Region
У Чапљини је данас освештана обновљена Саборна црква Христовог Вазнесења.
Обновљени храм освештали су епископи захумско-херцеговачки Димитрије и диселдорфски и цијеле Њемачке Григорије, који су потом служили Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства.
Владика Димитрије подсјетио је да је обнова почела у вријеме док је надлежни био епископ Григорије, те да је храм производ међусобне љубави и љубави према Богу.
- Кад год је било љубави међу нам и према свему, овај храм је блистао, а када би та љубав спасла и нестајала он је патио, страдао, био рушен и запуштен, али је опет обнављан - рекао је владика Димитрије.
Он је нагласио да право мјесто сабирања треба бити Господ и да вјерници то морају чувати у срцу, јер ће само тако и храмови да се граде.
Владика је указао да је храм без људи који воле Бога празна љуштура, као и да људи морају пазити једни на друге јер су они храм Бога живога.
Парох чапљински Марко Гојачић рекао је да је Саборна црква у Чапљини друга највећа православна црква у долини Неретве, послије Саборног храма у Мостару, те да је њена обнова од великог значаја за Србе на овом подручју.
Гојачић је напоменуо да је црква била запаљена и девастирана у посљедњем рату, а да је њена обнова почела од 2007. године.
- Уз помоћ институција Републике Српске, града Чапљине и бројних вјерника црква је у потпуности обновљена и данас имамо диван и достојанствен храм - истакао је свештеник Гојачић.
Православна заједница у Чапљини броји око 280 вјерника и за њих је, према ријечима надлежног свештеника, обнова овог храма од посебног значаја.
- Хвала свим ктиторима и приложницима који су помогли обнову. Прије рата овдје је живјело око 3.000 православних, сада је то пуно мање. Иако мала заједница, успјели смо да се организујемо и обновимо наш храм. Надамо се да ће та обнова можда бити охрабрење за повратак Срба на ово подручје - рекао је свештеник Гојачић.
Саборна црква у Чапљини изграђена је и освештана 1911. године за вријеме епископа захумско-херцеговачког Петра и свештеника Васе Медана.
На подручју чапљинске парохије 2015. изграђен је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима посвећен пребиловачким новомученицима.
Гојачић је рекао да би у овој години требало да почне обнова Цркве Успења Пресвете Богородице у Габели, која је изгрђена прије 155 година, да се ради фрескопис у Цркви Преображења Господњег у Клепцима, једној од најстаријих у Епархији, те да постоји иницијатива за обнову цркава у Љубушком и Горњем Храсном.
Овом догађају у Чапљини данас су присуствовали градоначелник Чапљине Смиљан Видић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч и представници Исламске заједнице.
СРНА
Ватрогасци су успјели да локализују пожаре на подручју општина Билећа и Невесиње, сазнаје Срна у ватрогасним јединицама.
Командир Ватрогасне јединице Билећа Радомир Радмиловић рекао је да су ватрогасци угасили пожар који је избио на подручју билећког села Давидовићи.
Пожар на подручју билећког села Давидовићи избио је у сриједу и због вјетра проширио се на подручје општине Невесиње.
Из Регионалног центра Цивилне заштите Срни је речено да су невесињски ватрогасци успјели да локализују пожаре на подручју невесињских мјеста Бежђеђе и Кљен.
У току овог мјесеца на подручју Билеће и Требиња било је активно неколико пожара.
Сумња се да је узрок људски фактор, па су ватрогасци и полиција апеловали да становништво не пали ватру на отвореном.
СРНА
Мостарски парох Радивоје Круљ поручио је да је обнова Саборног храма Свете тројице у Мостару велики благослов за све Србе који живе у Херцеговини и снажан импулс њиховом повратку у постојбину.
Одлука Владе Србије да за реконструкцију Саборне цркве у Мостару издвоји 59,1 милион динара /око пола милиона евра/ уз помоћ која стиже из Републике Српске омогућиће завршетак овог храма до краја 2020. године, пишу "Вечерње новости".
Подизања мостарске цркве из пепела, осим унутрашње декорације Храма Светог Саве у Београду, један је од највећих пројеката Српске православне цркве /СПЦ/, који се готово у цјелини финансира из буџета Србије и Српске.
