Тринаести пут заредом, у Суботици је одржано херцеговачко вече, сусрет који за Херцеговце има посебно значење јер не окупља само људе, већ и начин живота који су понели из камена, крша и тврдог, али поносног завичаја. То је вече у којем се препознаје херцеговачки темперамент – директан говор, чврст стисак руке, поштовање речи и човека, али и потреба да се остане свој, где год да се живи.

Херцеговци су и ове вечери показали оно по чему су препознатљиви – везаност за порекло, али и отвореност према средини у којој данас живе. Зато херцеговачко вече у Суботици никада није затворен круг, већ догађај на који долазе пријатељи, комшије и суграђани, јер је херцеговачка култура одувек била спој тврдине и гостопримства, дисциплине и песме, ћутања и јасне поруке.

Програм је пратио дух краја из ког потичу – од традиционалне музике и херцеговачке песме, преко препознатљиве трпезе са јелима која носе укус југа, до разговора у којима се и данас памте села, презимена, обичаји и путеви одласка. Код Херцеговаца, сећање није носталгија, већ део идентитета који се преноси са колена на колено.

Награђене су мајке са више деце, као симбол вредности које се не мењају, као и двоје најбољих студената, пореклом из Херцеговине, са Економског и Грађевинског факултета.

И ове године део програма био је посвећен хуманитарном раду и подршци удружењу „Звуци срца“, што је још један показатељ да се херцеговачка традиција не исцрпљује у обичајима, већ се живи кроз конкретна дела.

Посебан акценат вечери стављен је на оно што је у херцеговачком менталитету дубоко укорењено – брига о породици, младима и онима којима је помоћ потребна.

Херцеговачко вече у Суботици остаје простор у којем се преплићу корени и садашњост, у којем се Херцеговци препознају међусобно и у којем се, без патетике и великих фраза, чува оно што су понели из завичаја – карактер, памћење и одговорност према људима око себе.

До дубоко у ноћ Херцеговци су славили своје порекло, припадност и ширину, ове године уз песму Дејана Матића.

Суботичке ТВ