Храм успења пресвете Богородице у Биограду обиљежио је данас крсну славу. На овом историјском мјесту одржан је и народни сабор који је поред мјештана окупио и њихове пријатеље и госте расуте по читавом свијету. Светковина традиције и витештва у Биограду одржана по 147. пут на дан великог хришћанског празника.

Свету литургију у Храму успења пресвете Богородице служио је свештеник Славко Лаловић уз црквено појање Етно групе „Симонида“. Након богослужења обављен је обред ломљења славског колача. Услиједиле су здравице домаћина и гостију.

У пригодној бесједи свештеник Лаловић позвао је вјернике на заједничку молитву Пресветој Богородици. Он је истакао да је црква у Биограду матица око које се 15 деценија окупља и тражи утјеху народ Божији.

− Данас се дичимо светињом у коју су наши преци уложили много љубави и труда у тешким временима – рекао је Лаловић, наглашавајући да је људска и хришћанска обавеза данашњих генерација да наставе гдје су они стали. Лаловић је изразио задовољство што је у посљедње двије деценије кренула генерална обнова храма и што је духовни живот постао богатији, посебно међу омладином.

Предсједник Црквеног одбора Војо Куљић захвалио се мјештанима и гостима који су својим присуством увеличали заједнички празник Биограда и околних села.

Након славског обреда и порука духовних отаца, домаћина и гостију славске свечаности настављене су уз пјесму и пријатељске разговоре.Током саборовања личним прилозима људи добре воље прикупљено је око 13.000 КМ.

Спортски дио свечаности био је у знаку соколских дисциплина. У потезању конопа мушко-женска екипа Српског Сокола заслужила је навреднију новчану награду организатора. Најдужи хитац у бацању камена с рамена, као и прошле године, имао је Радован Спремо. У потезању клипа Раде Андрић није имао озбиљну конкуренцију, али је његов ривал у финалу 70-годишњи Дујо Ђерић побрао симпатије публике. У скоку удаљ насупали су махом пионири, а најбољи резултат остварила је Теодрора Појужина

Најмађи учесници сабора окушали су се и у потезању конопа. Све три екипе су награђене, а прво мјесто припало је Недвесињским делијама.