Земљотрес јачине 5,7 степени по Рихтеру који је погодио синоћ Херцеговину најјачи је на подручју БиХ у посљедњих педесет година. Снажно се манифестовао и у Невесињу, посебно у југоисточним дијеловима општине – Лукавцу, Зовом Долу и Биограду.

Невесињцима је још у свјежем сјећању земљотрес од 26. новембра 2019. године када је магнитуда у епицентру на дубини од 10 километара износила је 5,4 степена Рихтерове скале што је било најозбиљније испољавање ове природне силе на подручју Невесиња још од 1907. године.

Млађе генерације су по тада први пут биле суочене са овако озбиљном манифестацијом природне силе, па отуда и не чуди што се појавио страх и узнемирење. Након најјачег удара који је извао материјалну штету на преко 500 објеката регистровано је још десетак земљотреса мањег интензитета.

Комплетна Херцеговина је одувијек сеизмички активна усљед помјерања плоча које изазивају подвлачење афричке тектонске плоче под евроазијски масив. Сеизмолози су, примјењујући математичко-физички модел сеизмичности, дошли дио закључка да се у наредних 50 година на територији Херцеговине могу очекивати земљотреси максималног интензитета до седам степени Меркалијеве скале. Земљотреси тог интензитета изазивају материјална оштећења на грађевинским објектима, углавном без људских жртава.

Потрес јачи од 5 степени погодио је Невесиње и 27. септембра 2005. године. Магнитуда је износила 5,2 степена по Рихтеру, а интензитет у епицентру (село Удбина) 7 степени по Меркалију.

Два минута прије поноћи, 3. октобра 1979. године земљотрес је причинио велику материјалну штету у мјесним заједницама Лука, Придворци и Бијења. Оштећено је око 300 кућа и помоћних објеката, али није било повријеђених лица.

Исте године, 15. априла катастрофалан земљотрес који је погодио Црну Гору добро је продрмао и југоисточни дио невесињске општине и направио штете на више објеката.

Најјачи потрес регистрован у Херцеговини у 20. вијеку магнитуде 6 степени по Рихтеру догодио се 15. фебруара 1927. године са епицентром на подручју Љубиња. Било је и људских жртава, а тресло се снажно и у Невесињу.

Враћајући се даље у прошлост подаци о сеизмолошким активностима су оскуднији. Ипак биљежимо 1. август 1907. године и потрес од процијењених 5,7 степени, пошто тада није била развијена Рихтерова скала.

Најстарији документовани потрес на подручју Невесиња који је имао посљедице догодио се 14. фебруара 1890. године када је порушено више кућа, а часовних на Сахат кули престао је да ради.

Сеизмолошки инструменти у БиХ, а нарочито у Херцеговини, готово свакодневно региструју мања подрхтавања тла, а тек два-три пута годишње потрес буде јачег интензитета. Ипак, водећи се статистичим подацима и математичко-физичким моделима, сеизмолози кажу да је могућност разорног ремљотреса на тлу БиХ у наредних 100 година минимална.

Најјачи земљотрес у БиХ икад десио се 27. октобра 1969. године у Бањалуци, а његова јачина износила је 6,6 степени по Рихтеру.

Драгомир Граховац

Општински Штаб за ванредне ситуације одржао је јутрос сједницу на којој је размотрено стање у Невесињу након снажног земљотреса који је синоћ погодио читаву Херцеговину. Констатовано је да је подрхтавање тла изазвало велико узнемирење грађана, али да, према тренутним информацијама,  није било озбиљних оштећења стамбених објеката.

Начелник општине Миленко Авдаловић о најновијој ситуацији разговарао је телефоном са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком. Начелник је потврдио да је Додик исказао спремност да се помогне становништву са угрожених подручја.

Чланови Штаба јутрос су се упутили у села у југоисточном дијелу општине која су  близу епицентралног подручја како би на лицу мјеста добили више информација о евентуалним штетама.

Штаб позива грађане да евентуалне безбједносне проблеме, као посљедицу земљотреса, пријаве Цивилној заштити, Полицијској станици или Ватрогасно-спасилачкој јединици.

Представници Општинске управе и Цивилне заштите данас су обишли села Биоград, Трусину, Зови До, Бежђеђе и Лукавац како би се упознали са посљедицама земљотреса који је синоћ погодио Херцеговину. Констатовано је да је овај дио невесињске општине као најближи епицентралном подручју претрпио мање штете. На више стамбених и помоћних објеката поломљен је цријеп и попуцале су фасаде. Највише оштећења било је у биоградским засеоцима Солаковићи и Косовача. Мање штете регистроване су и на згради Основне школе у Невесињу и појединим објектима старије градње.

Из општинског Штаба за ванредне ситуације су саопштили да до сада није било пријава оштећења која би могла представљати безбједносни ризик за становање или пролазнике. Потврдили су није било ни одрона на магистралним и регионалним путевима на подручју општине.