У Мостару и Невесињу данас је обиљежена 31 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.
Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Старој цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.
Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.
На данашњи дан 1992. године запаљена и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.
Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.
Новка Маврак чији је муж настрадао прије 31 годину каже да су и данас болна сјећања на љето 1992. године.
̶ Српски народ из Мостара је бјежао на сваку страну, аутима, пјешке преко планина према Невесињу, нагледала сам се свега и свачега, а ко није побјегао завршио је трагично ̶ присјетила се Маврак.
Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да су и послије 31 године злочини над Србима у Херцеговини невидљиви правди и правосуђу.
Она је истакла да је тим људима одузето не само право на живот, него и право на достојанствену смрт и име на надгробној плочи.
–Данас као сестра нестале особе са огромним бременом на леђима, са понизношћу и вјером у Бога, у име свим нас са празнином и тугом, апелујем на буђење свијести и људскости према онима који су дали своје животе за слободу и мир ̶ нагласила је Џелетовић.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да људска бића која 31 годину траже најмилије заслужују бар пажњу и поштовање.
–Нико у овој држави нема прво да укине људима наду да бар достојанствено и уз помен и молитву сахране своје сроднике – указао је Авдаловић.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.
– Од како је процес тражења прешао на државни ниво пронађено је само 58 лица и то је поражавајуће – истакла је Граорац, подсјећајући да још увијек 1646 породица из Републике Српске тражи своје најмилије.
Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације општинских и републичких организација проистеклих из Отаџбинског рата, источно-херцеговачких општина и представници конзулата Србије у Мостару и Срба у Градском вијећу Мостара.
