Nevesinje

ДЕМОГРАФСКА СЛИКА НЕВЕСИЊА

Давно настала изрека „Херцеговина цијели свијет насели, а себе не расели“ посљедњих година постаје све мање актуелна, бар када је невесињска општина у питању. Истина, главни разлог смањења броја становника нису миграциона кретања која су за ово подручје била својствена неколико деценија уназад, већ је то висока стопа морталитета.

Према подацима Матичне службе, у 2017. години умрло је 180 лицa, а у истом периоду рођено је само 77 беба чији родитељи имају пребивалиште у овој општини.  И док је број рођених  на нивоу из претходне године, број умрлих  већи је за чак 32.

Да ће неповољна демографска кретања бити настављена и у будућности говори и мали број заснованих брачних заједница. У 2017. години судбоносно „да“ изговорило је 46 брачних парова, а само прије двије деценије број склопљених бракова био је четири пута већи.

Иако још нису објављени подаци Републичког завода за статистику за 2017. годину, нема сумње да ће Невесиње опет бити у групи општина са најмањим природним прираштајем у Републици Српској.

 Nevesinje 63

Лука и Урош на врху популарности

 

За разику од неких ранијих година међу именима која су родитељи давали дјевојчицама у Невесињу у 2017. години не може се издвојити неко посебно популарно. С друге стране, највише дјечака добили су имена Лука и Урош.

У Матичне књиге уписано је и неколико ријетких имена, попут Никше или Линде.

Поменом погинулим борцима, полагањем цвијећа и заједничким дружењем на Тргу слободе данас је у Невесињу обиљежен Дан Републике Српске.

Dan r2

Делегације Општине Невесиње, Општинске борачке организације, Ратних ветерана Невесиња, Удружења породица погинулих бораца и несталих цивила и Удрежења „Насљеђе“  положиле су цвијеће на Централно спомен обиљежје бораца Херцеговине на Гвозду и упалиле свијеће у Спомен соби. Парастос погинулим српским борцима у протеклом отаџбинском рату служио је свештеник Зоран Илић.

̶  Нека је вјечан помен свима који су уградили своје животе у темељ слободе и Републике Српске, а Бог да нам да мудрости, знања, снаге и храбрости да наставимо дјело за које су они дали највећу жртву  ̶  поручио је Илић.  

Dan r5

Честитајучи дан Републике Српске предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац позвао је на саборност и јединство. Млађим генерацијама је поручио да цијене и његују слободарске вриједности за које су се борили најбољи синови стварајући Републику Српску.

 ̶  Борци су помало изморени, али могу да буду ослонац садашњим генерацијама у ширењу истине о времену када је настајала Република Српска  ̶  рекао је Шиповац. Он  је најавио да ће ове године бити завршена још два спомен обиљежја српским борцима, у Зовом Долу и Удрежњу.

Dan r3

Dan r4

Прослава Дана Републике Српске настављена је на Тргу слободе. Код новог Споменика борцима за слободу положено је цвијеће, а потом је настављено празнично дружење. Омладинске организације „Талас 059“, „Бона Фиде“ и „ОКО“  украсиле су трг знамењима Републике Српске и припремиле послужење.

Dan r6

Дан Републике је био прилика за подсећање на страдалнике из протеклог рата који су пали за стварање и слободу РС и све друге борце слободарских опредјељења.

Слободарско и устаничко Невесиње одиграло је велику улогу у стварању Републике Српске. Бранећи своја огњишта погинуло  је 476 припадника Невесињске бригаде и 174 борца Друге лаке бригаде.

dan r7

Dan r8

У организацији Удружења дјеце погинулих борааца „Насљеђе“  и Музеја жртава геноцида из Београда у Градској галерији у Невесињу вечерас је приређена изложба слика „Белези великих злочина“ аутора Вељка Ђурића Мишина.

На сликама еминентних српских умјетника приказани су највећи злочини и страдања српског народа током 20. вијека.

Belezi 2

Отварајући изложбу предсједник Удружења „Насљеђе“ Саша Пешикан нагласио је да нас ова умјетничка дјела уче култури сјећања и шаљу опомену будућим генерацијама да се  ратни ужаси, убијања и логори више никада не понове. Он је додао да је изложба приређена поводом Дана Републике Српске која је настала из заједништва и одлучности Срба да бране своју земљу и слободу.

Прије Невесиња изложба је приказана у Требињу и Берковићима.

Belezi 3

Није сјеверац, али ништа мање не продире до костију људског тијела овај хладни вјетар са југоистока, кога смо сви звали јеловштак или временштак.

