У Требињу ће од сутра до 3. новембра бити одржане „Дучићеве вечери поезије“.

Манифестацију коју Требиње организује у част свог најзнаменитијег суграђанина, пјесника Јована Дучића, већ по традицији отвориће програм „Пјесници међу основцима“: пјесници Дејан Алексић, Бранко Стевановић и Моша Одаловић од 10:30 биће у посјети требињским основним школама, гдје ће бити приређен пригодан поетски час за ученике.

Од 17 часова пјесници - учесници „Дучићевих вечери“ дружиће се и са требињским гимназијалцима, док је од 19 часова у Музеју Херцеговине заказана промоција монографије „Дучићев вијенац“, коју су приредили др Радослав Милошевић и мр Милован Росић.

Програм у суботу наставља у 11 часова, када ће бити положено цвијеће на споменике Јовану Дучићу и Његошу, уз пригодан рецитал на Тргу пјесника.

Од 18:30 у Музеју Херцеговине биће отворена изложба слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић „Прича у сликама“, а централни програм манифестације – свечана академија заказана је за 20 часова у Културном центру.

На свечаној акадамији биће уручена и Дучићева награда за 2019. годину пјеснику Милану Ненадићу.

Трећег дана манифестације, у недјељу, 3. новембра, на Херцеговачкој Грачаници, гдје је и гробно мјесто Јована Дучића, биће служена литургија и помен великом пјеснику.

„Дучићеве вечери поезије“ завршавају пјесничком вечери, која ће од 19 часова бити одржана у Културном центру.

Покровитељи манифестације су Министарство просвјете и културе и Град Требиње.

У Мостару је представљена монографија "100 Шантићевих вечери поезије" у којој је аутор Радивоје Круљ кроз документе, записе, говоре, фотографије и факсимиле приказао стогодишњи континуитет културне манифестације у част великог пјесника Алексе Шантића.

На промоцији књиге, која је одржана синоћ у оквиру 100. Шантићевих вечери поезије, Круљ је рекао да је са екипом вриједних људи у протеклих пет-шест година прикупљао материјал за монографију и да је тај рад понекад подсјећао на археолошко истраживање.

- Када смо нашли новине "Народно јединство" и читав програм првих Шантићевих вечери из 1920. године нашој срећи није било краја. Када истражујете обрадујете се неким стварима на које наиђете, попут плаката из 1944. године - каже Круљ.

Он је истакао да је Алекса Шантић симбол Мостара и да жели да "шантићевски дух" пренесе у сваки сегмент живота.

- Читав његов живот је и живот ових вечери поезије од 1920. године, али и овог града и наше заједнице. Све од његовог крштења у Старој цркви, опијела у Саборној цркви и сваког његовог корака и његовог духа од Бранковца до Илића и Цима, од југа до сјевера је и наш пут - нагласио је Круљ у обраћању.

Посебну захвалност Круљ је упутио Златку Сердаревићу који му је пружио велику помоћ у прикупљању документарне грађе.

Новинар и публициста Златко Сердаревић нагласио је да са овом монографијом падају све недоумице о томе од када постоје Шатићеве вечери и које су по реду, јер ова књига цјеловито и аргументовано приказује све што је приређивано у част Алексе Шантића.

Сердаревић је навео да је монографија од великог значаја за цјелокупну културу Мостара и представљаће полазну основу за сва будућа истраживања о Алекси Шантићу.

Он је нагласио да је посебна вриједност монографије та што је у њој приказана цјелокупна историја културних догађања везаних за име Алексе Шантића, без обзира ко је био организатор тих догађаја.

Рецензент монографије, историчар Вук Бачановић нагласио је да је ова монографија важан историјски документ и да се може говорити о Шантићу као човјеку "свеидентитета", онога који увезује све људе у свим периодима, и ружним и лијепим.

О монографији су говорили и Данијела Јелић, Јосип Муселимовић, Горан Судар и Ирвин Горанчић, а наступила је и етно група "Дар".

Свештеник Радивоје Круљ у два наврата био је предсједник Градског одбора Српског културног и просвјетног друштва Просвјета" у Мостару, које је организатор Шантићевих вечери поезије и чува сјећање на лик и дјело Шантића.

На представљању монографије, које је одржано у хотелу "Мостар", присуствовао је велики број грађана Мостара, конзул Србије у Мостару, те представници вјерских заједница, академске заједнице и власти.

СРНА