SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Милан Зуровац из Невесиња који је претходних година даровао божићне печенице социјално најугроженијим породицама из невесињске општине данас је хуманитарну активност проширио и на Фочу. Акција је организована у сарадњи са фочанским Центром за социјални рад.

Зуровац је поклонио 25 веселица породицама које примају социјалну помоћ. Захвалност Фочи у којој су рођена његова два сина, испољава дарујући оне који тешко састављају крај с крајем, јавио је Радио Фоча.

Коса Васиљевић, из Брода на Дрини, каже да је захвална, јер први пут добија овакав поклон, а годинама је корисник социјалне помоћи.

Тридесетосмогодишњи Невесињац позива све људе да даривањем умножавају радост.

- Нисам богат да дијелим, али сам богат у срцу да помогнем да сви осјете дар Божића - истиче Милан.

Уз дарове, Туцидан ће многи памтити и по лијепом угођају у којем се наздравило, али и запјевало уз гусле.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска и владика Григорије, данас обиљежава крсну славу Светог Игњатија Антиохијског богоносца. Уједно, данас се прослављају Свети архиепископ Данило Хумски и Св.Јован Кронштатски. Архијерејска литургија служена је у обновљеном Манастиру Светог Петра и Павла, код Требиња.

Светитељи, Игњатије на самом почетку хришћанства, Данило Хумски из четрнаестог вијека, и Св.Јован Кронштатски, с краја деветнаестог и почетка двадесетог вијека, веома су важни за православље. Тим поводом, бројни вјерници дошли су у Петро-Павлов манастир. Храм Св.Павла, из четвртог вијека, у изворном облику, обновљен је 2007.године.

"Посебан дан. Драго ми је што је и слава владике Григорија и што смо дошли јутрос", рекла је Јелена Јовановић.

"Данас је и Свети Јован Кронштадски. Имао сам прилику да посјетим његов гроб у Санкт Петербургу, његову цркву и његове мошти", додао је Момо Парежанин.

Уз Игњатија Богоносца, посебну важност за Херцеговину има архиепископ Данило Хумски. Био је једанаести српски архиепсикоп, а трон је заузимао половином четрнаестог вијека.

"Свети Игњатије и Свети Данило Хумски, који је био архиепсикоп, био је Херцеговац и и зато га ми посебно славимо", изјавио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило.

Када је човјек светитељ, он је и побједник, рекао је владика Григорије. Светитељи носе свјетлост, а њен зрачак може да разнесе много таме, и важно је да таква свјетлост обасја људе око Божића.

"Данас бих волио да све људе обасја свјетлост богопознања. И то што сам говорио, свјетлост која нас милује, снажна свјетлост која спаљује трње наших сагрешења", истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Архијерејску литургију саслуживао је и умировљени владика Атанасије, у присуству више свештеника, бројних вјерника, званица, челника Града Требиња и представника институција.

РТРС

Ко­ор­ди­на­ци­о­ни од­бор хер­це­го­вач­ких удру­же­ња у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји се обра­тио свим над­ле­жним ин­сти­ту­ци­ја­ма у Ср­би­ји и Ре­пу­бли­ци Срп­ској, са же­љом да под­стак­не из­град­њу де­сне ва­ри­јан­те Ко­ри­до­ра 11 (ауто-пут Е-761) По­же­га–Ви­ше­град–Чај­ни­че–Фо­ча–Тре­би­ње, са кра­ком Фо­ча–Са­ра­је­во. Од­бор апе­лу­је на Вла­ду Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ње­но Ми­ни­стар­ство са­о­бра­ћа­ја и ве­за да што пре у свом про­стор­ном пла­ну усво­је ову ва­жну тра­су и ти­ме ком­пле­ти­ра­ју ма­пу са­о­бра­ћај­ни­ца. Grad Trebinje avas

Још пре два­де­сет го­ди­на, Вла­де Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је и Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске су уго­во­ри­ле из­ра­ду ге­не­рал­ног про­јек­та ауто-пу­та на ре­ла­ци­ји Ви­ше­град–Чај­ни­че–Фо­ча–Тре­би­ње а Са­о­бра­ћај­ни ин­сти­тут ЦИП је из­ра­дио фи­нал­ни про­је­кат. Овај ауто-пут би про­ла­зио кроз те­ре­не и под­руч­ја ко­ји су др­жав­на имо­ви­на, што је од из­у­зет­ног зна­ча­ја у по­гле­ду екс­про­при­ја­ци­је, а њи­ме би би­ла по­ве­за­на сва ва­жна ме­ста у Ис­точ­ној Хер­це­го­ви­ни (Ви­ше­град, Чај­ни­че, Фо­ча, Гац­ко, Би­ле­ћа, Тре­би­ње).

Пред­ло­же­на тра­са би во­ди­ла кроз пре­де­ле бо­га­те при­род­ним ре­сур­си­ма, по­себ­но хи­дро­е­нер­гет­ским и руд­ним, а на­сла­ња­ла би се на слив­но под­руч­је ре­ка: Дри­не, Ће­хо­ти­не, Пи­ве, Та­ре, Су­тје­ске и Тре­би­шњи­це и про­ла­зи­ла би кроз ту­ри­стич­ки атрак­тив­не де­сти­на­ци­је: Ка­мен­град, На­ци­о­нал­ни парк Тјен­ти­ште, Га­тач­ко по­ље и по­ред два је­зе­ра – Кли­ње и Би­лећ­ког. 

