Инжењери Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву остварују значајне резултате на такмичењима на којима учествују, нижу успјехе у сарадњи са стручњацима из цијелог свијета, а њихове савјете и идејна рјешења траже и угледне компаније свјетског ранга као што је „Eurocontrol“ – свјетска организација за контролу летова.

На Такмичењу за најбољу технолошку иновацију у Републици Српској у 2016. години студентски тим “ЕТФУИС” Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву представио је иновацију “Pay Later Parking System” и освојио прво мјесто у студентској конкуренцији.

Вођа “ЕТФУИС” тима Огњен Бјелица, виши асистент Електротехничког факултета УИС-а, истакао је да је од немјерљивог значаја учешће студената у оваквим пројектима јер је то корисно искуство и начин да млади људи увиде разлику између теорије и онога што се у пракси реализује.

„Идеја је била да се укључи што више студента да би научили нешто од старијих колега како би сљедеће године они сами могли активно да учествују у сличним пројектима“, рекао је Бјелица.

Тим “ЕТФУИС” предвођен Огњеном Бјелицом, чинило је још шест студената: Владе Малиш, Милош Стевановић, Ђорђе Дрљић, Драгутин Авдаловић, Миљан Сикимић и Бојан Сукновић.

Иновација “Pay Later Parking System” састоји се од паркинг аутомата и одговарајућег софтвера који омогућава плаћање паркинга на отвореним и затвореним паркинг просторима пропорционално времену проведеном на паркингу. Наплата се врши на нивоу секунде, а корисник на крају мјесеца добија јединствен рачун за све паркинг услуге.

Бјелица је истакао да би овакав систем у потпуности прилагођен у корист потрошача.

„Наш систем функционише тако да кад се једном пријавите са неким личним документом, након тога можете се одјавити за секунду, сат или мјесец, систему је свеједно. Он вас свакако држи пријављеним и не можете добити казну јер се нисте пријавили, што је случај са осталим системима наплате паркинга који су употреби, а рачунаће вам оптималну наплату“, навео је Бјелица.

Он је рекао да систем функционише тако да води рачуна о свакој секунди и у којој тарифи је остварена, те ако проведете на паркингу шест сати, он ће наплатити као дневну карту јер је то повољније за корисника него да му наплати посебно за сваких сат од укупно шест сати проведених на паркингу.

„Направили смо прототип аутомата за наплату паркинга, а произвођаче смо пронашли у Кини, мада овај систем може да производи и било која локална фирма која се бави том облашћу. За Кину смо се одлучили јер су најјефтинији и врло брзо одговарају на мејлове“, нагласио је Бјелица, који је и студент докторских студија Електорнског факултета у Нишу.

Напомињући да овај пројекат није једини који су осмислили инжењери са Електротехничког факултета у Источном Сарајеву, Бјелица је подсјетио да су у посљедње двије године радили на систему за предикцију летова за „Eurocontrol“ – свјетску организацију за контролу летова.

„Правили смо им и низ алата за визуализацију летова како би контролори лета лакше доносили одлуке. Циљ читавог пројекта била је да се смањи вријеме чекања летова изнад аеродрома јер, на пријмјер, авиони изнад лондонског аеродрома Хитроу круже и по пола сата због тога што не могу да слете и при томе беспотребно троше огромну количину горива. Идеја нашег пројекта је била да се на вријеме јави пилотима којом брзином би требало да се крећу како би у предвиђено вријеме слетјели на аеродром“, навео је Бјелица.

Према његовим ријечима, у наредном периоду инжењери ЕТФ-а планирају рад на пројекту „Паметни градови“, односно систему који уз помоћ низа сензора монтираних у јавним просторима као што су кафићи, позоришта или било која јавна установа гдје постоје проблем са чекањем, омогућава да се уз помоћ апликације види гдје постоји слободно мјесто и да посјетиоци одлуче да ли да улазе у те објекте.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

У издању „Света књиге“ из штампе је изашла књига Милоша Окуке и Николе Лакете “Морине у Херцеговини“. Представљање  је заказано за 10. март у Кући Ђуре Јакшића у Београду.

Ријеч је о изузетној књизи у којој је описана висораван Морине  у северноисточној Херцеговини, која заједно са планином Црвањ припада једној сложеној области динарског холокарста. У књизи је приказан историјат овог краја, народни обичаји, записи, приче, пјесме, легенде.

Проф. др Милош Окука  живи у Минхену. Био је лектор  и гостујући професор на више њемачких и аустријких универзизета. Аутор је више књига и радова радова из дијалектологије, историје, књижевног језика, стандардологије, литературе и културе.

Професор историје Никола Лакета од 1997. живи у Аустралији. Бави се пруочавањем сеоба и етничких промјена  на Балкану и поријеклом српских породица.

Иако су давно расељени из свог завичаја, Удружење Коњичана показало је да нису заборавили свој крај и једни друге. На одржаној донаторској вечери у Требињу прикупљен је значајан износ намијењен за обнову цркве Светог Василија Великог у Коњицу и за лијечење двије Коњичанке.

Ово није први пут да се Коњичани окупљају са намјером да се прикупи помоћ тамо гдје је најпотребније.

Синоћ је само од донација грађана прикупљено око 6.000 марака, а владика Григорије најавио је да ће Епархија донирати још 10.000 марака.

Прикупљени новац дијелом је намијењен за наставак обнове храма Светог Василија Великог.

Храм који је потпуно девастиран у рату је и Национални споменик културе у чију обнову је до сада уложено око 250.000 марака.

"То је велики храм и тражи велика средства, доста смо урадили, преостало је осликавање и надам се да ће до љета бити завршени радови", рекао је Милан Бужанин, парох коњички.

Нису заборављени ни Коњичани којима треба помоћ. Овог пута то су трогодишња дјевојчица Софија Шушић, која болује од урођеног оштећења мозга и Милијана Ћећез, којој је неопходна трансплантација бубрега.

Како су у међувремену средства за трансплантацију прикупљена, такође донацијама Коњичана из иностранства, Милијана се одрекла свог дијела донације у корист трогодишње Софије.

Отац Софије Сушић, Синиша, нада се да ће уз пуно труда и рада ова акција успјети.

Тренутно у Коњицу живи тристотинак Срба, а између двије и три хиљаде су расељени широм свијета.

Оваквим акцијама расељени Коњичани су показали да су дио свог краја заувијек понијели са собом.

РТРС