Region
Епархија захумско-херцеговачка и приморска позвала је сав вјерни народ да дође у сусрет и на дочек Његовој светости патријарху српском Порфирију који ће у прву канонску посјету Требињу доћи сутра.
"Поводом прве канонске посјете патријарха српског Порфирија, а у Данима Светог Василија Острошког, Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, у сарадњи са градом Требињем и источнохерцеговачким општинама, позивамо све вјерне да у сусрет и на дочек патријарху изађемо у уторак, 10. маја, у 19.00 часова, на углу улица Kраља Петра Првог Ослободиоца и Јована Дучића у Требињу", речено је у Епархији.
Из Епархије су навели да ће у литији Његова светост затим бити испраћена до требињског храма Светог Преображења Господњег, гђе ће у његову част бити служена Доксологија, а одмах потом у порти храма одржаће се концерт православне духовне музике, поводом прославе 130 година од оснивања Црквеног хора при храму Преображења Господњег у Требињу "Свети Василије Тврдошки и Острошки", уз који ће наступити и Српско православно црквено пјевачко друштво "Побратимство" из Фоче.
У сриједу, 11. маја, од 9.00 часова, у храму Светог Преображења Господњег у Требињу патријарх Порфирије служиће Свету патријарашку литургију уз саслужење мноштва архијереја, свештенства, монаштва и вјерног народа ове епархије.
Општи избори у БиХ биће одржани у недјељу, 2. октобра, одлучила је данас Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ.
Наведеног дана расписани су избори за Предсједништво БиХ, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, предсједника и потпредсједнике Републике Српске, Народну скупштину Републике Српске, Парламент Федерације БиХ /ФБиХ/ и скупштине кантона у Федерацији.
Средства за провођење ових избора потребно је да буду обезбијеђена у року од 15 дана од доношења одлуке о расписивању избора, односно до 19. маја.
Члан ЦИК-а Владо Рогић није подржао одлуку о расписивању и одржавању избора, наводећи да у овом тренутку не постоје предуслови за демократске и слободне изборе у БиХ.
Оцјењујући да у БиХ годинама траје перманентна избора криза, Рогић је подсјетио да до данас нису усвојене измјене Изборног закона, посебно да нису проведене одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ.
Према његовим ријечима, пресудом у случају "Љубић" Уставни суд БиХ је укинуо одређене одредбе Изборног закона БиХ, а да у међувремену нису донијете нове, као што је то Уставни суд наложио.
"Нове одредбе нису донијете и БиХ улази у ситуацију да нема одредби за веома кључне ставке када су у питању Дом народа ФБиХ и утврђивање расподјеле делегата из појединих кантона у овај дом Федерације. Зато мислим да није могуће провести изборе", прецизирао је Рогић.
Он је додао да Изборни закон, према којем се расписују избори, не испуњава начела правне сигурности и легитимних очекивања, оцијенивши да ће општи избори по овом закону изазвати нове изборне кризе и проблеме – изборним органима, нивоима власти, те конститутивним народима.
"Изборни закон није уставан и не постоје формално-правни услови за расписивање избора", закључио је Рогић.
Члан Комисије Вања Бјелица Прутина истакла је да је законска обавеза ЦИК-а да данас распише овогодишње опште изборе.
Она је изразила разочарење да није дошло до измјена Устава и Изборног закона до расписивања општих избора, док је члан ЦИК-а Жељко Бакалар прецизирао да се данас доноси одлука о расписивању непосредних избора.
Предсједник ЦИК-а Суад Арнаутовић истакао је да Комисија мора поступати у складу са законом и да на то обавезује начело владавине права.
"Сет позитивног законодавства нас апсолутно обавезује на расписивање избора", рекао је Арнаутовић, позивајући надлежне да обезбиједе потребна средства за изборе, умјесто што дају обећања.
ЦИК је данас усвојио и низ других аката у вези са провођењем овогодишњих општих избора, укључујући упутство о роковима и редослиједу изборних активности, који почињу тећи од расписивања избора.
Пријављивање странака од 6. маја, а подношње листи од 22. јула
Од 6. до 20. маја политичке странке и независни кандидати ће моћи пријављивати учешће на општим октобарским изборима, а од 22. јула почиње подношење кандидатских листи, рекао је предсједник Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ Суад Арнаутовић.
Арнаутовић је најавио да се од сутра до 19. маја преузимају обрасци за прикупљање подршке.
Он је на конференцији за новинаре рекао да ће општи избори, који су данас расписани за 2. октобар, коштати 11.720.000 КМ.
"Финансијска средства за одржавање избора 2. октобра морају се обезбиједити у року 15 дана од дана расписивања избора, а најкасније до 19. маја", навео је Арнаутовић.
Арнаутовић је рекао да нико нема право да отме грађанима право да гласају сваке четири године и да само ЦИК има право да спроведе изборе.
Он сматра да, како је рекао, дискриминаторни политички систем није компатибилан са европском правном стечевином.
