У Херцеговини постоји тренд пораста малигних обољења и у 2023. регистровано је више од 240 новообољелих, од којих је код 37 дијагностикован карцином дојке, рекао је Срни шеф Службе за онкологију Болнице Требиње Мирко Kолак.

Kолак је рекао да су најчешће малигне болести у Херцеговини карцином плућа, од којег је обољело 35, затим њих 30 од карцинома дебелог цријева, у 27 случајева ријеч је о простати, а у 20 о мокраћној бешици.

Он је рекао да се стално суочавају са малигним обољењима код млађе популације, нарочито карцинома тестиса, који је изљечив ако се открије у раном стадијуму болести, али и карцинома дојке, плућа и дебелог цријева.

"Ове године биљежимо и пораст карцинома панкреса код млађе популације, а у Херцеговини од ове болести је у 2023. обољело укупно 10 пацијената", рекао је Kолак.

Он је нагласио да је пушење један од главних окидача за настанак карцинома плућа, бешике, али и карцинома главе и врата, те да у том смислу, микроцелуларни карцином скоро да није описан код непушача.

"Неке болести кроз примарну превенцију можемо да искоријенимо. Сем пушења, ту су и алкохол, гојазност, физичка неактивност, а незаобилазан фактор је генетика", поручио је Kолак.

Kолак је рекао да је од 2020. године, од када се води евиденција обољелих, сваке године биљежен пораст малигних болести, односно за 12 до 15 одсто обољелих више.

"У 2022. години забиљежено је 225 обољелих, у 2021. око 200 пацијената, а у 2020. регистровано је око 180 пацијената", навео је Kолак.

Он је рекао да та статистика не одступа од окружења, с тим што је забиљежен нешто већи број обољелих од карцинома бешике, што се, каже, може повезати са бољом дијагностиком и ранијем откривању болести.

"Циљ онкологије је да се повећа проценат излијечених од карцинома, што је у свијету на више од 50 процената на петогодишњем нивоу, а код нас је, нажалост, тај проценат 30 одсто на петогодишњем нивоу", рекао је Kолак.

Он је нагласио да цијело друштво и држава више пажње морају да посвете овим пацијентима, увођењем нових лијекова и терапијских могућности.

"На западу је то постигнуто увођењем имунотерапије, биолошке и циљане терапије, што је, за наше пацијенте, ограничено, јер постоје листе чекања за такве лијекове", рекао је Kолак и изразио наду да ће се то у будућности промијенити.

Он је истакао да је приоритет, а што не постоји у БиХ, превенција, односно скрининг методе, те је упутио апел да се скрининг уведе за карцином дојке, дебело цријево, простату и грлић материце.

"Задатак друштва и здравства је да се уведу скрининг програми јер кроз те програме карцином откривамо у најранијим фазама болести, када су апсолутно изљечиви. Оно што је позитивно од прошле године је увођење ХПВ вакцине, па је ово позив свим родитељима да вакцинишу дјецу. Прошле године имали смо седам обољелих од карцинома грлића материце у Херцеговини, та болест је превентабилна вакцином", рекао је Kолак.

Он је истакао да се у Болници могу похвалити са лијечењем карцинома дојке, гдје је савјест жена на високом нивоу, наводећи да се одазивају на прегледе, рано откривају болест која је апсолутно изљечива хирургијом.

"Такође, можемо се похвалити третманом карцинома бешике, као и карцинома дебелог цријева гдје је омогућена и дијагностика и терапија", рекао је Kолак.

Он је појаснио да лијекове за малигна обољење, цитостатике, имунолошку и биолошку терапију набавља Фонд здравственог осигурања Републике Српске, те да су лијекови доступни у свим здравственим установама у Српској.

Kолак је додао да су потребна већа улагања у погледу превенције болести, али и нових терапијских могућности, односно нових лијекова.

"Проблем су скупи лијекови, имунотерапија и биолошка терапија, зато што постоје ограничена средства за такво лијечење и листе чекања", рекао је Kолак.

