Међународна културна манифестација 104. ”Шантићеве вечери поезије” биће свечано отворена 18. октобра у Мостару музичко – поетским програмом глумца Ивана Босиљчића, а трајаће до 26. октобра.

Свечано отварање је у великој дворани ”Косаче” у Мостару са почетком у 19 часова. Прије тога на гробу Алексе Шантића на гробљу Бјелушине у 17.30 часова биће одржан помен и положено цвијеће.

Предсједница Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић казала је да се манифестација организује у част великог пјесника Алексе Шантића који је прославио Мостар и поставио темеље савремене културе у Мостару.

”Шантићеве вечери поезије су манифестација којом чувамо и његујемо српску културу у Мостару, те слажемо културни мозаик нашег мултиетничког Мостара. Шантићеве вечери сваке године изнова су нам и подсјетник на поруке које носе његова дјела и које је он сам живио, а то су љубав, толеранција и јединство”, казала је Бјелица Шаговновић на конференцији за новинаре.

Она је нагласила да је жеља и мисија ”Просвјете” да културом гради мостове и успоставља покидане везе, те изразила наду да ће и овогодишњом манифестацијом уградити бар један камен у тај мост.

Позвала је све Мостарце да посјете неки од програма манифестације. ”Шантићеве вечери поезије су један од симбола Мостара и треба да буду мјесто сусрета, сарадње и дружења. Зато позивамо све Мостарце да посјете Шантићеве вечери”, додала је.

На конференцији су говорили и чланови Управног одбора ”Просвјете”, старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић и Данко Голо.

Којић је нагласио да су ”Шантићеве вечери поезије” једна од најважнијих манифестација кроз коју се чува српска култура и која обогаћује културну сцену Мостара. Он је нагласио да се ради о квалитетним програмима и позвао све Мостарце да их посјете.

Организатори напомињу да се кроз манифестацију присјећа на лик и дјело Шантића, али и других мостарских књижевника, те да своје мјесто имају и познати пјесници, књижевници, умјетници, али и млади ствараоци из Мостара.

Кроз манифестацију се остварује и сарадња са културним установама међу којима Народна универзитетска библиотека Републике Српске, Музеј Житомислић, Културни центар ”Небојша Глоговац”, ХНК Мостар.

Другог дана манифестације, у четвртак, 19. октобра на програму је представљање књиге Ноћ с Алексом Марка Томаша које ће се одржати у 19.00 у часова у Галерији краљице Катарине у Косачи. О књизи и истоименој представи, осим аутора, говориће и директор ХНК Мостар Иван Вукоја. У музичком дијелу наступиће кантаутор из Мостара Санел Марић–Мара и клавијатуриста Дарио Лукић.

У петак, 20. октобра у Културном центру Небојша Глоговац у Невесињу у 19.00 часова одржаће се програм под називом Невесиње, друга Шантићева кућа на коме је пјесничка вече Милице Бакрач, пјесникиње из Никшића. У програму наступају и пјесник Огњен Кандић, глумица Драгана Матрак и хор Основне музичке школе Свети Роман Мелод.

У субота, 21. октобра у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару је програм под називом Ново мостарско стваралаштво – концерт групе Зерделија и вече мостарских пјесника Аните Пајевић, Мирка Божића и Огњена Кандића.

У понедјељак, 23. октобра у 19.00 часова у Музеју Манастира Житомислић биће одржано представљање Изабраних дјела Светозара Ћоровића у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. Промотор је Душко Певуља, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бања Луци, а уводничар игуман Данило Павловић.

Задње вечери манифестације, у четвртак, 26. октобра у Владичанском двору у Мостару у 19.00 часова на програму је поетско вече Ђорђа Сладоја и Емсуре Хамзић. Сладоје је један од најистакнутијих савремених српских лиричара.

Генерални покровитељ манифестације је предсједник Републике Српске, генерални спонзор компанија м:тел, покровитељи: Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Град Мостар, Федерално министарство културе и спорта, Министарство културе ХНК, Министарство културе Републике Србије, медијски покровитељи: Агенција СРНА, Дневни лист, Топ Портал, Бљесак.инфо.

Организатори манифестације су СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар и СКУД ”Гусле”.

Домаћини који се припремају за традиционални свињокољ, ове године морају бити посебно опрезни због афричке куге која влада у Српској и цијелом региону.

Заразна болест афричка куга свиња већ три месеца је присутна у Српској, регистрована је у чак 12 општина, а до сада је еутаназирано 48.000 животиња.

С обзиром да се приближава вријеме свињокоља, Министарство пољопривреде и шумарства РС децидно је прописало мјере које грађани требају испоштовати приликом клања свиња за сопствене потребе. Животиње са заражене фарме се не смију клати.

Анализа узорака

Директор Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Драган Кнежевић за Српскаинфо је појаснио које кораке грађани морају предузети прије и током клања на свом имању, како би били сигурни да једу здраво свињско месо.

Као и до сада, сви домаћини требају прегледати узорак меса на трихинелозу. Новина је да у подручјима зараженим и угроженим афричком кугом свиња власници на анализу требају доставити и узорак слезене сваке заклане животиње.

– Преглед слезене на афричку кугу је бесплатан за власнике, односно то финансирање преузимају Влада РС и Министарство пољопривреде. Власници узорак достављају у ветеринарску станицу у којој врше и преглед на трихинелозу. Јако је важно поновити да је месо потребно прегледати и на трихинелозу, јер се људи збуне, мисле ако је потребан један налаз, да више не треба други. Трихинелоза и афричка куга су различите болести и немају везе једна с другом – појашњава Кнежевић.

Шта ако налаз буде позитиван

До доласка ових налаза месо се не смије јести. Уколико се узорак слезене покаже позитивним на афричку кугу, надлежне службе одмах ће реаговати

Српска инфо