Region
У Требињу, у насељу Придворци положен је камен темељац за изградњу нове болнице у Требињу, укупне вриједност 128 милиона марака, уз присуство највиших званичника и грађана Републике Српске.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је ово историјски дан не само за град Требиње, него и за цијелу Републику Српску, а и регион.
- Сигуран сам да ћемо за 30 мјесеци имати нову болницу у Требињу. Херцеговина је заслужила нову болницу - истакао је Додик и додао да је не тако давно Требиње било комуникацијски затворено на све стране.
- Данас смо ријешили све те проблеме, и дошли у позицију да афирмишемо Републику Српску на прави начин и у прелијепом Требињу - истакао је Додик.
Навео је да се Требиње препознаје као добро мјесто за живот.
- А, да би оно заиста таквим и било, потребан је и модеран здравствени објекат, сутра и аеродром. Да није било оних који су то све оспоравали, било би и више и боље, али нећемо стати нити одустати због истих - поручио је Додик.
Српска у континуитету посљедњих 10 и више година гради здравствене објекте и улаже у здравствени систем широм српске, рекао је премијер Српске Радован Вишковић.
- Можда смо и раније требали доћи у Требиње да саградимо нову болницу, али нисмо ни сада закаснили, јер смо одговорни људи. Морамо понудити нашим грађанима праву његу, уз жељу да што мање посла буде у новој болници - рекао је он.
Навео је да је Пешко неко ко је гаранција, са Шеранићем и Грујичићевом, и на десетине врхунских доктора који су данас присутни на полагању камена темељца гаранција да ће младе докторе оспособити да буду врхунски стручњаци и да раде у Требињу.
- Убјеђена сам да ће ово бити регионални здравствени центар са младим и добро обученим љекарима. Треба да будемо поносни на оно што сами стварамо и градимо. Никада се нисам овдје осјећала странцем, јер ово сматрам својом земљом, као што и ви Србију видите као своју мајку - рекла је Даница Грујичић, министар здравља у Влади Србије.
Навела је да је смо се послије епидемије ковида увјери колико је важна здравствена заштита.
- Наше медицинске установе су одбрана народа од свих пошасти које прате ове вријеме - додала је она.
Ово је врло важан дан за Требиње. Имам велику част да као министар кажем да ће Влада и министарство и овај пројекат успјешно спровести, пружити здравствену услугу по највишим свјетским стандардима - рекао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.
- Прави посао је пред нама. Ову болницу градимо са вама и за вас. Све нас потпуно ново чека у овој болници - додао је он.
- 1. априла 1966. године донесена је одлука о изградњи болнице у Требињу, и то је био историјски тренутак. И данашњи дан је историјски тренутак, не само за за Требиње, већ за цијелу регију и Републику Српску, јер добићемо један од најсавременијих објеката медицине у овом дијелу Европе - рекао је академик Предраг Пешко.
- Нова болница у Требињу биће симбол напретка, квалитета и бриге за све нас - рекао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
Удруженим снагама можемо, каже Ћурић, створити здраву и просперитетну будућност за све нас.
- Нека ово буде мјесто гдје ће бити задовољни услугом сви они којима помоћ буде потребна. Овај објекат је својеврсни залог за будућност - истакао је Ћурић.
Директор Болнице Требиње Недељко Ламбета нагласио је да ће градњу болнице пратити усавршавање и јачање медицинских тимова.
- Постојећи објекат болнице изграђен је прије 60 година, а пратећи објекти још за вријеме Аустроугарске монархије и данас нам служе. Имали смо дефицит капацитета, што у новом објекту неће бити случај - рекао је Ламбета.
Истакао је да је плагање камена темељца догађај од немјерељивог значаја не само за Требиње и Херцеговину већ за цијелу Републику Српску и регију.
Захвалио се предсједнику Српске који је, како је навео, у различитим улогама дао немјерљив допринос у реализацији овог пројекта.
Нови болнички комплекс простираће се на 41.080 метара квадратних, а чиниће га савремени објекат болнице, пратећи објекат техничког блока, надстрешница за санитетска возила, као и комплетно уређене припадајуће колске и пјешачке комуникације, заједно са паркинзима и зеленим површинама.
Укупна површина објекта болнице са техничким блоком и надстрешницом за санитетска возила је 17.826 метара квадратних.
Болница ће имати 223 кревета и одјељења онкологије, пулмологије, инфективно, одјељења психијатрије, неурологије, интерно, нефрологије, порођајно одјељење и гинекологију, одјељење хирургије и урологије, ОРЛ и офталмологије, те ургентни блок са собом за опсервацију.
