Потомци невесињских устаника и поштоваоци слободарских традиција обиљежили су 149 година од Невесињске пушке истичући допринос Херцеговаца вјековној борби за слободу, истину и правду. Свечаност посвећену значајном догађају из славне српске историје заједнички су организовали одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.

Код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос српским јунацима из Прве невесињске пушке. На овом историјском мјесту 1875. године опаљене су прве устаничке пушке против вишевјековног турског освајача.

Вијенце и цвијеће код спомен обиљежја су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, делегације Владе Србије, изасланици предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ, општина и борачких организација Источне Херцеговине и Града Требиња, Трећег пјешадијског РС пука, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата и потомци устаника.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић рекао је да je ово један од најважнијих догађаја у новијој српској историји, али нажалост није испало онако како су устаници замислили јер је једног господара замијенио други.

„Српски народ је предодређен кроз историју да чини велике ствари, али у миру изгуби оно што у рату добије. Надам се да се то више неће дешавати и да ћемо сачувати нашу Републику Српску“, истакао је Егић.

Он је додао да је добро што српски народ с обје стране Дрине његује и чува културу сјећања на ослободилачке ратове.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије Зоран Антић рекао је да је Невесињска пушка била један од најзначајнијих догађаја у геополитички разореном Балкану крајем 19. вијека и да је покренула лавину одређених процеса као што су српско-турски ратови, Берлински конгрес, па након тога и на балканске ратове и Први свјетски рат.

Он је нагласио да оно што су Перо Тунгуз, Мићо Љубибратић, војвода Пеко Павловић, славна српско-црногорска војска и славни устаници са ових простора започели 9. јула 1875. године завршила је српска војска 1918. уласком у Бањалуку.

„То је један заокружен циклус ослобађања од Османског царства и данашње генерације можда нису ни свјесне суштине важности догађаја овдје, које слободно можемо назвати трећим српским устанком“, закључио је Антић.

Начелник општине Миленко Авдаловић истакао је да је Невесињска пушка догађај који је и данас интересантан за социолошку, војну и историјску науку.

„Наша генерација ће имати част да обиљежи велики јубилеј, 150 година од подизања устанка, једног од најзначајнијих догађаја у новијој српској историји“, нагласио је Авдаловић.

Предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић истакао је да чињеница да је у Невесињу пукла прва пушка која је читаву Европу дигла на устанак говори о важности овог догађаја и чини поносним све људе из овог краја.

„Посебно сам поносан као потомак устаника Трифка Вукотића, како на њега тако и на цијело своје село“, истакао је Вукотић.

Наташа Глигорић, праунука чувеног харамбаше Пера Тунгуза, изјавила је да је поносна на своје претке, као и на Републику Српску и Србију што заједно обиљежавају овај важан догађај у српској историји.

Она је додала да је важно да његујемо сјећање на своје претке, јер им на тај начин исказујемо љубав, поштовање и освјетљавамо њихово трајање у овом времену.

У културно-умјетничком програму су учествовали позоришни и филмски глумац Горан Славић, најуспјешнији српски гуслар из Црне Горе Максим Војводић и етно пјевачица Бојана Радовић.

Три невесињске пушке понос Херцеговине

Историја Невесиња је вјечно каљена у отпору против завојевача. Најбољи примјер за то су три невесињске пушке које служе као украс и понос народа овог краја.

Невесињци су три пута у посљедњих вијек и по први у Европи стали на пут угњетачима и освајачима и сваки пут су излазили као побједници.

Прва Невесињска пушка из 1875. године је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека. У цијелој историји свијета нема примјера да се мали број људи дуже борио под тешким околностима против далеко бројнијег неперијатеља као што је то био случај у овом устанку.

Слободарско опредјељење Невесињци су исказали новом буном 1882. године када су

рачорани у исход договора свјетских сила поручили новом окупатору Аустро-Угарској да у овом народу неће угасити искру слободе.

Трећа невесињска пушка одлекнула је опет прва пред најездом фашизма. Оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ био први устанак у поробљеној Европи.

Невесињске пушке су догађаји којим се поносе не само Невесињци и Херцеговци него и свеколики српски народ у сталном трагању за правдом и слободом.