Region

0

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ИСПЛАЋЕНО ПРЕКО 16 МИЛИОНА КМ ПОДСТИЦАЈА

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је данас преко 16.353.680 КМ за подстицаје, а исплаћене су премије за музна грла, као и премије за воће и поврће.

- Ово је и рекордна исплата која је исплаћена у једном дану, а која пољопривредницима стиже у право вријеме, пред припремне радове за прољетну сјетву односно нову производну годину. Овом исплатом у потпуности су испуњене обавезе из 2023. године према воћарима и повртарима, док је по први пут од увођења исплаћена премија по музном грлу - саопштено је из Министарства.

У саопштењу се наводи да само по основу премије по музном грлу која је износила 330 КМ по грлу, мљекарима је исплаћено 10.342.870 КМ.

- Број корисника који је обухваћен овом премијом је 3.437, а број премираних грла је 31.349 - додаје се у саопштењу.

Када је у питању премија за воће, исплаћено је 4.013.828 КМ за 977 воћара из цијеле Републике Српске.

- Обрачун је извршен за воће у количини од 27.462.140 килограма, са износима премија које су у односу на прошлу годину у просјеку веће за 80 одсто, док су подстицаји за неке воћне врсте и дупло већи - истиче се у саопштењу.

Наводе да је право на премију за произведено и продато поврће и гљиве остварило 320 корисника у производњи поврћа и пет корисника у производњи гљива.

- Обрачун је извршен на основу 25.195.422 килограма признате количине поврћа и 458.460 килограма гљива, те је одобрена премија у износу од 1.996.982 KМ. Просјечно повећање премије за поједине врсте је око 18 одсто - наводе у саопштењу.

0

ОВЕ ГОДИНЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МАЛА МАТУРА У СВИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА У СРПСКОЈ

У свим основним школама у Републици Српској у овој школској години биће спроведена експериментална мала матура за ученике завршног разреда основне школе, а тестови пред ђацима ће се наћи 29. и 30. маја ове године, потврђено је из Републичког педагошког завода Републике Српске.

Просвјетни радници сматрају да је јако битно да се спроводи мала матура, те се надају да ће од наредне школске године мала матура почети да се вреднује приликом уписа у средње школе.

"У складу са програмом експерименталне мале матуре, ученици деветог разреда ће рјешавати низове задатака објективног типа из српског језика, језика бошњачког народа, за ученике који језик бошњачког народа изучавају на простору Републике Српске и математике", казали су из Републичког педагошког завода Републике Српске.

Истичу да је планирано да се експериментална мала матура реализује 29. и 30. маја ове године.

"Ученици ће задатке из српског језика, односно језика бошњачког народа рјешавати 29. маја, а задатке из математике 30. маја текуће године", казали су из Републичког педагошког завода Републике Српске.

Љубиша Благојевић, предсједник Актива директора основних школа добојске регије и директор Основне школе "Вук Стефановић Караџић" Добој, казао је за "Независне новине" да је јако добро што ће у овој години у свим основним школама у Српској бити спроведена мала матура, што до сада није био случај.

"Ранијих година, један број школа је учествовао у експерименталној малој матури, а ове школске године све школе ће имати ову провјеру знања", казао је Благојевић.

Истиче да је њихова школа и прошле године учествовала у експерименталној матури.

"Надам се да ће од наредне године престати да буде експериментална матура, те да ће бити званично да се полаже мала матура која ће имати утицај приликом уписа у средње школе", казао је Благојевић.

Истиче да ђаци, све док не буде право вредновање мале матуре, неће јој давати посебан значај.

"Ово је сада буквално тренирање неких правила како ће то изгледати када то буде званично. Сигурно је да ће се ђеца потрудити да боље ураде тестове када буду знали да ће им од тога зависити коју школу ће моћи уписати", казао је Благојевић и закључио да се нада да ће од наредне школске године то бити званично право полагање.

Мирослав Попржен, предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије, казао је у разговору за "Независне новине" да се нада да ће ова школска година бити посљедња година када се вјежба мала матура.

"Ранијих година спровођење мале матуре било је неки вид вјежбе и то ће бити још ове године, али се надамо да ће у наредним годинама мала матура имати свој ефекат код уписа у средње школе", рекао је Попржен.

Да је јако значајно да се међу ђацима спроведе мала матура сматра и Милорад Надеждин, предсједник Актива директора основних школа херцеговачке регије и директор ОШ "Свети Василије Острошки" Требиње.