Мостарски Саборни храм Свете Тројице је до изградње Храма Светог Саве важио за највећу православну богомољу под јурисдикцијом СПЦ.
У јуну 1992. године хрватске снаге су најприје запалиле, а потом и минирале овај храм у Мостару.
Обнова је са нулте тачке почела 2010. године, са планом да 2020. године храм буде поново освештан.
Сви груби радови на светињи која се уздиже над Мостаром су завршени. Од прошле године њене куполе краси седам позлаћених крстова, који су након много година поново заштитни знак Мостара.
Према плановима обнове, слиједи унутрашње уређење храма, као и његове околине.
Очекује се да ће унутрашња декорација бити вишегодишњи посао на коме ће бити ангажовани најбољи мајстори иконописа и умјетничког занатства из региона.
У Мостару су Срби до рата чинили трећину становништва, а данас их у овом граду има између четири и пет хиљада.
СРНА
У Калиновику је освештан споменик за 359 српских бораца из овог мјеста и других крајева Републике Српске, који су у Одбрамбено-отаџбинском рату погинули на калиновачком ратишту.
Споменик, подигнут у центру Калиновика, освештао је митрополит дабробосански Хризостом, а открили су га син погинулог српског борца Оливер Елез, Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, предсједник Удружења гардиста Предраг Аћимовић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић и начелница општине Калиновик Милева Комленовић.
Комленовићева је навела да су на споменик уписана имена бораца Калиновачке лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, која је касније прерасла у Прву гардијску моторизовану бригаду, затим Калиновчана погинулих на другим ратиштима, као и бораца Невесињске, Фочанске и Гатачке бригаде, те једног борца из Лопара.
- Уписано је и име Станиславе Копривица, која је имала 15 година када је 1995. убила граната на мјесту поред садашњег споменика - додала је Комленовићева.
Она је оцијенила да овај споменик представља сабор српске војске, њеног ратног команданта и народа.
Предсједник БОРС-а Миломир Савчић рекао је да је овај споменик облик трајног сјећања на вријеме и људе који су највише дали за одбрану слободе српског народа и територије Републике Српске.
Савчић је нагласио да су свој живот у темеље Републике Српске уградили млади гардисти, који су у просјеку имали 19 година.
Предсједник Удружења гардиста Предраг Аћимовић рекао је да је ово споменик и момцима који су се са 18 година живота ставили на браник отаџбине.
Аћимовић је био један од оних који су након завршене средње школе у августу 1993. године као регрути постали припадници Прве гардијске моторизоване бригаде.
Он је истакао да је око 250 гардиста положило живот за стварање Републике Српске и одбрану српског народа и традиције.
Дарко Младић је напоменуо да су страдали млади гардисти одговорили најтежем могућем задатку на најтежем мјесту и да откривени споменик представља почаст њима и свим другим жртвама.
Он је пренио поруку свога оца да српски народ, након што је толико дато за стварање Републике Српске, сада треба да је гради и јача, а да политичке размирице рјешава дијалогом у институцијама и уз поштовање закона.
Откривању и освештању споменика присуствовали су изасланик Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске, чланови породица страдалих, као и бивши припадници Војске Републике Српске који су ратовали на калиновачком ратишту.
Потом је на пољу Гвозно у близини Калиновика седму годину заредом одржана је манифестација Дани кошевине Гвозно-моба-озон 2019, на којем су снаге одмјерили косци пристигли из разних крајева Републике Српске, међу којима и Саво Влачић из Хан Пијеска и Гојко Лопатић из Мокрог.
Обојица годинама долазе на Гвозно како би се очувало сјећање на 1993. годину када су припадници Војске Републике Српске, предвођени генералом Младићем, помогли народу калиновачког краја да припреме љетину, те су поручили да ће то чинити све док буду могли.
Покренута је иницијатива да се на Гвозну подигне црквица као обиљежје Прве гардијске моторизоване бригаде, споменик српском гардисти и спомен-чесма.
У склопу ове манифестације одржане су и Витешке игре у којима су организована надметања у бацању камена са рамена, потезању клипа те навлачењу конопца, а приређен је и ручак за све присутне.
СРНА