SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Nevesinje

У Херцеговини према подацима с посљедњег пописа живи нешто више од 60.000 становника. У забрињавајућој депопулационој слици изузетак је невесињско село Крекови- најбројније у регији и једно од малобријних у којем је више становника сада него на попису `91. године. Останак младих у херцеговачком кршу може се осигурати подршком развоју пољопривреде и села и новим радним мјестима.

Деведесет домаћинстава, 450 становника, стотинак школараца- бројке су које Крекове чине јединственим у цијелој Херцеговини. Ни миграције, кризе, тешки послови у селу, нису угасиле живот у овом крају.

- Дјеца се рађају, стално нас је више. Имамо 15 становника више сад на попису него `91. године и то је знак да људи овдје живе, раде и желе да остану. У посљедњих четири-пет година урађено је и 10 нових кућа - каже мјештанин Момчило Вукотић.

За разлику од већине својих вршњака, млади из овог села купују повратну карту за завичај. Након завршене школе, враћају се у Крекове и заснивају породице.

Сузана Савић дипломирала је економију и вратила се у своје село.

- Ту су нам коријени и ту и ми настављамо - каже Сузана.

Маријана Савић додаје да се у Крековима добро живи.

- Дошла сам са Сокоца овдје на село. Добро је, имамо друштво и моје дијете и ја. Људи овдје имају имања, стоку, баве се пољопривредом и уопштено фино живе - истиче Маријана.

Главне приходе мјештани овог села остварују продајом млијека, сира и кромпира. На домаће и тржиште региона из Крекова је стизало и по седам тона сира из мијеха и на стотине тона кромпира годишње. Будући развој пољопривреде кочи неријешено питање водоснадбијевања.

Мјештанин Илија Говедарица каже да је водоснадбијевање највећи проблем.

- Гледамо у небо када ће киша - каже Говедарица.

- Добили смо водоводну мрежу прије двије године и сад чекамо изградњу базена па да се пусти. Очекујемо помоћ Владе Републике Српске у пројекту водоснадбијевања - каже мјештанин Момчило Вукотић.

И док је већина херцеговачких села опустјела, са тек понеким старачким домаћинством, у Крековима слика за примјер и понос, доказ да и у селу има живота. Школа, асфалт, игралиште, интернет и мобилна телефонија за најмлађе становнике су више него довољни да не желе у град.

Крекови су и значајно историјско мјесто. Овдје је избила чувена Невесињска пушка- устанак против Отоманског царства, а у селу се налази и највећа некропола стећака у БиХ. Мјештани се надају и развоју сеоског туризма за који имају све предуслове.

РТРС

У 21. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа  славили су у Власеници резултатом 3:1 и практично домаћине послали у нижи ранг. Иако је до краја првенства остало још девет кола тријумф Невесињаца је умногоме донио расплет на дну табеле.

Знајући да их само три бода остављају у игри, домаћи су  заиграли потпуно отворено. Низале су се прилике на обје стране, али у првом полувремену није било голова. Власеница је повела средином другог дијела. Услиједио је брз одговор Вележа преко Радовића, а потом је Шаренац из муњевите контре донио потпуни преокрет. Три бода невесињској екипи овјерио је Петковић.

Вележ је извојевао прву гостујућу побједу ове сезоне, вјероватно и најважнију. Невесињска екипа сада има шест бодова више од Власенице и много повољнији распоред до краја првенства.

Изабраници Јова Мишељића играју солидно у прољећном дијелу сезоне и реално је очекивати да првенство заврше у средини табеле.

1.Напредак                 50

2. Фамос                     38

3. Јединство  (БЧ)     38

....

12. Вележ                   25

13. Јединство (БР)    23

14. Дрина ХЕ             23

15.Пролетер               22

16. Власеница            19        

Кик боксери „Вележа“  Иван Петковић и Борис Радић постали су прваци БиХ у кик лајту. На државном првенству које је данас одржано у Зеници Петковић је златну медаљу освојио у категорији до 47 кг, а Радић у категорији до 37 кг.

Успјех Невесињаца употпунио је Лука Терзић освајањем бронзане медаље. Сергеју Пудару је овог пута измакло одличје.

На Првенству БиХ у кик боксу у дисциплинама  кик лајт и лоу кик учествовало је 208 такмичара из 34 клуба.

Иван Петковић је данас званично уврштен у кадетску репрезентацију БиХ.

У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Звона на православним  храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса пренијеће у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкшрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

 Vaskrs 2

Честитке свештенству и грађанима

Начелник општине Миленко Авдаловић честитао је Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, грађанима Невесиња и свим хришћанима предстојећи празник Васкрс.

„Нека нам празнични дани донесу добро здравље, радост и духовну мир“, поручио је Авдаловић. Он је изразио увјерење да ће општина Невесиње у интересу општег добра наставити да његује најљепше  традиције засноване на хришћанским и универзалним  вриједностима.

 Vaskrs 3

 Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

 Vaskrs 5

 Vaskrs 7

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

Vaskrs 6

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Vaskrs 4

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520