Православни вјерници обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају васкршња јаја.

На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Обичај фарбања јаја датира из 12. вијека, а на нашем поднебљу га је, највјероватније увела црква, у 16. вијеку.

Данас на Велики петак, у Саборном храму у Невесињу, царски часови се служе од 8 часова. Вечерње са изношењем плаштанице и служба опијела Христова почиње у 17 часова.