Region
Замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац отворио је синоћ у Мостару међународну културну манифестацију “Шантићеве вечери поезије”.
Кошарац је истакао да су 104. “Шантићеве вечери поезије” један од доказа постојања и трајања српског народа у овом дијелу Херцеговине.
“Српски народ дао је немјерљив допринос развоју и напретку овог града како у културном и духовном, тако и политичком и економском смислу. Вечерас смо се традиционално окупили на `Шантићевим вечерима поезије`, славећи и дивећи се заоставштини великана српске књижевности Алексе Шантића”, рекао је Кошарац.
Он је истакао да је Шантић био не само велики пјесник, него и визионар, искрени патриота, Србин, православац, Мостарац и Херцеговац, космополита.
“Шантић је писао о љубави, миру, патриотизму, поштовао је своје комшије и волио свој Мостар. Остао је овдје. И дан данас нас окупља у свом Мостару”, рекао је Кошарац.
Он је указао да се Шантићевог умјетничког опуса и живота може научити и како вољети своју отаџбину и сваког добронамјерног човјека.
“Морамо се трудити да увијек пронађемо оно шантићевско у себи, јер само на тај начин можемо бити бољи људи и боље комшије. Нека нам Шантић буде водиља и ванвременско подсјећање на највеће вриједности човјечанства које ћемо слиједити у свакодневном животу, нашем ђеловању и нашим међусобним односима”, рекао је Кошарац.
“Шантићеве вечери поезије” одржавају се у организацији Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва “Гусле”.
Предсједник Градског одбора СПКД “Просвјета” Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да да овом манифестацијом чувају српску културу и слажу културни мозаик мултиетничког Мостара.
“Шантић је симбол слободе, родољубља, љубави, толеранције, суживота. Стога овом манифестацијом сваке године желимо да се присјетимо порука које нам је Шантић оставио кроз своја дјела и свој примјер живота у овом граду. Кроз његов огромни пјеснички опус можемо учити како се воли отаџбина, свој народ, сваки човјек, свој град, завичај”, додала је Бјелица Шаговновић.
Она је навела да се о Шантићу не може говорити, а да се не спомене његов друштвени и политички ангажман, те његова улога у развоју Мостара и његове културне сцене.
“Заједно са својим савременицима Ћоровићем, Дучићем, Шолом, поставио је темеље савремене културе у Мостару и Мостар у тадашње доба направио једним од најзначајнијих центара културе на овим просторима”, рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је истакла да је Шантић волио сваког човјека без обзира на вјеру и нацију, поштујући и вреднујући једнако национални, културни и вјерски идентитет свих својих суграђана.
“Уважавао је мултиетничност Мостара, цијенио комшилук, због тога је сваки човјек у овом граду волио Шантића”, рекла је Бјелица Шаговновић.
Отварању манифестације у Хрватском дому “Херцег Стјепан Косача” присуствовали су предсједник Градског вијећа Мостара Салем Марић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, посланици, начелници, министри, те велики број грађана Мостара.
Након свечаног отварања, почело је музичко-поетско вече “Наше вече” глумца Ивана Босиљчића.
Босиљчић се уочи наступа захвалио организаторима што су га позвали да наступи на “Шантићевим вечерима поезије”, наводећи да је први пут у Мостару.
“Живимо у времену када треба да се сетимо да око нас има великих уметника и да смо ми традиција са изванредним песницима, те да лепоте и доброте још има”, рекао је Босиљчић.
Он је навео да кроз представу “Наше вече” у Мостару жели да сви управо тога сјете.
Раније данас на гробу Алексе Шантића на гробљу Бјелусине одржан је помен и положено цвијеће.
“Шантићеве вечери поезије” трајаће до 26. октобра.
Другог дана манифестације, у 19.00 часова у Галерији краљице Катарине у “Косачи” на програму је представљање књиге “Ноћ с Алексом” Марка Томаша.
У петак, 20. октобра, у Културном центру “Небојша Глоговац” у Невесињу од 19.00 часова биће одржан програм “Невесиње, друга Шантићева кућа”.
