Дугогодишња наставница у невесињској Основној школи „Ристо Пророковић“, а данас пензионерка Силвија Жерајић остала је у лијепом сјећању генерацијама школараца, посебно оним које је занимала журналистика и књижевност. За име ове неуморне ентузијасткиње, врсног познаваоца лијепе ријечи и дјечијих стваралачких могућности, везује се покретање школског листа „Планинче“ који је осамдесетих година прошлог вијека на конкурсу београдске „Политике“ проглашен за најбољи ђачки лист у бившој Југославији.Силвија је и у пензији остала привржена култури, умјетничком стваралаштву и највише дјеци.
Наставница Силвија Жерајић оставила је дубок траг у ОШ „Ристо Пророковић“, не само због посвећености наставном предмету, него због великог ентузијазма у откривању дјечијих стваралачких могућности на пољу журналистике и књижевности. Име и мисија школског листа „Планинче“, некад најбољег у бившој Југославији, нераздвојно су везани за плодни рад овог врсног педагога, познаваоца дјечије душе, наставника широке културе.
Рођена Приједорчанка након школовања у Србији своје друговање са дјецом почела је у Невесињу и ту је остала све до данас.
– Давне 1963. године дошла сам у невесињску основну школу, упознала драг колектив и стекла пријатеље – присјећа се Силвија.
За кратко вријеме постала је омиљена наставница која је знала да мотивише ученике, разбуди њихову машту и научи их да воле школу. На литерарно-новинарску секцију коју је водила журили су школарци да искажу своје афинитете. Млади ствараоци, под будним оком неуморне наставнице Жерајић, почели су да објављују своје радове на зидним новинама у холу школе, а успостављена је и сарадња са чувеним дјечијим листом „Мале новине“.
Посебна страница у школском времеплову почиње покретањем ђачког листа „Планинче“.
– Са трошним „гештетнером“ и старом машином, на матрицама цртајући оштрицама шестара обнародовали смо 1979. године први број славног „Планинчета“. Лист је био огледало културне и младалачке снаге која је бујала у лијепој невесињској вароши. Талентовани литераци, новинари и ликовњаци стварали су пјесме, приче, забиљешке и репортаже о људима и догађајима које се и данас радо читају – прича Силвија.
Златна плакета „Политике“ намијењена најбољем школском листу и друга признања били су потврда да ова ђачка публикација стварана са радошћу и љубављу има квалитет.
Силвија каже да јој посебно драго што су ђаци, некад главни уредници листа, данас успјешни људи, познате личности, професори, сликари, преводиоци, инжењери...
– Вријеме сам проводила играјући се са дјецом и жељела је да и они буду такви, да остану што дуже млади духом и да све проблеме које живот носи прихватају разумно – истакла је наставница Жерајић.
Посљедњи број листа „Планинче“ 1992. године остао је на матрицама, припремљен за штампу и историју. Пожутјеле странице и данас говоре о даровитости невесињских ђака и свједоче о времену другарства, младости и ентузијазма.
Литерарци и новинари вратили су се добрим старим зидним новинама којима су некада давно и започели свој рад.
Силвијин одлазак у пензију никако није значио престанак дружења са дјецом. Окупила је ентузијасте, просвјетне раднике и бројне грађане у друштву „Наша дјеца“ са главним циљем да Невесиње добије предшколску установу.
–Почели смо од играонице „Планинче“ гдје је стотињак млађе дјеце проводило вријеме у игри и дружењу, а касније нас је све обрадовало оснивање Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“– каже Силвија и додаје да и данас кад прође поред вртића застане, баци око на лијепо уређено двориште, цвијеће и шаре по бетону.
Омиљена невесињска наставница послије много година васпитно-образовног рада и данас вријеме проводи уз књигу, испред телевизора или у шетњи са пријатељима. Радује се свему лијепом у граду, новим парковима, приредбама у Дому културе, изложбама у Градској галерији, сусретима са колегама и бившим ученицима.
Данашњим школарцима поручује: „Својим радом и трудом досегните највише што можете и будите добри, вриједни и поштени људи“!
Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)