Објекат ће обухватати и дневне болнице - општу и онколошку, дијализу, хируршку, интернистичку и кардиолошку интензивну његу, полуинтезивну његу, опоравак пацијената – ангиографија и ендоскопија, опоравак пацијената - ОРЛ и офталмологија, одјељење за опоравак уз операциони блок, одјељење за опоравак уз блок оперативне гинекологије и акушерства и интезивну његу - неонатологија.
Предвиђена је медицинска опрема која треба да задовољи стандарде модерне болнице изграђене у складу са посљедњим технолошким достигнућима према високим медицинским стандардима и адекватна за пружање планираних медицинских услуга.
РТРС
На подручју Полицијске управе Требиње јуче су регистрована два кривична дјела, два нарушавања јавног реда и мира и двије саобраћајне незгоде.
Полицијска станица Невесиње је евидентирала кривично дјело Тјелесна повреда из члана 131. Кривичног законика Републике Српске. Наиме, полицијски службеници су дошли до сазнања да је лице иницијала Н.О. ударило друго лице у једном угоститељском објекту. У току је рад на документовању кривичног дјела.
Полицијска станица Гацко је запримила пријаву да је једно лици физички напало друго лице. У току је рад на документовању кривичног дјела Насиље у породици или породичној заједници из члана 190. Кривичног законика Републике Српске.
Редовна исплата права на додатак на дјецу, права на матерински додатак, права на помоћ за опрему новорођенчета, права на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу - његоватељу или његоватељу за мјесец мај 2023. године почиње данас, 6. јуна 2023. године.
Мајска исплата додатка на дјецу обухвата 20.026 дјеце, односно 11.606 корисникa - родитељa, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је укупно 2.922.322,00 KM, саопштено је из Јавног фонда за дјечију заштиту.
Материнским додатком за мјесец мај обухваћенo je 4.411 мајки-породиљa, a за исплату овог права је издвојено 1.786.455,00 КМ.
Данас почиње и исплата права на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете. Право на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварилe су 123 мајке/породиље, односно 103 трећерођене и 23 четврторођене дјеце. За исплату овог права издвојено је 72.150,00 КМ.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 335.000,00 КМ за 659 породиљa/мајки, односно 670 дјеце/новорођенчади.
Исплатом за мјесец мај за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је укупно 432.900,00 KM, за укупно 666 родитеља/његоватеља.
Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске, у складу са одлуком Владе Српске, омогућио је да здравствено осигурање у наредних 60 дана имају и грађани који нису осигурани, али су послодавци дужни да измире своје законске обавезе у наведеном периоду.
Влада Републике Српске је донијела одлуку да се грађанима који су остали без здравственог осигурања након укидања ванредне ситуације омогући да користе права из области здравствене заштите у прелазном периоду до 60 дана.
-Међутим, ова одлука не значи да послодавци не треба да измирују своје обавезе нити да грађани не треба да регулишу свој статус осигурања. Сада је потребно да послодавци схвате да им се излази у сусрет и да искористе овај прелазни период да измире своје законске обавезе како не би испаштали радници и њихове породице – упозорили су у ФЗО.
Напомињу да је Фонд у протекле три године због ванредне ситуације финансирао здравствену заштиту и за неосигуране грађане, али да су константно позивали грађане да регулишу свој статус осигурања и да се не ослањају на ванредну ситуацију, како не би остали без права из здравственог осигурања по окончању ванредне ситуације.
Позвали су грађане који и након три године нису регулисали свој статус осигурања, да је крајње вријеме да се по неком од бројних предвиђених основа пријаве на осигурање, јер је било више него довољно времена да регулишу свој статус осигурања.
Законом о обавезном здравственом осигурању РС и Законом о доприносима јасно је дефинисано ко коју категорију грађана пријављује на осигурање и ко је дужан да плаћа доприносе.
-Тако да је рок од 60 дана период који послодавци треба да искористе како би у Пореској управи провјерили право стање својих обавеза када су у питању доприноси за здравствено осигурање. Када се уплате доприноси ФЗО РС ту уплату у систему види дан или два након уплате, због чега је важно да се доприноси плаћају правовремено, како је предвиђено законом, а не у задњи час - истичу из Фонда.
Додају да је важно да осигураници знају да, када се уплате доприноси, Фонд “пушта” осигурање на период од два мјесеца.
-Према томе, послодавци имају довољно времена да обавезе измирују на вријеме, како би осигурана лица имала у континуитету осигурање -наводе из Фонда.
ГЛАС СРПСКЕ