Тај вјетар који, када утихне, редовно доноси кишу, ону досадну јесењу, која повремено прелази у снијег. Жуна, са својим продорним кликтавим гласом, најављује такве временске прилике.

Јуче су грактале вране, а са првим пахуљицама и хладним сјеверцем јављају се прехладе. Мраз стеже земљину кору, вену јесење руже. Врапци скакућу и цвркућу, мачка жури што ближе шпорету фијакеру – знак је да цича зима долази.

Ускоро ће Свети Никола. Велики пост је  већ почео, тако да се мирис запршке од лука, бијелог и црвеног, осјећа у свакој кући.

Бака Достиња се томе радује, уштедјеће кајмак и сир, а ђед Игњат задовољно трља браду, јер ће му се лијепо осушити опаша. Посту се радују сва кућна чељад, знају да је Свето Христово рођење на путу, да ће ђед скинути са тавана одимљену и осушену печеницу, нарезати доста овчије стеље и свињског пршута, биће изобиља јагњећег печења, биће у букари црвеног вина од кога ће на Божић и дјеца попити гутљај-два. Бака ће начети мјешину кајмака, скувати цицвару и испећи питу гужвару.

Дјеца већ броје дане и моле полазника, за кога са сигурношћу знају ко ће бити, да не касни јер ће са њим доћи Божић, па ће сви уживати у јелу и пићу.

Ђедов и бакин миљеник, петогодишњи унук Здравко, кога су сви од миља звали Здравиша, већ сада све види у својој главици, сваки дан рачуна, али и упита: „Кад ће Божић? Бако, колико ћу још пута лећи послије вечере и колико пута ујутро устати док стигне Божић?“

Бака му је благо говорила да се стрпи; Божић ће сигурно доћи, али до тада треба да научи Вјеровање, Оче наш и пјесму Иде Божић бата.

Било је то превише за њега, још није научио сва слова и није знао да чита, већ је сваки дан молио неког од старије чељади да му све то прочита, а он би сваку ријеч упијао као што сунђер упија воду.

Бака и ђед су му свако јутро до танчина објашњавали шта ће се све дешавати, а он им је безрезервно вјеровао. Направили су му четрдесет два љескова штапића дужине његовог педља, а он је свако јутро кад устане по један штапић бацао у ватру и тако знао колико је дана остало до Божића.

Знао је Здравиша да прије Божића треба да стигну и Бадњаци, али се суздржавао и није још и са тим хтио да досађује ђеду. Мислио је: док год нема великог снијега, док ђед не оштри сјекиру, не спрема вунени шал који ће мотати око главе, не сипа жито у шарену торбу нарамењачу и у њу ставља флашицу ракије, није се примакао Божић. А и број љескових штапића му је то потврђивао.

Прошао је и дан када је бака кувала вару, били су и Ђетињци и Материце, дани када се мора откупити да не би били везани: једне недјеље дјеца, а друге мајка и бака. Доћи ће и Очићи, па ће ђед и отац морати бити дарежљиви као и ми.

У Здравишиној главици се вртјела мисао: хоће ли га ђед пробудити кад дође Бадњи дан? Имао је у њега повјерење. Једно јутро, када је остало још мало штапића и кад је снијег нападао толико да се Здравиши на тек пробијеној пртини једва видјела глава покривена неком старом ђедовом шубаром, закључио је: стигли су Бадњи дани. Након вечере легао је на асуру сламарицу, а бака га је зашушкала губером. Ватра је пуцкетала у шпорету. Поред њега је лежала бака Достиња, а ђед је лежао у горњој кући поред огњишта, леђима окренут ватри. Широм је отворио очи, упињући се да га случајно не превари сан. Знао је: сутра је Бадњи дан. Страховао је да ће се успавати и да га неће пробудити да иде са ђедом у Бадњаке. Чак је посумњао да је бака наговорила ђеда да га не води по оваквом невремену.

Чуо је ђеда како хрче. А кад је чуо да пјевају пијевци, знао је: зора је, брзо ће сванути!

Опрезно, да не пробуди баку, извукао се испод губера, навукао на себе топлу одјећу, обуо вунене чарапе и кожне опанке, ставио шал и капу, навукао рукавице што му је оплела тетка Ружа, узео шаку пшенице и тако чекао ђеда да крену у Бадњаке.