На мар­шру­ти овог пу­та се на­ла­зе сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри: До­брун, Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це Чај­нич­ке, Све­тог Пе­тра Зи­мо­њи­ћа, До­бри­ће­во, Твр­дош, Ду­жи, За­ва­ла, Ма­на­стир Пе­тра и Па­вла и Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ни­ца. У не­по­сред­ној бли­зи­ни су и ма­на­сти­ри: Жи­то­ми­слић, Острог, Пи­ва и Ко­си­је­ре­во, Бо­го­сло­ви­ја у Фо­чи и са­бор­ни хра­мо­ви Све­те тро­ји­це у Мо­ста­ру и Хри­сто­вог вас­кр­се­ња у Пре­би­лов­ци­ма. 

Ауто-пут би ди­рект­но про­ла­зио кроз пи­то­му и бо­га­ту жу­пу Љу­бо­мир, по­стој­би­ну ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа, ода­кле је по­те­кло Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље. 

Из­град­њом на­ве­де­ног ауто-пу­та, вра­ти­ла би се у жи­вот јед­на одав­но за­по­ста­вље­на по­кра­ји­на – Ста­ра Хер­це­го­ви­на, по­стој­би­на срп­ског је­зи­ка и на­ци­о­нал­не све­сти, де­до­ви­на Све­тог Са­ве и род­но ме­сто Све­тог Ва­си­ли­ја. Овом са­о­бра­ћај­ни­цом, Ср­би­ја би до­би­ла нај­кра­ћу и нај­бр­жу ве­зу Бе­о­гра­да и Ја­дран­ског мо­ра.

ПОЛИТИКА: Све­то­зар Цр­но­го­рац, пот­пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног од­бо­ра хер­це­го­вач­ких удру­же­ња 

Нацртом буџета Града Мостара за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ за српске пројекте у овом граду, указали су из Координације српских организација у Мостару на данашњој јавној расправи о буџету.

Координација српских организација у Мостару кандидовала је седам пројеката у вези са насељима у којима живе српски повратници и пројекте српског народа у Мостару.

Представници Координације навели су да ће ове пројекте доставити у писаном облику, те затражили током јавне расправе од градоначелника Мостара Љубе Бешлића да их уврсти у буџет.

У буџету града за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ ни за обнову Саборне цркве у Мостару, која је једини велики необновљени црквени објекат у БиХ.

Из Црквене општине Мостар навели су да грађевински радови на Саборној цркви износе око осам милиона КМ и да су тренутни мјесечни трошкови обнове око 130.000 КМ.

Они су истакли да се ове године на Цркви радило захваљујући помоћи Владе Србије, предсједника Републике Српске и Владе Федерације БиХ.

„Завршетак грађевинских радова на храму планирамо за 2019. годину, уколико будемо имали довољно финансијских средстава, а још једном напомињемо да 2019. прослављамо велики јубилеј, односно 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Планирамо да тај значајан датум обиљежимо у обновљеној Саборној цркви у Мостару“, рекао је на јавној расправи секретар Црквене општине Мостар Борис Антељ.

Потпредсједник Кооординације српских организација у Мостару Радислав Тубић, који је и члан СНСД-а, рекао је да се у том граду врло лако може препознати свако српско насеље.

„У Жељуши српске породице двадесет година немају воду. Ако Град Мостар буде помагао овом динамиком, воде неће имати ни њихови унуци“, рекао је Тубић.

Потпредсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ Мостар Сања Бјелица Шаговновић затражила је да се у буџет Града Мостара уврсти помоћ за „Шантићеве вечери поезије“, јер је ријеч о најзначајнијој манифестацији српског народа у Мостару, али значајној и за град.

Она је напоменула да се у буџету није нашао ниједан српски пројекат, наводећи да српска удружења и организације, узимајући у обзир велике проблеме у граду, траже да се уважи бар минимум њихових потреба.

Градоначелник Мостара Љубо Бешлић потврдио је да се у нацрту буџета нису нашли српски пројекти, те навео да ће у складу са могућностима настојати да неки од њих буду уврштени у буџет за 2018. годину.

„Сигуран сам да стање неће остати такво да ниједан српски пројекат не буде у буџету. Мостар је једини мултиетнички град у БиХ и желимо да тако остане и желимо подржати сваку популацију у граду“, навео је Бешлић.

Нацрт буџета предвиђен је у износу од 46 милона КМ и за седам милиона КМ је мањи од овогодишњег, јер за 2018. нису обећани никакви грантови.

Будући да већ осам година у Мостару не постоји Градско вијеће јер нису одржани избори у овом граду, буџет Мостара је претходних година на приједлог градоначелника и начелника Ођељења за финансије усвајао Парламент Федерације БиХ, а тако је предвиђено и ове године.

СРНА

 

JU Centar za informisanje i kulturu
Radio Nevesinje

Kontakt info

Nemanjića b.b.,88280 Nevesinje
Republika Srpska

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Matični broj: 01805053
Rj.suda: RU-1-264-00
ID broj : 4401396050004
PDV broj: 401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520

Main Menu