Nevesinje
Промоција књиге „Путовање кроз Босну и Херцеговину“ аутора Зорана Матића одржана је вечерас у Дому културе „Небојша Глоговац“ у Невесињу.
Аутор овог путописног водича Зоран Матић истакао је да књига садржи културне, историјске и туристичке секвенце о БиХ које вриједи обићи, видјети и доживјети.
Он је појаснио да је ово допуњено издање књиге „50 топ локација БиХ“, која је објављена 2020. године.
− Генерално мој рад и писање о БиХ и нашим домаћим дестинацијама везан је за период почетака пандемије вируса корона, односно за онај моменат када људи више нису могли да путују преко границе и кад су морали да уживају на домаћим дестинацијама – рекао је Матић.
Он је додао да је тада схватио да је неопходно да се направи једна оваква књига, која ће бити путописни водич за земљу која предендује да буде једна од најозбиљнијих туристичких дестинација у Европи са свим својим љепотама које су заиста невјероватне.
− Велико ми је задовољство што сам вечерас у Невесињу, јер за мене једна од важнијих дестинација у БиХ су Некропола стећака на Моринама и Овчији брод. Био сам задивљен када сам то посјетио и била ми је жеља да то причом и фотографијама прикажем широј читалачкој и путујућој публици – нагласио је Матић.
Аутор је појаснио да бавећи се историјом и историографијом, покушава да прикаже и народ који живи на овим просторима.
−Тако је и Невесињска пушка нашла своје мјесто у мојој причи о току историје и живота на овим просторима – нагласио је Матић.
Он је додао да се нада да ће људи који прочитају његову књигу добити инспирацију да обиђу неко занимљиво мјесто, и да ће се овај пораст у туризму који смо имали за вријеме пандемије наставити, јер ова земља то заиста заслужује.
Широм БиХ до сада је одржано око 110 промоција.
−Трудим се да дођем у свако мјесто и представим своју књигу, и да причам о важности домаћих дестинација – рекао је Матић.
Он је рекао да је ово класични путописни водич, пребројавање локација и препорука за уживање.
−Једини циљ мога рада и ове књиге јесте да барем један викенд годишње одемо негдје на неку домаћу дестинацију и да се шири прича о љепотама које овдје имамо – поручио је Матић.
Модератор промоције била је Милијана Бојић, библиотекар у Народној универзитетској библиотеци Републике Српске.
Промоцију је организовала Народна библиотека Невесиње, а у име домаћина присутне је поздравио директор Синиша Килибарда.
Верица Чупковић Авдаловић
Узгој кромпира једна од основних грана којом се баве херцеговачки пољопривредници, поготово у Невесињу, гдје активно раде на унапређењу производње како би њихов производ до краја године завршио и на трпезама европских купаца.
Невесињски кромпир има ознаку заштите географског поријекла, а наредни циљ јесте да се ово поврће нађе и на полицама европских маркета.
Члан пољопривредног Кластера “Стара Херцеговина” и ИФАД консултант Бојан Граховац за “Глас Српске” каже да је производња кромпира у Невесињу на задовољавајућем нивоу, гдје се сади и до 500 хектара.
- Кромпир је добио ознаку заштите географског поријекла. То доноси бројне добробити за пољопривредне произвођаче, међу којима и већу цијену производа. Ми ћемо током ове године радити и на паковању, а циљ нам је да добијемо европску ознаку и изађемо на тржиште Европске уније. Већ радимо на томе и надамо се да ћемо успјети да то завршимо до краја ове године - рекао је Граховац.
Поручује да је квалитет највећа предност кромпира који се производи у том крају.
- На ИФАД-ов пројекат ове године пријавила су се 104 корисника. У старт пакет је улазило хиљаду килограма сјеменског кромпира, 600 килограма минералног ђубрива и заштитна средства за ту површину. Планирано је да се посади уз тај пакет најмање пет дунума, тако да ће кроз овај пројекат површине под кромпиром бити увећане за више од 50 хектара - рекао је Граховац.
Он се нада да ће ова година бити успјешније од прошле, јер бројне породице уз сточарство живе од производње кромпира.
- Много тога зависи од временских прилика. Пољопривредни произвођачи у нижој Херцеговини, Љубињу и Берковићима посадили су кромпир и већ је суша, а у брдско-планинском крају још није посађен - казао је Граховац.
Произвођачи из села Братач наглашавају да садња кромпира надопуњује њихове кућне буџете.
- Цијена кромпира на тржишту могла би бити мало већа с обзиром на то да све поскупљује. Ипак, без обзира на све, пронађемо купце, иако би добро било ако би наш кромпир био на полицама маркета у Европи. Оно за шта увијек гарантујемо јесте квалитетан производ - поручују произвођачи који се узгојем овог поврћа баве генерацијама.
Предност
Професор Пољопривредног факултета у Земуну Зоран Броћић истакао је да су уситњене парцеле проблем када је ријеч о производњи кромпира у Херцеговини, али предност може да има производња у пластеницима који би на тржишту могао да се појави већ у априлу.
- Ланац вредности производње кромпира подразумева избор квалитетног садног материјала, одговарајуће сорте, примене агротехничких мера у процесу производње, као и брендирање и паковање. Сви аспекти морају бити заступљени да би производња била квалитетна - навео је Броћић.
