Region
Ватрогасци су успјели да локализују пожаре на подручју општина Билећа и Невесиње, сазнаје Срна у ватрогасним јединицама.
Командир Ватрогасне јединице Билећа Радомир Радмиловић рекао је да су ватрогасци угасили пожар који је избио на подручју билећког села Давидовићи.
Пожар на подручју билећког села Давидовићи избио је у сриједу и због вјетра проширио се на подручје општине Невесиње.
Из Регионалног центра Цивилне заштите Срни је речено да су невесињски ватрогасци успјели да локализују пожаре на подручју невесињских мјеста Бежђеђе и Кљен.
У току овог мјесеца на подручју Билеће и Требиња било је активно неколико пожара.
Сумња се да је узрок људски фактор, па су ватрогасци и полиција апеловали да становништво не пали ватру на отвореном.
СРНА
Мостарски парох Радивоје Круљ поручио је да је обнова Саборног храма Свете тројице у Мостару велики благослов за све Србе који живе у Херцеговини и снажан импулс њиховом повратку у постојбину.
Одлука Владе Србије да за реконструкцију Саборне цркве у Мостару издвоји 59,1 милион динара /око пола милиона евра/ уз помоћ која стиже из Републике Српске омогућиће завршетак овог храма до краја 2020. године, пишу "Вечерње новости".
Подизања мостарске цркве из пепела, осим унутрашње декорације Храма Светог Саве у Београду, један је од највећих пројеката Српске православне цркве /СПЦ/, који се готово у цјелини финансира из буџета Србије и Српске.
Мостарски Саборни храм Свете Тројице је до изградње Храма Светог Саве важио за највећу православну богомољу под јурисдикцијом СПЦ.
У јуну 1992. године хрватске снаге су најприје запалиле, а потом и минирале овај храм у Мостару.
Обнова је са нулте тачке почела 2010. године, са планом да 2020. године храм буде поново освештан.
Сви груби радови на светињи која се уздиже над Мостаром су завршени. Од прошле године њене куполе краси седам позлаћених крстова, који су након много година поново заштитни знак Мостара.
Према плановима обнове, слиједи унутрашње уређење храма, као и његове околине.
Очекује се да ће унутрашња декорација бити вишегодишњи посао на коме ће бити ангажовани најбољи мајстори иконописа и умјетничког занатства из региона.
У Мостару су Срби до рата чинили трећину становништва, а данас их у овом граду има између четири и пет хиљада.
СРНА
У Калиновику је освештан споменик за 359 српских бораца из овог мјеста и других крајева Републике Српске, који су у Одбрамбено-отаџбинском рату погинули на калиновачком ратишту.
Споменик, подигнут у центру Калиновика, освештао је митрополит дабробосански Хризостом, а открили су га син погинулог српског борца Оливер Елез, Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, предсједник Удружења гардиста Предраг Аћимовић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић и начелница општине Калиновик Милева Комленовић.
Комленовићева је навела да су на споменик уписана имена бораца Калиновачке лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, која је касније прерасла у Прву гардијску моторизовану бригаду, затим Калиновчана погинулих на другим ратиштима, као и бораца Невесињске, Фочанске и Гатачке бригаде, те једног борца из Лопара.
- Уписано је и име Станиславе Копривица, која је имала 15 година када је 1995. убила граната на мјесту поред садашњег споменика - додала је Комленовићева.
Она је оцијенила да овај споменик представља сабор српске војске, њеног ратног команданта и народа.
Предсједник БОРС-а Миломир Савчић рекао је да је овај споменик облик трајног сјећања на вријеме и људе који су највише дали за одбрану слободе српског народа и територије Републике Српске.
Савчић је нагласио да су свој живот у темеље Републике Српске уградили млади гардисти, који су у просјеку имали 19 година.
Предсједник Удружења гардиста Предраг Аћимовић рекао је да је ово споменик и момцима који су се са 18 година живота ставили на браник отаџбине.
Аћимовић је био један од оних који су након завршене средње школе у августу 1993. године као регрути постали припадници Прве гардијске моторизоване бригаде.
Он је истакао да је око 250 гардиста положило живот за стварање Републике Српске и одбрану српског народа и традиције.
Дарко Младић је напоменуо да су страдали млади гардисти одговорили најтежем могућем задатку на најтежем мјесту и да откривени споменик представља почаст њима и свим другим жртвама.
Он је пренио поруку свога оца да српски народ, након што је толико дато за стварање Републике Српске, сада треба да је гради и јача, а да политичке размирице рјешава дијалогом у институцијама и уз поштовање закона.
Откривању и освештању споменика присуствовали су изасланик Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске, чланови породица страдалих, као и бивши припадници Војске Републике Српске који су ратовали на калиновачком ратишту.
Потом је на пољу Гвозно у близини Калиновика седму годину заредом одржана је манифестација Дани кошевине Гвозно-моба-озон 2019, на којем су снаге одмјерили косци пристигли из разних крајева Републике Српске, међу којима и Саво Влачић из Хан Пијеска и Гојко Лопатић из Мокрог.
Обојица годинама долазе на Гвозно како би се очувало сјећање на 1993. годину када су припадници Војске Републике Српске, предвођени генералом Младићем, помогли народу калиновачког краја да припреме љетину, те су поручили да ће то чинити све док буду могли.
Покренута је иницијатива да се на Гвозну подигне црквица као обиљежје Прве гардијске моторизоване бригаде, споменик српском гардисти и спомен-чесма.
У склопу ове манифестације одржане су и Витешке игре у којима су организована надметања у бацању камена са рамена, потезању клипа те навлачењу конопца, а приређен је и ручак за све присутне.
СРНА
Министар саораћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић рекао је данас у Требињу да ће идуће године бити реконструисан магистрални пут Требиње-Љубиње, наводећи да је вриједност овог пројекта 12,5 милиона КМ. Дододао је да је у плану је и пут Невесиње – Мостар.
Трнинић је појаснио да ће реконструкција критичних дијелова пута Требиње – Љубиње бити реализована у двије фазе.
- Реконструкција ће се радити тамо гдје је неопходно од Требиња до ентитетске границе, гдје буде потребно градићемо и три траке. Прва фаза је 6,5 милиона КМ и то почињемо врло брзо - истакао је Трнинић, који је са градоначелником Требиња Мирком Ћурићем разговарао о пројектима који ће бити реализовани на подручју Херцеговине.
Трнинић је нагласио да је много урађено и када је ријеч о пројекту пута Фоча-Шћепан Поље.
- Пројектна документација је већ урађена, а сада се ради експропријација и са Европском банком и развој за обнову разговарамо о обезбјеђивању око 70 милиона евра - рекао је Трнинић.
Он је напоменуо да највећи проблем представља непостојање споразума за изградњу моста између БиХ и Црне Горе.
- Усаглашен је нацрт споразума, али Савјет министара у техничком мандату још није обезбиједио средства, то је њихова надлежност, неких четири милиона евра - истиче Трнинић.
Он је рекао да је пут Невесиње-Берковићи у фази реализације, али још није завршена експропријација.
- У планове ће бити уврштен и пут Невесиње-Мостар - додао је Трнинић.
Трнинић и Ћурић разговарали су и о пројекту велике обилазнице у Требињу.
Ђурић је рекао да је све спремно за почетак радова пута за Дубровник ка Граду Сунца.
- Издвојена су средства планирана у овој и сљедећој години, а у наредном периоду очекујемо и наставак од Града Сунца према Мостару - истакао је Ћурић.
РТРС