У Владичанском двору у Мостару у суботу, 21. октобра, у 19.00 часова планиран је концерт групе “Зерделија” и вече мостарских пјесника Аните Пајевић, Мирка Божића и Огњена Кандића.
У Музеју Манастира Житомислић у понеђељак, 23. октобра, у 19.00 часова биће представљена “Изабрана ђела Светозара Ћоровића” у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Посљедње вечери манифестације 26. октобра у Владичанском двору у Мостару у 19.00 часова на програму је поетско вече Ђорђа Сладоја и Емсуре Хамзић.
Генерални покровитељ манифестације је предсједник Републике Српске, а генерални спонзор компанија “М:тел”.
Покровитељи су Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, град Мостар, Федерално министарство културе и спорта, Министарство културе Херцеговачко-неретванског кантона, Министарство културе Србије.
ТОП ПОРТАЛ
Фондација за одрживи развој Прогресус продужила је рок за подношење пријава на јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима у Републици Српској за набавку мађарских машина, опреме и алата. Пријаве су продужене до 4. новембра.
Директорка Фондације за одрживи развој Прогресус Андреа Јаглица каже да раније људи нису били упознати са мађарском пољопривредном механизацијом те да су сада позитивно изненађени квалитетом.
- Када је порграм објављен причало се да су цијене високе али све је у цијелом свијету поскупило. Интересовање за пројекат је све веће - каже Јаглица.
Могу се пријавити регистровани пољоприврдни произвођачи, да ли као газдинство, предузеће или као самостални послодавац који се бави пољопривредом на територији Републике Српске и Брчко Дистрикта.
Важно је да не постоје нека доспјела дуговања.
Како је Јаглица рекла, програм финансира 70 одсто средстава до 25.000 евра.
Када је у питању начин пријаве, Јаглица каже да је и он рацијализован те да су потреба свега три документа: овјерена копија личне карте, понуда од добављача и потврда о регистрацији произвођача.
Јаглица истиче да у оквиру Фондације постоји и служба која бесплатно попуњава пријаве заинтересованим.
Додала је да је понуда проширена на готово све области производње па су сада доступне и машине за пекаре, меснице, прераду воћа и поврћа, љековитог биља и тако даље.
Јаглица каже да су заинтересовани и они из Фоче, али и Бањалуке.
- Шамац, Модрича, Прњавор расту, а важно је нагласити да се и мање средине укључују у пројекат што одушевњава - рекла је Јаглица.
Ипак, каже она, предњаче Градишка и Бијељина.
Међународна културна манифестација 104. ”Шантићеве вечери поезије” биће свечано отворена 18. октобра у Мостару музичко – поетским програмом глумца Ивана Босиљчића, а трајаће до 26. октобра.
Свечано отварање је у великој дворани ”Косаче” у Мостару са почетком у 19 часова. Прије тога на гробу Алексе Шантића на гробљу Бјелушине у 17.30 часова биће одржан помен и положено цвијеће.
Предсједница Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић казала је да се манифестација организује у част великог пјесника Алексе Шантића који је прославио Мостар и поставио темеље савремене културе у Мостару.
”Шантићеве вечери поезије су манифестација којом чувамо и његујемо српску културу у Мостару, те слажемо културни мозаик нашег мултиетничког Мостара. Шантићеве вечери сваке године изнова су нам и подсјетник на поруке које носе његова дјела и које је он сам живио, а то су љубав, толеранција и јединство”, казала је Бјелица Шаговновић на конференцији за новинаре.
Она је нагласила да је жеља и мисија ”Просвјете” да културом гради мостове и успоставља покидане везе, те изразила наду да ће и овогодишњом манифестацијом уградити бар један камен у тај мост.
Позвала је све Мостарце да посјете неки од програма манифестације. ”Шантићеве вечери поезије су један од симбола Мостара и треба да буду мјесто сусрета, сарадње и дружења. Зато позивамо све Мостарце да посјете Шантићеве вечери”, додала је.
На конференцији су говорили и чланови Управног одбора ”Просвјете”, старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић и Данко Голо.
Којић је нагласио да су ”Шантићеве вечери поезије” једна од најважнијих манифестација кроз коју се чува српска култура и која обогаћује културну сцену Мостара. Он је нагласио да се ради о квалитетним програмима и позвао све Мостарце да их посјете.
