SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

 Млади узраста од 17 до 27 година из Републике Српске и ФБиХ имају шансу да путују Европом, упознају нове људе и уче о њиховој култури.

Сви који желе да доживе авантуру путујући по Европи, могу да се пријаве на конкурс за додјелу грантова за путовања који је расписала Шварцкоф фондација.

- Заинтересовани за истраживање Европе могу да се пријаве најкасније до 19. марта - наведено је у конкурсу, који је објављен и на интернет страници хоцу.ба.

У позиву је наведено да поред жеље за путовањем, млади који се пријаве треба да документују искуство са путовања које ће подијелити са другима.

- Кандидати који буду изабрани имаће прилику да путују Европом три до шест седмица - наведено је у конкурсу.

Они који буду изабрани добиће 550 евра, и то 400 евра на почетку свог путовања, а преосталих 150 након што поднесу извјештај са путовања.

 

www.glassrpske.com

 

 

Послије јануарских екстремних минуса и гушења у прекомјерном пепелу и прашини из Термоелектране, становници Гацка, од прошле седмице, лакше дишу.
Ниске температуре, које су достизале и до минус 28 степени, изазвале су отказивање рада филтера, пуцање и блокаду дијелова система за одвајање и транспорт пепела и шљаке.

Нема података колико су дозвољене вриједности емисије пепела и прашине биле премашене.

Екстремни минуси, отказивање опреме, потребе електро-енергетског система за струјом и коришћење лошијег угља, кумовали су прекомјерном пепелу у атмосфери.

"Имамо проблема са транспортом, јер тај пепео тешко се транспортује пнеуматским системом и долази до запуњења бункера", рекао је Његош Вуковић, руководилац постројења за отпрему пепела у РИТЕ Гацко, док Боривоје Вујичић извршни директор за производњу, ЗП РиТЕ Гацко додаје: "Евидентно је да се при екстремно ниским температурама морало десити, али приоритет је било обезбиједити производњу и сачувати постројења од замрзавања".

Умјесто планираних 142, ТЕ Гацко произвела је 157 гигават часова струје. Стајање Термоелектране, само за струју, коштало би домаћи систем 20 милиона евра. О јануарским размјерама, свједоче грађани и преостали снијег. 

"Увече затворим све, не износим веш вани, угуши прашина и смрад. Шта би било да стане Термоелектрана – крепао  бинарод од глади. Овако диши док можеш", говоре грађани Гацка.

Тренутно, филтери одвајају 85-90 одсто пепела и прашине. Међутим, није извјесно до када ће потрајати, јер је и даље у употреби угаљ лошијег квалитета.)

Општина неће тражити прекид рада Термоелектране, али захтијева трајно рјешење проблема. Не знају који је био обим загађења.

"Те податке, које би Термоелектрана требала да мјери, они их не дају за јавност, или их не мјере", изјавио је Радојица Антуновић, замјеник начелника општине Гацко.

Вујичић је потврдио да ће лошији угаљ бити коришћен још три-четири године. Опрема за његово пречишћавање, као трајно рјешење, коштала би 15-20 милона евра.

 

РТРС

 

Сваке године све нас је мање, рађа се све мање дјеце, а природни прираштај становништа у Републици Српској посљедњих 15 година је негативан.

Посебно забрињавјаућа демографска слика је у Херцеговини. Годинама је број умрлих већи од броја рођених, а негативни тренд се наставља.

Ситуацију додатно погоршавају сталне миграције становништва и све више оних који одлазе за послом, бољим животом или се након студија не враћају.

Црвени аларм који упозорава да Херцеговине полако нестаје одавно је упаљен, упозоравају демографи. Само у јануару ове године у Требињу су у књигу умрлих уписане 63 особе, док је број рођених беба драстично мањи.

Ништа боља ситуација није ни у другим херцеговачким општинама, што потврђују подаци са посљедњег пописа, по коме у овом дијелу Републике Српске живи тек нешто више од 60 000 људи.

