема прво да укине људима наду да бар достојанствено и уз помен и молитву сахране своје сроднике – указао је Авдаловић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.

– Од како је процес тражења прешао на државни ниво пронађено је само 58 лица и то је поражавајуће – истакла је Граорац, подсјећајући да још увијек 1646 породица из Републике Српске тражи своје најмилије.

Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације општинских и републичких организација проистеклих из Отаџбинског рата, источно-херцеговачких општина и представници конзулата Србије у Мостару и Срба у Градском вијећу Мостара.