Од памптивјека гусле су синоним херцеговачке традиције уз чије звуке су се Херцеговци рађали, одрастали, женили, крстили, одлазили у ратове и враћали се кући. Окупљени крај огњишта, окружени најмилијима, Херцеговци су уз епску поезију оживљавали силне јунаке, друговали са вилама и змајевима и «небо земљом подупирали», а јека гусала стварала је неку посебну узвишену атмосферу. Пој гусала преносио је вијековима универзалне поруке наших предака о слободи и части.

У Невесињу су гусле имале почасно мјесто у кући, уз икону свеца заштитника дома и славе породице. Овај крај је одувијек имао цијењене гусларе који су живописно, са пуно љубави, поноса и поштовања чували традицију и коријене.

Изворну традицију очаравајућих звукова на чудесном и витешком инструменту у Невесињу чува Гусларско друштво «Невесињка пушка».

Мирослав Шиљеговић је најактивнији члан невесињског друштва и један од ријетких мајстора за израду гусала. Шиљеговић каже да нашој традицији, историји и народним обичајима прави тон дају управо гусле. Од дјетињства другује са гуслама, а занат је научио од дједа и оца. Прве гусле је направио већ у деветој години.

− Најбоље гусле су од џефер јавора јер је то најзвучније дрво – тврди Шиљеговић и наглашава да је за израду овог инструмента потребно много вјештине и љубави. Додаје да успјешан гуслар поред добро уштимованог инструмента мора посједовати и изузетне гласовне могућности.

Мирослав Шиљеговић

Дугогодишњи предсједник невесињског гусларског друштва и одличан познавалац епске поезије мр Момчило Голијанин наглашава да гусле данас нису на нивоу као што су некада биле, али да и даље представљају душу српског народа.

− Као што на небу постоји свето тројство: отац, син и дух свети, тако и на земљи имамо свето тројство: славска икона, кандило и гусле – истиче Голијанин. Објашњавајући зашто су гусле толико поштоване у српским домовима, професор указује да је звук овог инструмента у најтежим временима подизао народни морал и вјеру у побједу и распаљивао слободарски жар.

Голијанин каже да се гусле не могу одвојити од наше народне епике, наглашавајући да српска епска поезија спада међу највећа остварења свјетске књижевности.

− Нашу епику често пореде са хеленским спјевовима Илијадом и Одисејом, а познато је и шта су о српским епским пјесмама говорили Гете, Хајне, браћа Грим и други познати књижевници –истиче Голијанин.

Чувени српски географ Јован Цвијић је записао да је посматрајући један гусларски скуп у околини Невесиња стекао утисак да је пјевање гуслара толико утицало на слушаоца да је одмах мотивисан кретао у бој против тираније и неправде.

Невесињско гусларско друштво под именом „Алекса Шантић“ основано је 1990. године, а данашњи назив „Невесињска пушка“ добило је 2009. године.

Мирослав Самарџић

Занимљивости о невесињским гусларима

• Милан Дука по многима је био најбољи херцеговачки гуслар у другој половини 19. вијека. Био је чест гост на Двору црногорског књаза Николе.

• Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Харвардског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.

• Максим Продановић из Оџака био је слијеп од раног дјетињства, али је имао невјероватан осјећај за оријентацију. У Невесиње је пјешачио сам, а понекад је на коњу гонио жито чак у Благај. Једном је групу омладинаца који су залутали кроз мећаву извео на прави пут. Максим је био један од најбољих невесињских гуслара.

• Звук струна древног инструмента шездесетих година прошлог вијека емитован је на фреквенцијама највеће радиодифузне станице на свијету „Би-Би-Си“ и то захваљујући Невесињцу Алекси Ковачевићу који је у Европи био познат као успјешан атлетичар, али је своје гостовање у студију британске станице искористио да покаже и гусларско умијеће.

• На Првом фестивалу гусала на нивоу Југославије одржаном 1971. године у Сарајеву. Невесињац Раде Јамина заузео је друго мјесто.

• Први Невесињац који је побиједио на савезном фестивалу гуслара је Славко Алексић 1986. године. Као врхунски педагог и гусларски зналац ангажован је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду гдје је израдио програм за теоријску и практичну наставу свирања и пјевања уз гусле.

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)