- Гледајући претходне године, ове године је умрло за 1/4 више него у истом периоду прошле године, стварно је забрињавајућа слика, рађало се 800 беба сад дупло мање, истиче Васо Чихорић, матичар у Требињу.

Годинама уназад из продилишта исте вијести - све мање новорођенчади. У 2016 рођено је свега 328 беба, мање него претходних, и дупло мање него нпр. 1994 године када је на свијет дошло више од 800 новорођенчади.

- Примјећујемо један константан пад у рађању дјеце и он износи око 30 новорођенчади мање, истиче Срдан Лугоња,  начелник гинеколошко – акушерског одјељења Болнице Требиње. 

Празна породилишта, празне и школе, слика је која се у Херцеговини, према свему судећи неће мијењати у блиској будућности. Списак разлога због којих нас је све мање је подужи.

- Социо-економски услови, касно ступање у брак, прво рођење дјетета у 29 години, стерилитет или пробелми са зачећем код сваког петог или шестог пара, велики број нежења и дјевојака неудатих, миграције, разводи итд, наводи Лугоња.

- Ученици који овдје заврше средњу школу њих 80 до 90 одсто из генерације заврши студије и не враћа се, да смо им имали понудити неки посао, вратили би се, напомиње Драго Кундачина, дирекотр ОШ "Његош" у Берковићима.

Негативна статистика уписана је и у књиге вјенчаних. У Требињу, у прошлој години, субоносно "да" изговорило је тек 145 парова, што је за 43 мање него 2014 када је склопљен рекордан број бракова.

Запуштена имања, опустјела села, нажалост уобичајена су слика уХерцеговини. Чак и у селима у непосредној близини града, попут села Тврдош, не живи ниједан становник.

Поражавајући подаци су да Република Српска сваке године губи 3500 становника. Крајње вријеме је да се цијела друштвена заједница укључи у рјешавање овог проблема, упозоравају стручњаци. Ни минута за губљење нема, а у борби за живот не смије се закаснити.

РТРС

Учесници Четвртог међународног "Шантићевог фестивала дјеце пјесника" у Мостару и чланови Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" посјетили су данас у мостарском насељу Бјелушине гроб Алексе Шантића, поводом 93 године од његове смрти, и положили цвијеће и своје пјесме на мјесто његовог вјечног починка.

Учесници су положили цвијеће и на споменику пјеснику у Шантићевом парку.

Савјетник за културу у Градској управи Мостара Алма Фазил Обад нагласила је да је Мостар имао значајну плејаду личности из различитих области живота, али оно што је постало синоним за Мостар је име Алексе Шантића.

"Када је дјеловао, живио и радио он је био свеобухватни таленат. Не само да је писао поезију, већ је и својим комплетним ангажманом дао велики печат у времену у којем је живио. Имао је посебан смисао за спајање људи. Увијек је слао поруке да нас све спаја, а раздваја мало тога, готово ништа", рекла је Обад.


Генерални секретар СПКД "Просвјета" Горан Косанић рекао је да се поводом годишњице Шантићеве смрти одржава и фестивал дјеце пјесника који је заузео значајно мјесто у регији.

"Кренули смо са неких 200 пријава, а сада их има више од 1.000 и већ размишљамо да трајање фестивала проширимо на седам дана", рекао је Косанић, те нагласио да име Алексе Шантића окупља и спаја младе људе из читаве регије.

Алекса Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већи дио свог живота. Школовао се у Трсту и Љубљани, а након завршене трговачке школе враћа се у родни град. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.

Шантић је умро на данашњи дан 1924. године у Мостару.

СРНА

 

JU Centar za informisanje i kulturu
Radio Nevesinje

Kontakt info

Nemanjića b.b.,88280 Nevesinje
Republika Srpska

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Matični broj: 01805053
Rj.suda: RU-1-264-00
ID broj : 4401396050004
PDV broj: 401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520

Main Menu