Организатори напомињу да се кроз манифестацију присјећа на лик и дјело Шантића, али и других мостарских књижевника, те да своје мјесто имају и познати пјесници, књижевници, умјетници, али и млади ствараоци из Мостара.
Кроз манифестацију се остварује и сарадња са културним установама међу којима Народна универзитетска библиотека Републике Српске, Музеј Житомислић, Културни центар ”Небојша Глоговац”, ХНК Мостар.
Другог дана манифестације, у четвртак, 19. октобра на програму је представљање књиге Ноћ с Алексом Марка Томаша које ће се одржати у 19.00 у часова у Галерији краљице Катарине у Косачи. О књизи и истоименој представи, осим аутора, говориће и директор ХНК Мостар Иван Вукоја. У музичком дијелу наступиће кантаутор из Мостара Санел Марић–Мара и клавијатуриста Дарио Лукић.
У петак, 20. октобра у Културном центру Небојша Глоговац у Невесињу у 19.00 часова одржаће се програм под називом Невесиње, друга Шантићева кућа на коме је пјесничка вече Милице Бакрач, пјесникиње из Никшића. У програму наступају и пјесник Огњен Кандић, глумица Драгана Матрак и хор Основне музичке школе Свети Роман Мелод.
У субота, 21. октобра у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару је програм под називом Ново мостарско стваралаштво – концерт групе Зерделија и вече мостарских пјесника Аните Пајевић, Мирка Божића и Огњена Кандића.
У понедјељак, 23. октобра у 19.00 часова у Музеју Манастира Житомислић биће одржано представљање Изабраних дјела Светозара Ћоровића у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. Промотор је Душко Певуља, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бања Луци, а уводничар игуман Данило Павловић.
Задње вечери манифестације, у четвртак, 26. октобра у Владичанском двору у Мостару у 19.00 часова на програму је поетско вече Ђорђа Сладоја и Емсуре Хамзић. Сладоје је један од најистакнутијих савремених српских лиричара.
Генерални покровитељ манифестације је предсједник Републике Српске, генерални спонзор компанија м:тел, покровитељи: Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Град Мостар, Федерално министарство културе и спорта, Министарство културе ХНК, Министарство културе Републике Србије, медијски покровитељи: Агенција СРНА, Дневни лист, Топ Портал, Бљесак.инфо.
Организатори манифестације су СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар и СКУД ”Гусле”.
Домаћини који се припремају за традиционални свињокољ, ове године морају бити посебно опрезни због афричке куге која влада у Српској и цијелом региону.
Заразна болест афричка куга свиња већ три месеца је присутна у Српској, регистрована је у чак 12 општина, а до сада је еутаназирано 48.000 животиња.
С обзиром да се приближава вријеме свињокоља, Министарство пољопривреде и шумарства РС децидно је прописало мјере које грађани требају испоштовати приликом клања свиња за сопствене потребе. Животиње са заражене фарме се не смију клати.
Анализа узорака
Директор Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Драган Кнежевић за Српскаинфо је појаснио које кораке грађани морају предузети прије и током клања на свом имању, како би били сигурни да једу здраво свињско месо.
Као и до сада, сви домаћини требају прегледати узорак меса на трихинелозу. Новина је да у подручјима зараженим и угроженим афричком кугом свиња власници на анализу требају доставити и узорак слезене сваке заклане животиње.
– Преглед слезене на афричку кугу је бесплатан за власнике, односно то финансирање преузимају Влада РС и Министарство пољопривреде. Власници узорак достављају у ветеринарску станицу у којој врше и преглед на трихинелозу. Јако је важно поновити да је месо потребно прегледати и на трихинелозу, јер се људи збуне, мисле ако је потребан један налаз, да више не треба други. Трихинелоза и афричка куга су различите болести и немају везе једна с другом – појашњава Кнежевић.
Шта ако налаз буде позитиван
До доласка ових налаза месо се не смије јести. Уколико се узорак слезене покаже позитивним на афричку кугу, надлежне службе одмах ће реаговати
Српска инфо