"Према Анексу пет, стране су се усагласиле о спровођењу избора у БиХ. Изборна комисија је независан изборни орган", нагласио је Арнаутовић и напоменуо да је законски "утврђено да се изборне комисије ентитета именују у складу са Изборним законом БиХ".
Он је истакао да је ЦИК независан орган који подноси извјештај Парламентарној скупштини БиХ и доноси одлуку о одржавању расписивања избора.
"Изборне комисије ентитета се формирају у складу са Изборним законом. Свако дјеловање у смислу организације избора 2022. године, мимо ЦИК-а било би противправно и противуставно", оцијенио је Арнаутовић.
ЦИК је данас усвојио прописе и правила који ће се морати поштовати у процесу на изборима, а направљен је и пресјек бирачког списка и колико их је пријављено.
"Након обраде свих поднесака и пристиглих података утврђен је значајан број особа које су преминуле, а које су на списку. Ми смо поднијели пријаве Тужилаштву. Поднесено је и 12 пријава против бирачких одбора", рекао је Арнаутовић.
Према његовим ријечима, 1.913 имена достављено је због неовлаштене регистрације за гласање изван БиХ, а утврђено је да је гласањем путем е-поште извршено 58 пријава за умрле особе.
Предсједник ЦИК-а је напоменуо да се негласање на изборима може казнити и новчаном казном, али и казном затвора до три године.
СРНА
У Мостару су додијељене Просвјетине годишње стипендије "Владимир Ћоровић" и специјалне награде, које је добило је 150 ученика и студената из Херцеговине.
Овогодишњи стипендијски фонд износи 55.000 евра.
Јелена Михић, добитница четири деканове награде, једна је од најбољих студената Педагошког факултета "Џемал Бједић" у Мостару. Стипендију ће искористити за даље усавршавање.
Ученици и професорка Веселинка Кулаш, Гимназије ,"Јован Дучић" из Требиња, добитници су награде за активизам. Снимили су филм ,"Владо" који је свједочанство о страдању Влада Круља из околине Љубиња и других невиних Срба за вријеме НДХ, 1941. године.
- Испред учесника желим да се захвалим Српском просвјетном и културном друштву и драго ми је што смо се и ове године сабрали у Мостару - рекла је Романа Рогановић Гимназија "Јован Дучић" Требиње.
Предсједник Организационог одбора "Просвјетине стипендије" и оснивач Славко Андрејевић обратио се у и име донатора који подржавају овај пројекат.
- У свијету данас, можда и више него икада раније, ви ћете имати пуно избора. Доносићете одлуке дневно, неке важне, неке мање важне, али свака одлука, сваки избор ће трасирати и одлучивати пут пред вама - поручио је Андрејевић.
Предсједница мостарског Градског одбора СПКД "Просвјета" Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да је поносна на овај догађај, јер је "Просвјетина" стипендија "Владимир Ћоровић" тренуто највећи стипендијски фонд у Херцеговини по броју стипендиста.
- Ми смо овим догађајем израсли у највећи стипендијски фонд по броју учесника, дајемо много више него што имамо - каже она.
Просвјетино стипендирање обиљежава 120 година постојања, остало је вјерно традицији и првобитној намјери, а то је стипендирање ћака. Просвјетини стипендиста били су Иво Андрић, Јевто Дедјер и бројни други.
РТРС
С циљем побошања материјалног положаја пензионера, Влада Републике Српске донијела је данас одлуку о ванредном усклађивању општег бода и пензија.
Према одлуци, општи бод и пензије се ванредно усклађују и повећавају за 10 одсто и то од мајске пензије (пензија која се исплаћује у јуну), саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.
За ванредно повећање пензија Влада ће мјесечно обезбијеђивати додатних 8,14 милиона КМ, односно 65,12 милиона КМ до краја године.
На данашњој сједници Влада је донијела и одлуку о одређивању износа најниже пензије, такође ради побољшања материјалног положаја најугроженије категорије корисника права из пензијског и инвалидског осигурања, односно корисника којима је износ пензије одређен по општим прописима нижи од најниже пензије, па им се исплаћује најнижа пензија.
Износи најниже пензије су одређени тако што су износи најниже пензије исплаћене у априлу повећани за 10 одсто, односно за исти проценат за који је извршено ванредно усклађивање. Исплата најниже пензије по овој одлуци почиње од 1. маја. За реализацију ове одлуке Влада ће обезбиједити додатна средства у износу од око 2.360.000 КМ мјесечно, односно око 18.880.000 КМ до краја 2022. године.
Износи најниже пензије од 1. маја:
- до 15 година пензијског стажа - 242,55 КМ
- за 15 година пензијског стажа и више а мање од 20 година - 291,08 КМ
- за 20 година пензијског стажа и више а мање од 30 година - 339,60 КМ
- за 30 година пензијског стажа и више а мање од 40 година - 388,15 КМ
- за 40 година пензијског стажа и више - 485,19 КМ.
РТРС