ГЛАС СРПСКЕ
Пјесник Душко Радовић савјетовао је родитељима да дјеци дају лијепа и озбиљна имена јер увијек морају мислити на то да ће се по њима звати будуће улице, школе и тргови. Чини се да су маме и тате у Невесињу у прошлој години повели рачуна о овоме, па су за дјевојчице најчешће изабрали име Анастасија, док је највише дјечака названо Василије. Ова имена су и у 2020. години најчешће уписивана у матичне књиге рођених у Невесињу.
Оба имена су грчког поријекла. Анастасија у преводу значи „она која је ускрснула“, а Василије је традиционално српско име са значењем „онај који је рођен као племенит“.
У врху популарности у 2021. години били су Урош и Лука, док је избор женских имена био доста разноврстан. У претходних пет година у матичне књиге најчешће су уписивана имена Михајло, Ана и Софија .
Док једни остају вјерни традицији, други се одлучују за модерно име, а неке мајке и очеви свом потомку дају потпуно неуобичајено име. Тако су се и прошле године, међу 88 уписаних имена дјечака и дјевојчица, нашли Исак, Арсеније, Ева, Миона, Нора и Искра.
Према статистикама општинске матичне службе, на чијој се територији у из моде су готово потпуно изашла некад популарна имена Драган, Зоран, Горан, Весна, Мира и Сања која су преплавила матичне књиге 70-тих година прошлог вијека. Једно од ријетких имена које је остало “имуно” на смјену генерација је Александар. Уосталом, популарност овог имена не мјери се само годинама, већ и вијековима.
У средњем вијеку у Невесињу били полуларни Радисав и Милица
Судећи по учесталости појављивања у Дубровачком архиву у којем се могу наћи трговачке активности или службовања становника некадашње Невесињске жупе у Дубровнику, популарна имена у 14. вијеку била су Радисав, Радиша, Радослав, Радоје, Милица, Прибна, Брајана. За вријеме Турске царевине пописи су се односили само на пунољетне мушке особе. Тако је у дефтерима записано да су неки од становника невесињског села Биограда пописаних 1477. године носили необична имена као што су Митуш, Мијух, Болко, Иваш, Ивко, Вукиља која су касније потпуно нестала.
Најпопуларнија имена у Невесињу крајем 19. вијека била су Благоје, Спасоје и Обрен, односно Сава, Стана и Стоја.
Кад је секретар Лажетић, а благајник Мањак
Маштовити Херцеговци за које је још Јован Цвијић уочио да им је “сав свијет у ријечима” надијевали су имена и презимена која су се разликовала од других. Необична презимена шаљивџијама су била стална инспирација па су настале бројне приче и анегдоте које су духовити Херцеговци радо препричавали и допуњавали на свој начин.
Чим крене прича о презименима Невесињци се одмах присјете шаљивих досјетки покојног херцеговачког афористичара и хумористе Миће Чокорила. Он је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смијешна и шаљива да се о њима може написати читава књига.
Према његовом „распореду“ радних мјеста у истом предузећу радили би Будалићи, Лажетићи, Мутиловићи, Продановићи и Паликуће. Другом припадају Батинићи, Буцоњићи и Паровићи, а трећем породице са презименима “животињског” поријекла Говедарица, Телетина, Телебак, Ороз, Кокот, Кравић, Кулаш, Буха, Зечевић, Мишељић, Шиљеговић, Ласица и Вујадиновић. Директор првог предузећа требало би да буде Будалић, а замјеник Мутиловић. Мјесто секретара резервисано је за Лажетића, а благајничко мјесто за Мањака - савјетовао је Мића Чокорило. Јавни ред контролисаће Реметић, командир полиције је Батинић, а за одбрану и заштиту задужен је Кукавица. На бироу за запошљавање радили би Дангубић и Чамо, у војном одсјеку Мирић и Ратковић, а у пензијском осигурању Мучибабић - распоређивао је дужности Чокорило. Фотеља директора одмаралишта припашће Црногорцу, брига о старим и изнемоглим особама Грубачићу. Матичар је Судар, а свештеник Богдановић или Божићевић. И како у невесињском крају добро раде пилане, за директора би требало поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. Управом путева требало би да диригује Окука, а мјесто првог човјека Водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни љекари Окиљевић, Ћорић и Слијепчевић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић - предлагао је невесињски хумориста.
Како су у овом крају увек добро јело, сматрао је, да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би сигурно радили Граховац, Кртолица, Реповић, Мрковић, Салатић, Копривица, Уљаревић, Мастиловић, Скоруп, Масло, Супић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала који би благовремено обавјештавали грађане преко радија на чијем челу је Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић.”Залагао” се за само једну партију чији би лидер био Шаренац. Тако је некад легендарни сатиричар Мића Чокорило засмијавао своје суграђане о чијим је презименима посветио читаво поглавље своје књиге “Може и овако”.
Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)
Обавјештавају се власници рекламних натписа или фирми који су престали са радом или преселили у други пословни простор, да су у складу са одредбама Одлуке о комуналном реду на подручју општине Невесиње, дужни исте уклонити у року од 15 дана од дана престанка поcловања, а мјесто гдје је био истакнут рекламни натпис или фирма довести у првобитно стање.
Власници који то не ураде подлијежу санкцијама предвиђеним поменутом Одлуком.