Након правог прољећног времена у другој половини фебруара са температурама изнад вишегодишњег просјека и почетак марта донио је стабилне временске прилике. Метеоролози лијепо вријеме најављују до петка, када се очекује киша и нешто ниже температуре.

Март карактерише врло промјенљиво вријеме. Сунчане и релативно топле дане врло брзо смјењује киша, а често и сусњежица и снијег, док топле јужне вјетрове мијења хладни сјеверац. Март је и један од најсувљих, али и највјетровитијих мјесеци у години. Због честих и наглих временских промјена, температура ваздуха може достићи и 30 степени Целзијусових, али и бити нижа од -20 степени. У марту може изненада нападати и велики снијег, или отоплити као усред љета, али углавном све те промјене трају релативно кратко.

Народни метеоролог се прибојава претоплог времена у марту јер по његовој логици онда слиједи хладан април са мразом, који би могао нанијети велику штету биљкама са преурањеном вегетацијом. Отуд и изреке: „Ако те март милује, онда те април брије“, „Ако у марту лете мушице, онда за април спремај рукавице“, „Што у марту расте у априлу стоји“... .

Климатолшка чињеница је да послије топлог марта може наступити хладан април. Осим температуре, народном метеорологу је важно какав ће март бити са падавинама. Сматра се повољним ако је релативно сув, а оно што је добро јесте чињеница да је март у многим нашим крајевима најсувљи мјесец у години.

Од данас је у Републици Српској дозвољена музика уживо у угоститељским објектима за смјештај, исхрану и пиће, уз поштовање епидемиолошких мјера.

Радно вријеме угоститељских објеката је од 6.00 до 22.00 часова.

Републички штаб за ванредне ситуације је 22. фебруара продужио до 5. марта и друге раније усвојене мјере ради спречавања ширења вируса корона.

Тако је до 5. марта ограничено радно вријеме од 6.00 до 22.00 часа за приређиваче игара на срећу - кладионице, аутомат клубове, казина, томболе, а од 22.00 до 6.00 часова драгстори могу радити искључиво путем шалтерске продаје.

До 5. марта дозвољавају се такмичарске активности спортских организација и спортиста без присуства публике, уз поштовање свих епидемиолошких мјера које је прописао Институт за јавно здравство Републике Српске.

Субјекти који обављају регистровану дјелатност дужни су да услове за обављање дјелатности прилагоде мјерама прописаним од Института за јавно здравство Републике Српске.

Субјекти који пружају услуге угоститељства, умјетности и забаве - биоскопи, позоришта, музеји дужни су да организују рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера, са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописаног физичког растојања, те да на улазу у објекат поставе обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у односу на његову површину.

Када је ријеч о ношењу маске на отвореном, у закључку се наводи да се "препоручује грађанима да на отвореном користе заштитне маске уколико није могуће одржавати физичку дистанцу од два метра, а у складу са упутством Института за јавно здравство за коришћење заштитне маске на отвореном".

Независне

Према финансијском извjештају за 2020. „Хидроелектране на Требишњици“ су, у овој изузетно тешкој и за цијелу планету врло изазовној години, пословале позитивно. Започети пројекти, који ће поред бенефита за функционисање хидротехничког система ријеке Требишњице имати значајан утицај на квалитет живота сваког појединца у источној Херцеговини, су настављени, чиме су „Хидроелектране на Требишњици“ доказале да и у најтежим временима остају носилац друштвено економског развоја регије.

О раду ХЕТ-а у протеклој години, као и о годинама које су јој претходиле, плановима за наредни период, говори извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове, Илија Таминџија.

У току 2020. године свијет се суочавао са пандемијом корона вируса, која је на пословање скоро свих привредних грана дјеловала изузетно негативно. Свједоци смо да се и већина држава, укључијући и најразвијеније, налази у рецесији. Како се ХЕТ снашао у овим новонастaлим тржишним условима?

Финансијски извјештај, тј. завршни рачун за 2020. је урађен и сада се и званично можемо похвалити резултатима нашег одговорног пословања и напорног рада у прошлој изузетно тешкој години. Приходи ХЕТ-а били су 53 424 625 КМ, док су расходи износили 53 304 161 КМ, из чега се јасно види да је предузеће са добити од 120 464 КМ, пословало позитивно.