"Јако је битно да се међу ученицима завршних разреда основе школе спроводи мала матура, па макар и експериментална, али се надамо да ће се од наредне школске године вредновати за упис у средње школе", казао је Надеждин.

НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

0

ЕР СРБИЈА ОД 15. АПРИЛА УСПОСТАВЉА ЛЕТОВЕ ЗА МОСТАР, КАРТЕ У ПРОДАЈИ

Ер Србија од 15. априла ове године успоставља директну авио-линију између Београда и Мостара, а српска национална авио-компанија ће до овог града у БиХ летјети три пута недјељно и то понедјељком, петком и недјељом, саопштила је Ер Србија.

Уговор о успостављању ове линије потписан је данас.

До Мостара ће се летјети авионом типа ембраер 175, лет траје 50 минута, а карте су од данас у продаји по цијени почев од 56 евра по смеру, односно по цијени почев од 104 евра за повратно путовање у економској класи.

Генерални директор Ер Србије Јиржи Марек рекао је да је директна авио-линија између Београда и Мостара први пут уведена 1962. године и да се, захваљујући данас потписаном уговору, поново успоставља.

- Увјерени смо да ће линија бити корисна путницима, позитивно утицати на економски и привредни раст, да ће олакшати културну размјену и допринијети још бољој сарадњи на Западном Балкану. Увођењем Мостара у нашу мрежу дестинација летјећемо до чак 17 градова бивше Југославије и на тај начин, преко Београда, регион повезати са дестинацијама широм Европе, Северне Америке и Азије до којих Ер Србија лети - изјавио је он.

Нова рута српске националне авио-компаније омогућава добру повезаност из Мостара, преко Београда до Париза, Диселдорфа, Цириха, Амстердама, Осла, Барселоне, Копенхагена, Ларнаке, Стокхолма, Прага, Милана, Рима, Франкфурта, Истанбула, Венеције, Болоње, Букурешта, Кракова, Беча, Будимпеште, Хановера, Штутгарта, Хамбурга, Нирнберга, Брисела, Лиона и многих других градова из мреже српске националне авио-компаније.

ТАЊУГ

0

ОДШТАМПАНА ПОШТАНСКА МАРКА СА ЛИКОМ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

Пошта Србије је на иницијативу Савеза Срба из региона одштампала поштанску марку са ликом пјесника Алексе Шантића поводом 100 година од смрти српског књижевног великана.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да се први пут у Србији штампа персонализована поштанска марка са Шантићевим ликом, те да су овом иницијативом жељели да укажу на значај великог пјесника и родољуба.

- То је веома важно јер је ријеч о једном од најзначајнијих бораца за национално јединство и слободу српског народа - рекао је Линта, подсјетивиши да се сутра навршава 100 година од смрти славног пјесника.

Он сматра да Шантић и његово дјело нису довољно заступљени у школским програмима, због чега би просвјетне власти у Србији требало да посвете већу пажњу овом пјеснику и његовој заоставштини, како би добио значајнији простор у уџбеницима основних и средњих школа.

- Шантић је био човјек који је кроз пјесме исказивао љубав према свом народу и истицао сурову истину да је српски народ на подручју БиХ у 19. вијеку и почетком 20. вијека патио и био поробљен - нагласио је Линта.

Према његовим ријечима, Шантић је истовремено показивао непоколебљиву вјеру у борбу за слободу и дочекао је тренутак да српски народ у највећој мјери буде уједињен 1918. године, додуше, не под именом какво је он желио.

- То своје осјећање је исказао и пјесмом о чувеном војсковођи Степи Степановићу приликом његове посјете Мостару 1919. године. Истовремено, исказивао је толеранцију и према комшијама других вјероисповијести - подсјетио је Линта.

Он је навео да је Шантић, нажалост, у рату деведесетих година прогнан из Мостара, те да је оштећен и његов гроб.

- Мостар је остао без његовог споменика и улице, а запаљена је и порушена Саборна црква Свете Тројице у Мостару. Управо су та црква и Шантић били најзначајнији симболи српства у овом граду - истакао је Линта.

Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје је и преминуо 2. фебруара 1924. године.

Написао је и објавио више од 800 пјесама, од којих су најпознатије "Ми знамо судбу", "Остајте овдје", "Емина", "Претпразничко вече", "О класје моје", "Вече на шкољу" и "Моја отаџбина".

Био је оснивач културног листа "Зора", предсједник Српског пјевачког друштва "Гусле" и дописни члан Српске краљевске академије, у коју је изабран 1914. године.

СРНА