Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик са предсједником Србије Александром Вучићем борави у Мостару, гдје су након отварања Међународног сајма привреде посјетили Саборну цркву Свете тројице.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије дочекао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића.

Додик је раније рекао да је примарни задатак да сагледају на који начин и када могу завршити комплетну реконструкцију, односно изградњу Саборне цркве.

- Желимо да видимо шта смо урадили од онога што је речено, мада већ сада могу да кажем да је све реализовано, као и да видимо на који начин можемо помоћи српској заједници - истакао је тада Додик.

Изградњу ове цркве највећим дијелом финансирају Република Српска и Србија.

Саборна црква у Мостару срушена је у протеклом рату, а њену обнову, односно поновну изградњу на некадашњим темељима финансирају и Српска и Србија.

РТРС

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе.

Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.

- Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година - навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.

Навео је да је 1993. године манастир Житомислић посјетио с тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем.

- Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има - нагласио је Давидовић.

Рекао је да је Влада Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ, чији је акценат на чувању баштине СПЦ и српског народа. У оквиру овог програма биће обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.

- Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао - навео је Давидовић.

Игуман манастира Житомислић Данило истакао је да је славу манастира -Благовијести увеличало отварање музеја.

- Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога" - рекао је игуман Данило.

Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе.

- Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима - рекао је игуман Данило.

Отварање овог музеја је од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига.

- Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг - рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево.

Вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле су монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, дјела српских, итало-критских и руских аутора.

Међу српским иконама најзначајније су "Житомислићке двери" које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету.

Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија - "Минеј за септембар", датира из 14. вијека и писана је на кожи.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

Литургију у манастиру Житомислић служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

СРНА