Ми смо у ову годину ушли са великим очекивањима, али на жалост и нас је задесила судбина цијеле планете, која је у условима пандемије корона вируса почела функционисати на потпуно дугачији начин. Затварање и карантин у скоро свим државама изазвали су пад потрошње електричне енергије на глобалном тржишту што је даље условило енорман пад цијена струје на берзама, тако да је у једном тренутку, она била и негативна. У првих шест мјесеци цијена струје није достигла ни половину оне која је била прије пандемије. Међутим, ситуација настала глобалном кризом је само дијелић проблема са којим се ХЕТ суочавао у протекле четири године. Подсјетио бих јавност на неке тешке околности у којима су „Хидроелектране на Требишњици“ пословале, а на које управа ни на један начин није могла утицати. Неповољна хидролошка ситуација из друге половине 2016. пренијела се у 2017. годину. Херцеговину и регион тада је задесила незапамћена суша, која је негативно утицала на енергетско-економске резултате производње за цијелу 2017. годину. Те године су остварени приходи једва нешто већи од 28 милиона КМ, што је за ХЕТ јако лош резултат. У односу на 2017., за 2018. годину, можемо рећи да је била просјечна, са оствареним приходом од око 70 милиона КМ. Затим се почетком јануара 2019. године у ХЕ Дубровник догодила велика хаварија. Оба агрегата у Плату нису била у функцији до марта 2020. године. Колико је то велики ударац за ХЕТ, јасно се да закључити из чињенице да се двије трећине од укупне производње електичне енергије из система хидроелектрана на Требишњици добија управо у ХЕ Дубровник. Дио прихода смо успјели да надокнадимо захваљујући споразуму који је Електропривреда Републике Српске постигла са Електропривредом Хрватске заједнице Херцег Босне, према коме се електрична енергија произведена у реверзибилној ПХЕ Чапљина дијели на пола између двије електропривреде, па смо тада остварили приход од скоро 42 милиона КМ, што је приход на нивоу половине билансираног прихода ХЕТ-а.

Када имамо у виду да ХЕ Дубровник и у првом кварталу 2020. године није био на мрежи, а и да је хидролошка ситуација у првих пет мјесеци била изузетно лоша, ми смо врло задовољни постигнутим резултатом у прошлој години. Дакле, поред свих наведених проблема и упркос веома тешким околностима, ми смо успјели да, одговорним управљањем и великим уштедама, надокнадимо дио прихода током друге половине године, тако да су „Хидроелектране на Требишњици“ 2020. годину завршиле изузетно повољно с обзиром на ситуацију у којој су радиле.

Ипак, насупрот претходним, врло смо задовољни одличним почетком ове године. Повољна хидролошка ситуација, погонска спремност и расположивост свих агрегата из система хидроелектрана на Требишњици тренутно доносе одличне производне резултате. Узимајући у обзир садашње стање, пројекције дотока и коте Билећке акумулације, са сигурношћу се може рећи да ће призводња у првом кварталу ове године бити знатно већа од вишегодишњег просјека. Захваљујући одличним резултатима из посљедњег квартала прошле године и добром почетку ове године, недавно смо били у могућности и да извршимо уплату дијела потраживања за експропријацију земљишта за ХЕ „Дабар“.

„Хидроелектране на Требишњици“ се тренутно налазе у највећем инвестиционом циклусу од свог оснивања. Како су околности пословања утицале на започете и планиране пројекте­?

Упркос врло тешким околностима, ми смо у протеклом периоду наставили све започете пројекте. На жалост, због финансијских потешкоћа, али и због ситуације изазване пандемијом, динамика радова је била нешто успоренија од очекиване. Радови на капиталном пројекту изградње ХЕ Дабар теку по плану. Најважнији објекат хидроелектране, доводни тунел је пробијен, а половином марта почињу радови на изградњи армиране бетонске облоге.

У овој години биће завршени радови на уређењу Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Као што знате, већ је направљена двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза. Између ријеке и самог Ћатовића крака регулацијом протока великих вода, град Требиње је добио врло привлачно земљиште, за које вјерујемо да ће се наћи адекватна намјена, а грађани су добили нови простор за рекреацију.

Биће завршена и изградња затвореног базена на Абазовини, чији је планирани завршетак успорила елементарна непогода.

Изградња новог резервоара на изворишту „Врело око“, капацитета око 2 500 m3, један је од наших приоритетних пројеката, који ће имати велики значај за стабилност водоснабдијевања грда Требиња. Вриједност овог пројекта је око 2 700 000 КМ.

ХЕТ, такође, финансира и изградњу најзначајнијег објекта на траси источне обилазнице око града Требиња. Радови на изградњи најдужег моста на ријеци Требишњици низводно од бране „Горица“, чије је вриједност преко 12 милиона КМ, већ су почели и очекујемо да ће бити завршени за двије године.

Наш саговорник наглашава да ће „Хидроелектране на Требишњици“ наставити да поред наведених пројеката као и до сада учествују у финансирању културних, хуманитарних, едукативних и спортских догађаја, као и у програмима стипендирања студената и обављања стручних пракси за студенте, нудећи своју помоћ у ријешавању свих локалних проблема где могу бити од користи.

РАДИО ТРЕБИЊЕ