Он је навео да је код карцинома плућа или меланома неупоредиво боље лијечење имунотерапијом него хемотерапијом.

"Kод пацијената који су погодни за примање имунотерапије код карцинома плућа преживљавање је више од 30 одсто на петогодошњем нивоу", рекао је Kолак, те изразио наду да ће Фонд, у складу са потребама препознати то и издвојити већа средства за лијечење.

СРНА

Удружење породица са проблемом стерилитета "Бебе" из Требиња за готово 14 година постојања богатије је за 148 беба, а један брачни пар је из два бесплатна покушаја, о трошку Фонда здравственог осигурања Републике Српске, добио два пара близанаца, рекла је Срни предсједник Удружења Снежана Мисита.

"Мислим да је то једини брачни пар на нивоу Републике који је у два покушаја добио два пара близанаца. Врло су срећни и задовољни", истакла је Мисита.

Она је навела да су до сада имали 18 парова који су вантјелесном оплодњом добили близанце.

Мисита је рекла да су у прошлој години имали седам новорођених беба, а у овој их очекују још.

Она је нагласила да све ово није само резултат овог удружења, које дјелује у шест општина источне Херцеговине и кроз које је до сада прошло више од 1.000 парова из Херцеговине, Републике Српске и иностранства, него и свих добрих људи који помажу рад "Беба".

Мисита је рекла да брачни пар не може сам изнијети проблем стерилитета, нити вантјелесне оплодње, те навела да једна вантјелесна оплодња кошта најмање 5.500 KМ, па до 20.000 KМ, а некад је потребно и више пута покушати.

"Имамо три бесплатне вантјелесне оплодње на републичком нивоу, а један бесплатан покушај на градском нивоу, као и у општинама, можда би било лијепо да се омогући четврти бесплатан покушај, као и да се повећа старосна граница жене, јер у Србији је до 45 година бесплатно, а у Републици Српској је до 40. године бесплатно", навела је Мисита.

Она је рекла да су у Удружењу људи који су прошли или пролазе сличан проблем са стерилитетом, па су подршка брачним паровима у борби за потомство.

"Ту смо да им олакшамо прве кораке, али и да их пратимо до њиховог успјеха, кад је ријеч о контакту са клиникама, али у Удружењу имамо посјету еминентних стручњака, тако да је за брачни пар то лакши и бржи пут", навела је Мисита.

Она је рекла и да се у Удружење свакодневно јављају жене у потрази за информацијама у вези са бесплатним пренаталним тестовима, те да се нада да ће се то ускоро реализовати, јер је значајно за труднице и цијело друштво.

"Пренатални тест кошта од 1.500 до 2.000 KМ, а с тим је доста лакше и спокојније да жена изнесе трудноћу, надам се да ће се релизовати тај пројекат, јер жене очекују ту помоћ", додала је Мисита.

Мисита је рекла да Удружење "Бебе", које броји око 350 брачних парова, увијек има подршку републичких и локалних институција, за шта је захвална.

Мисита је посебну захвалност упутила Хеликоптерском сервису Републике Српске, који им, како је истакла, пружа подршку у сваком моменту, али и "Електропривреди Републике Српске".

СРНА

Осигураницима Фонда здравственог осигурања Републике Српске којима су потребне услуге из области лабораторијске дијагностике узорак се узима само на једном мјесту, независно од тога гдје ће се анализа ових узорака радити, саопштио је ФЗО Српске.

- Примјера ради, осигураницима којима су потребне услуге из лабораторијске дијагностике, а које припадају и примарном и секундарном нивоу здравствене заштите (домови здравља и болнице), узорак се узима само на једном мјесту - дому здравља и пацијент више не мора да одлази и у болницу како би урадио и услуге које припадају вишем нивоу здравствене заштите - наводи се у саопштењу.

