Region
Српски члан и предсједавајући Предсједиштва БиХ Милорад Додик изјавио је за РТРС да ће бити разматрана могућност повећања плата здравству, полицији и просвјети у Републици Српској.
Додик је рекао да је то реално захваљујући добрим економским показатељима које је Српска остварила и на почетку ове године.
"Неће бити застоја ни у платама, ни у пензијама. Тражимо начин да се здравственим радницима повећају плате, и да са повећањем идемо према полицији, просвјети. Вјерујем да ћемо за мјесец, два моћи изаћи са јасном рачуницом", истакао је Додик за РТРС.
Он је нагласио да би то био јединствен примјер да се у условима пандемије повећавају примања, нађе потенцијал и осигура такво кретање.
У Републици Српској данас је почела исплата пензија за март, саопштено је из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/Републике Српске.
Исплата мартовске пензије почела је и на шалтерима невесињске поште.
Исплатом је обухваћено 269.980 корисника, од чега је 219.525 у Републици Српској, а 50.455 ван Републике.
За исплату пензије за март потребно је 98,85 милиона КМ у нето износу, односно 100,09 милиона КМ у бруто износу.
Просјечна пензија износи 405,56 КМ и чини 41,22 одсто просјечне плате у Републици Српској.
Износ најниже пензије за стаж од 40 и више година је 415,82 КМ и чини 42,25 одсто просјечне плате у Српској.
За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за март износи 596,96 КМ, што чини 62,66 одсто од просјечне плате у Републици.
Износ највише пензије за март у Републици Српској је 2.138 КМ.
Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у марту износио је 85,63 милиона КМ.
Структуру корисника права за март чине старосне пензије са 59,08 одсто, породичне са 27,25 одсто, инвалидске са 13,59 одсто и остала права са 0,08 одсто.
У Републици Српској од данас је поново дозвољен рад угоститељским објектима у затвореном простору, фитнес-центрима и свим приређивачима игара на срећу.
Рад угоститељским објектима у затвореном простору за смјештај, исхрану и пиће, дозвољен је уз строго поштовање упутстава које је прописао Институт за јавно здравство Републике Српске.
Одлуком Републичког штаба за ванредне ситуације, угоститељским објектима је од 5. априла одобрен рад на отвореном, односно у баштама.
Закључак којим се од данас допушта рад фитнес-центрима и фитнес-клубовима, боди-билдинг клубовима и сличним објектима, као и свим приређивачима игара на срећу, донесен је на сједници Штаба 6. априла.
Манастир Житомислић данас је прославио своју славу Благовијести, а свету литургију служили су игуман манастира Данило Павловић, требињски свештеници Милан Бужанин и Дражен Тупањанин, коњички Дејан Грчић, мостарски Небојша Радић и Бранимир Боровчанин, те јеромонах манастира Завала Марко Прцовић.
Игуман Данило казао је да су Благовијести један од најзначајнијих прољетних празника који најављује рођење Христово, празник објаве велике тајне Божије када архангел Гаврило доноси радосну вијест Светој Дјеви да ће родити Сина Божијег и празник зачећа Исусовог у утроби Свете Дјевице.
”Увијек кажемо да је он иницијални празник за све догађаје који су се догодили касније. Божића, распећа, васкрсења, не би било да није било Благовијести када је Богородица зачела Сина Божијег и када је арханђел Гаврило донио радосну и благу вијест. То је вијест која најављује рођење Сина Божијег и самим тим спасење читавог свијета”, казао је игуман Данило.
Он је додао да се Благовијести ове године прослављају онако како дозвољава епидемиолошка ситуација.
”Служимо литургију напољу, држимо дистанцу, немамо велике прославе и дружења након литургије како је то била традиција, али је боље неко лани, када смо били потпуно затворени”, каже игуман Данило,
Он додаје да је, нажалост, још увијек много болесних и заражених у Херцеговачко-неретванском кантону и у граду Мостару, па и у малом селу Житомислићи гдје је шест породица заражено.
”Молимо Бога да вирус прође, да се излијече људи који су обољели и да коначно људи схвате да је потребно да се вакцинишу и да се сачувамо од ове пошасти која нас је снашла”, поручио је игуман Данило.
Свештеник Дражен Тупањанин у бесједи је говорио о љепоти и важности празника Благовијести наводећи да да је радост овога празника неизрецива и да би о њему могли много говорити. ”Манастир Житомислић волимо сви, јер је он велики благовјесник новога живота, љубави, жртве и свега онога што нас уводи у нови живот да се и ми са Господом зацаримо и у љепоту се обучемо, љепоту царства и вјечног живота”, казао је Тупањанин.
Света литургија служена је на отвореном због епидемиолошких мјера, а присуствовао је знатно мањи број вјерника него иначе. У току литургије крштен је и дјечак Јаков Бужанин.
За славу манастира вијековима се одржавао и надалеко чувени сабор за Благовијести у Житомислићу о коме постоје писана свједочанства која кажу како су се на овај дан сабирали мостарски Срби али и бројни поклоници из Невесиња и осталих дијелова Херцеговине.
Литургији су присуствовали конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, шеф клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.
Снежана Новаковић Бурсаћ казала је да је по први пут присуствовала на слави манастира Житомислић истичући да је празник Благовијести у хришћанском свијету наговјештење стварања новог односа према људима и животу.
”У ова тешка времена јако је значајно да се присјећамо духовних порука и порука из наше историје, јер знамо да се овај манастир дигао из пепела и васкрсао два пута у 20. вијеку. Зато требамо вјеровати у нашу личну и колективну снагу и држати се добрих вриједности и сигурно ћемо из ових тешких времена пандемије изаћи на добар начин”, казала је Новаковић-Бурсаћ.
Миливојевић је казао да је манастир Житомислић одувијек био духовни центар православне Херцеговине.
”Данашњи дан нас обавезује да будемо достојни овог мјеста и данашњег дана. Овај манастир је захваљујући игуману Данилу и свештенству васкрсао и то треба да нам буде путоказ којим путем да идемо и да својим дјелима покушамо да дамо допринос нашој заједници и граду у којем живимо”, истакао је Миливојевић.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.
Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005., када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве.
Манастир Житомилић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.
Срна