Region
У Републици Српској у току је исплата годишњег борачког додатка за 2022. годину.
Право на годишњи борачки додатак за протеклу годину остварује 42.598 корисника, демобилисана борца прве и друге категорије, млађа од 60 година.
За ову накнаду у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата, Влада Републике Српске обезбиједила је 7.855.695 КМ.
Годишњи борачки додатак се исплаћује у првом кварталу текуће године за претходну годину.
Дејан Жерајић и Милуша Бошковић побједници су осме „Tребиње вертикал - трке у камену“, која је данас одржана у Tребињу.
Такмичари су имали задатак да истрче од Арсланагића моста на Требишњици до врха планине Леотар.
Дејан Жерајић је рекао да се на Леотар попео за 46 минута и 37 секунди, те да је ово трећи пут да се такмичи у овој трци.
„За овакве трке се припремам тако што прилагодим тренинг терену на коме ће бити одржана трка. Сада се припремам за Европско првенство на Проклетијама у ултра трчању“, додао је Жерајић.
Милуша Бошковић каже да пети пут учествује у овој трци и пети пут побјеђује.
„Све је протекло у најбољем реду. Tрка је означена, мапирана и организована на високом ниво. Моје учешће овога пута било је хуманитарног карактера, а новац од награде донираћу за помоћ у лијечењу дјевојчице Магдалене Влашки из Трнова. Искористила бих прилику да позовем све грађане БиХ да позову хуманитарни број 1412 и донирају једну КМ за лијечење Милоша Божовића“, навела је Бошковић.
Предсједник Планинарског друштва „Вучји зуб“ Игор Шкеро изразио је задовољство данашњом трком и рекао да је у њој учествовало око 250 такмичара из региона.
Друго мјесто у мушкој конкуренцији освојио је Невен Цицовић, а треће Немања Ристовић.
У женској конкуренцији друга до врха Леотара стигла је Сандра Ганглоф из Француске, а трећа Марија Костић.
Међу најстаријим такмичарима данас била је шездесетчетворогодишња Нада Илић, која се такмичила у категорији старијих од 50 година.
„Стаза јесте тешка, али уз велику вољу може се постићи“, каже Илић.
Организатор трке је Планинарско друштво „Вучји зуб“.
Радио Требиње
У Требињу је данас отворен Четврти Самит енергетике "СЕТ Требиње 2023". На Самиту је присустно 720 учесника.
Предсједник Српске Милорад Додик рекао је на отварању Самита да је сукоб у Украјини изазвао проблеме енергетике на највишем нивоу.
- Српска је регионални извозник енергије. Немамо никакве рестрикције - поручио је Додик.
Додао је да Самит охрабрује да се у Требињу направи конгресни центар посвећен енергетици, јер, како је додао, "без енергије нема будућности".
- Република Српска има конституисану свијест о потреби иновација - рекао је Додик.
Након говора, предсједник Републике Српске притиском на тастер, свечано је отворио Самит енергетике у Требињу, под називом "СЕТ Требиње 2023".
- Имајући у виду да овај Самит сваке године расте, ми смо донијели одлуку да правимо нови савремени конгресни центар. Имамо намјеру да говоримо о свему што је речено овдје. Република Српска је ту да послује с вама. У овом нестабилном времену битно је да заједно једни другима помажемо. Желимо да стимулишемо инвеститоре у Српској - рекао је Додик.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, обратио се на четвртом Самиту "СЕТ Требиње 2023", те поручио да је Српска препознала своје потенцијале.
- Желим успјех овог значајног Самита у Требињу, а и да ваши панели и закључци које ћете донијети, олакшају и нама, представницима власти да доносимо праве и исправне одлуке - додаје Вишковић.
Како Вишковић наводи, Српска је препознала, како он истиче своје потенцијале.
- Не треба занемарити велики интерес инвеститора, који својим новцем желе да граде капацитете на просторима Републике Српске. Ми видимо своју развојну путању у Српској. Свака уложена марка у енергетици, производњи, преносу и дистрибуцији значи нову добит, нови развој и нову шансу - истиче Вишковић.
Генерални директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић захвалио је свим учесницима, медијима, као и представницима власти.
