Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса честитку свештенству Српске православне цркве и свим грађанима Невесиња, у име општинске управе и своје лично име, упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу са породицом и пријатељима, у добром здрављу и расположењу.

− Нека нам овај велики празник укаже на важност његовања породичних вриједности и буде извор духовне снаге и задовољства – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

12. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.