На овај начин се спријечава шетање пацијената од једне до друге здравствене установе, а и пацијент више не мора да на два мјеста даје крв како би се урадила анализа за све услуге које су му потребне.

- То је посебно важно за осигуранике који болују од малигних болести или трансплантиране пацијенте који морају више пута у току године да раде ове анализе, а због здравственог стања им је важно да услуге ураде на једном мјесту како би избјегли гужве и чекања - истичу из Фонда.

Ово је омогућено новим цјеновником здравствених услуга који је почео да се примјењује почетком ове године.

- Напомињемо и да ће пацијенти на мјесту гдје су дали узорак долазити и по резултате својих анализа, а ту се и наплаћује партиципација у случају да осигураник није ослобођен плаћања од ове обавезе - навели су из ФЗО Српске.

Уколико се пацијент упутницом директно упућује да уради лабораториjску дијагностику која искључиво припада вишем нивоу здравствене заштите (болнице и УКЦ) пацијент ће и даље да ове услуге ради у поменутим здравственим установама.

- Поред тога, партиципација за услуге лабораторијске дијагностике је смањења тако да ће пацијенти издвајати мање новца, него до сада за партиципацију, јер је циљ да осигураници ове услуге раде у домовима здравља, а не у приватним лабораторијама у којима сами плаћају пуне цијене лабораторисјке дијагностике - саопштено је из ФЗО.

Такође, новим цјеновником, биће омогућено да код прописивања рецепата за хроничну терапију, пацијенти више не морају да одлазе код породичног доктора само да би платили партиципацију.

- Наиме, планирано је да директно по своје лијекове одлазе у апотеку и неће имати обавезу да се враћају у амбуланту породичне медицине како би платили партиципацију - рекли су из Фонда.

Изузетак је, свакако, када љекар процијени да је потребно обавити преглед или одређене консултације са пацијентом, па ће тада осигураник прво морати да посјети породичног доктора.

- Напомињемо да је Фонд почетком године донио нови Цјеновник здравствених услуга са циљем унапређења ранијег цјеновника и прецизнијег дефинисања услуга које финансира обавезно здравствено осигурање, а при томе пацијенти нису ускраћени ни за једну услугу - саопштили су.

Такође, анализом цијена на тржишту БиХ и земаља у окружењу – у јавним и приватним здравственим установама настојало је да се дефинишу реалне цијене у цјеновнику, а све у циљу рационалног управљања средствима осигураних лица.

- Дакле, новим цјеновником јасно је дефинисано које услуге финансира обавезно здравствено осигурање, како Фонд не би више финансирао услуге које нису у нашој надлежности, него је то законска обавеза локалних заједница, попут чишћење бунара и слично. Наша намјера је да се добије комплетан и савремен цјеновник, али тај посао још није завршен и на томе и даље интензивно радимо уз консултације са здравственим радницима, јер је циљ да се дефинишу реалне и континуирано уводе нове услуге - саопштено је.

Примјера ради, здравствене установе су наводиле да су у цјеновнику поједине услуге, попут савјетовања, едуковања и друго – изостављене, преноси РТРС.

- Међутим, став Фонда је да се подразумијева да љекар пацијенту да савјет и едукује га у оквиру првог или контролног прегледа и да нема потребе да то буду посебне здравствене услуге, као што је то било раније - појаснили су у саопштењу.

Такође, неким услугама је промијењен назив или је више услуга обједињено у једну, тако да то никако не значи да су избачене из цјеновника.

- Напомињемо да било која промјена у здравственом систему која има за циљ да унаприједи стање, не треба да буде изговор да се пацијентима не пружи здравствена услуга, јер свакако установе примарног нивоа средства од Фонда добијају на основу регистрованог броја осигураних лица, а не на основу цјеновника или неког другог акта. Посебно зато што је и за ову годину Фонд планирао за око 32 милиона КМ више средстава за здравствене установе, те је то још један разлог да пацијенти у коначници добију доступнију и квалитетнију здравствену заштиту - закључили су у саопштењу.