- Хвала Вам што смо заједно и што сте данас овдје. Данас нас је овдје окупила стручна тематика, да између осталог размјењујемо искуства, креирамо заједничке планове, пројекте и визије енергетског сектора. Само заједно можемо бити стабилнији и јачи - рекао је Петровић.
Истакао је да "само заједно можемо бити профитабилнији".
Догађаји као Самит енергетике "СЕТ Требиње 2023" могу допринијети проналаску кључних праваца развоја, како за појединачне земље, тако и за регион, јер само као регион можемо бити јачи и напреднији, рекла је директор Електромрежа Србије Јелена Матејић у Требињу.
Матејићева је на отварању овог самита истакла да је тема овогодишњег самита, која се тиче енергетске стабилности западног Балкана, значајна, те да је важно пронаћи не само рјешења за превазилажење препрека, већ и механизме за пуно остваривање енергетских потенцијала региона.
Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министра Сташа Кошарац изјавио је данас у Требињу да је циљ да се обезбиједи дугорочна енергетска стабилност, поуздано снабдијевање енергијом, те стварање одрживог и конкурентног енергетског сектора уз највиши степен одговорности према животној средини.
У обраћању на отварању четвртог Самита енергетске будућности "СЕТ Требиње 2023", Кошарац је истакао да је Требиње већ четврту годину заредом регионални енергетски центар, захваљујући прије свега одговорним и исправним политикама Републике Српске.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић поручио је данас на Самиту енергетике у Требињу да је енергетика водећа привредна област у Републици Српској на којој се може дугорочно заснивати њен убрзани раст и развој, а тренутна вриједност инвестиција у овој области износи 2,4 милијарде КМ.
- Република Српска је укупном политичком и економском оријентацијом доказала да је посвећена развоју енергетике, те је Влада Републике Српске посљедњих 10 година овом питању почела посвећивати другачију пажњу - истакао је Ђокић на отварању Самита "СЕТ Требиње 2023".
На скупу ће се обратити и министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.
Самит у Требињу под слоганом "Енергетска стабилност западног Балкана" одржава се у организацији Електропривреда Републике Српске, град Требиње и предузеће "СЕТ".
СРНА
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић изразио је задовољство што је Градска управа приликом креирања буџета нашла начин да са пола милиона КМ помогне обнову Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.
Миливојевић је изразио наду да ће и градоначелник Мостара Марио Кордић и предсједник Вијећа Салем Марић бити укључени и помоћи у тражењу новца са виших нивоа власти да се коначно заврши једини велики вјерски објекат у БиХ који није обновљен.
Он је у вези са документом градског буџета за ову годину изразио задовољство што постоји раст прихода и буџета и да је то сигурно дијелом заслуга и Градске управе и Градског вијећа.
Говорећи о буџету, Миливојевић је изразио наду да ће сви пројекти који су започети бити завршени и да ће се наставити истим темпом са додатним пројектима.
Миливојевић је рекао и да је задовољан што су његови ранији амандмани значајно уважени и да ће подржати овај документ.
- Драго ми је да ће ове године неки од великих пројеката посебно када је ријеч о водоснабдијевању Житомислића, Губавице, Пијесака или Косора бити завршени. Тражио сам да се значајније посветимо питању водоснабдијевања, не само у насељу Жељуша које нема никако воду, него у цијелом том дијелу које се снабдијева из изворишта Салаковац - рекао је Миливојевић.
Он је додао да је то капитални пројекат и да се ове године треба почети са санацијом цјевовода, чиме ће бити уштеђене знатне количине воде.
- Надам се да ћемо заокружити ту финансијску конструкцију и да ће сви који се снабдијевају из Салаковца бити ријешени - рекао је Миливојевић.
Миливојевић је затражио да се у приједлогу буџета на ставци за адвент, Нову годину и Рамазан од 325.000 КМ уврсти и ставка за Православну нову годину чиме би искорачили и на том пољу и задовољили још један дио популације Мостара, што је и усвојено.
Миливојевић је затражио и да се накнада од електропривреда која је пренесена из прошле године а чија је намјена за асфалтирање на подручју Жељуше и Лишана од 90.000 КМ остави у буџету, а да се нови износ од 80.000 КМ усмјери на асфалтирање у Ходбини, што је исто усвојено.
СРНА