Ђед Игњат се изненадио када га је таквог угледао. Није му ништа рекао, само га је благо помиловао и пољубио у главу. Након што се и он опремио кренули су у шуму по Бадњаке. Напријед је ишао ђед правећи Здравиши пртину. За њима су ишли пас Жућко и мачак Тоша. Пијевцу је промукао глас од како је почео да најављује зору и свануће.

У шуми су изабрали неколико најљепших Бадњака и све урадили као и прошле године: засули их пшеницом, наздравили ракијом, посјекли их, покупили и у торбу ставили иверке који су одскочили приликом сјече. Њих ће дати баки да их ложи кад се вари млијеко, како би се кајмак боље заметао.

Боже, како ли ћемо однијети оволике Бадњаке до куће, мислио је Здравиша. Уто је угледао како им се приближава стриц Анто који је пртином ишао испред волова, Рудоње и Зекоње, који су вукли саонице. Брзо су натоварили Бадњаке, на њих попели Здравишу и весели кренули кући.

Када је ђед из своје кубуре три пута опалио, цијело село је знало да су пред нашу кућу дошли Бадњаци. Ђед их је прислонио око улазних врата; два са десне, а један са лијеве стране. Тако украшена, наша стара кућа је за нас била најљепша у селу. Бака је благосиљала Бадњаке, припремила доручак тако да је био још топао кад смо посједали око синије. Чинила се невјештом да није ни чула када је Здравиша устао и када је са ђедом отишао у шуму.

Након доручка, стричеви су припремили ражањ, потпалили ватру, а убрзо је вјетар разносио мирис печенице на све стране. Тако је најављен долазак Божића, празника над празницима.

Пао је и мрак, лампа петролејка је сијала као никада до сада. По соби разбацана слама, понеки орах и љешник. Низови смокава су на синији. Сва кућна чељад су се окупала и обукла најљепше хаљине. Бадње је вече! Ђед би навукао рукавице и  уносио један по један Бадњак, говорећи: „Добарвече, срећно вам и честито Бадње вече!“ Ми укућани смо га засипали пшеницом и одговарали: „Добра ти срећа! Све ти срећно и честито било!“

За вечеру је кувана кртола по којој је бака канула неколико капи зејтина, кисјели купус, црни и неколико чешњева бијелог лука.

Након вечере ђед би прозвао Здравишу: „Де, соколе, да чујемо јеси ли научио пјесму?“

Помало постиђен од пажње коју су сва чељад усмјерила ка њему, Здравиша би се, као на велику позорницу, попео на кревет, учинио благи наклон и почео:

„Иде Божић бата

Носи врећу злата

Да позлати врата

Преко мора, преко гора

Доћ ће Божић бата

Кад полазник отвори

Наше куће врата…“

„Браво, соколе мој!“, узвикнуо би ђед Игњат, чији глас се једва чуо од аплауза укућана.

„Сунце бабино паметно“, поскочила би бака Достиња и топло га пригрлила.

Након те мале представе, ђед би узео гусле и одпјевао неколико стихова из пјесме „Ропство Јанковић Стојана“, а затим би сви заједно пјевали пјесме из нашег краја.

У цик зоре бака мијеси чесницу. У тијесто је умијесила дукат, парче дреновог дрвета и цијело зрно пшенице. Па, ко шта нађе!

Све је спремно, чекамо полазника. Само да нас не превари: треба да га угледамо прије него што уђе на врата и да га заспемо пшеницом прије него он нас. Ђед му је припремио ватраљ и ставио га поред огњишта. Њиме ће полазник таркати бадњаке и распиривати варнице, говорећи:

„Помози Боже и Божићу!

Колико варница, толико у нашега брата домаћина било браће и сваке среће, синова и синоваца, унука и омладака!

Колико варница, онолико Бог дао нашем брату домаћину младијех снаја, у пољу косаца, дјевојкама у дому просаца!

Колико варница, онолико у нашега брата домаћина било крава и волова, коња и ждребади, а у тору крмади и телади!

Колико је варница, онолико му Бог дао бијелијех оваца и јањаца, коза и козлића, кокоши и пилића!

Колико жара, онолико у нашега брата домаћина било пара, ића, пића и Божијег дара!

Колико било варница, онолико дао Бог нашем брату домаћину злата и дуката, у ћеси новаца, у уљанику кошница и сваке друге изобилне среће и живота, здравља и весеља, а највише Божијег благослова!“

Свиће јутро. Цицвара, чесница, печење, полазник… Све је на свом мјесту.

 

Христос се роди!

Ваистину се роди!

 

 

Миливоје Милошевић

Уз Божићни пост,

  1. 2017. љета Господњег

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520