Школско звоно окупиће сутра, први пут након марта, основце и средњошколце у Републици Српској који ће с маском на лицу савладавати нове лекције, сами, без друга у клупи, на дупло краћим часовима и без великог одмора, који је послат на привремени распуст.

Школску 2019/2020. годину омела је пандемија вируса корона због које су у марту све школе затворене, а настава из учионица пресељена је на телевизијске екране и интернет платформе.

Први пут од појаве вируса корона ђаци се сутра враћају у клупе, а сваки њихов дан почињаће мјерењем тјелесне температуре. У школу ће морати улазити са маском на лицу, а на улазу их чекају средства за дезинфекцију руку и обуће. Ове године умјесто у свјеже окречене, ђаци се враћају у дезинфиковане учионице.

Маске се, према препорукама Института за јавно здравство РС, препоручују и током наставе кад год је то могуће, посебно када је ријеч о дјеци која имају здравствених проблема. Маска је обавезна и током одласка у тоалет, с тим што се обављање тих потреба препоручује током часова, а не на одмору како се дјеца не би сретала и правила гужву.

Осим укидања великог одмора, новост на коју ће морати да се привикну ђаци јесте и то што ће сами сједити у клупи, а у одјељењу ће их бити највише 15, због чега ће одјељења са већим бројем ученика бити подијељена у двије групе.

Физичка дистанца није обавезна само за ђаке већ и за наставнике и све запослене у школама који су дужни да одржавају размак од два метра, а исту обавезу имају и родитељи дјеце нижих разреда који доводе малишане у школу. Задржавање у школском дворишту није дозвољено ни ђацима ни родитељима.

Часови у вријеме пандемије, умјесто уобичајених 45, трајаће 20 или 30 минута у зависности од броја ђака у школама. Дјеци се савјетује да доносе своју ужину и не дијеле је са другарима, а нема више ни дијељења школског прибора. У прошлост су послати и групни рад и рад у паровима.

Мјерењем тјелесне температуре од сутра ће почињати и радни дан запослених у школама. И њих као и школарце на улазу у школе очекују средства за дезинфекцију и, за разлику од дјеце, они морају стално носити маске. Дружења у зборницама нема, а за састанке и договоре препоручује се максимално коришћење електронске комуникације.

И дјеци и наставницима мора бити обезбијеђено редовно прање руку водом и течним сапуном.

Иако се у учионице враћају у сасвим другачијим условима, наставу у њима ништа не може да замијени и колико год велики изазов био, истичу да су спремни за нова знања и петице.

Симптоми

Институт за јавно здравство РС препоручио је да ђаци, као и наставници који имају симптоме заразних болести или код којих одстоји сумња на “ковид 19” не долазе у школу. Осим тога, ако ученик добије симптоме током наставе, одмах се обавјештавају родитељи, који у најкраћем року треба да дођу по дијете. Школе морају имати обезбијеђене просторије у којима до доласка родитеља бораве дјеца са симптомима. Учионица у којој је тај ђак боравио одмах треба да буде провјетрена, а површине које је дијете додиривало дезинфиковане.

ГЛАС СРПСКЕ

На Зијемљима је данас одржан народни сабор који је окупио мјештане, госте и људе коју вуку коријене из овог планинског херцеговачког мјеста. Традиционална светковина оживила је сјећања на претке који су ове просторе населили прије два вијека.

Свету литургију у Цркви светих мученика служио је свештеник Небојша Радић. Након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а делегација општине Источни Мостар и Борачке организације положила је цвијеће.

Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама. И током данашњег саборовања Зијемаљци су са наглашеним емоције причали о завичају и присјећали се некадашњих времена.

Мјештанин Милорад Вучић дубоко је загазио у осму деценију и читав животни вијек везује га за Зијемља.

̶  Никад није било лако живјети у овим планинским предјелима, али је народ ипак био веселији и задовољнији  ̶  прича још увијек витални Зијемаљац.

Каже да се у овом селу некад одржавао велики народни сабор који је окупљао и по неколико хиљада људи из Невесиња, Мостара и Коњица.

̶  Сабор се и данас задржао у мањем обиму. Људи долазе на богослужење и потом обилазе гробове предака и одају почаст преминулим и погинулим сродницима  ̶  истиче Вучић.

Зијемља су након Другог свјетског рата имала преко 1.000 становника који су солидно живјели од сточарства, земљорадње и експлоатације шуме. Касније су се становници овог села раселили по читавом свијету, али завичај нису заборавили. Многи од њих постали су угледни високообразовани људи и бинисмени. Сви они одмор за душу најрадије траже управо на Зијемљима.

Учесници данашњег саборовања на Зијемљима добровољним прилозима подржали су иницијативу Општине Источни Мостар, Српске православне цркве и Хуманитарног друштва „Добротвор“ да се сагради спомен обиљежје трагично настрадалом демобилисаном борцу Војске РС Симу Јањићу.

На Зијемљима ће сутра (недјеља) бити одржан народни сабор који традиционално окупља велики број мјештана, гостију и људи коју вуку коријене из овог планинског херцеговачког мјеста.

Света литургија у Цркви светих мученика почиње у 9:30 часова,а након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату биће одржан парастос и положено цвијеће.

Сабор на Зијемљима уз краће прекиде  одржава се прве недјеље након Велике Госпојине  више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама.

СЈЕЋАЊА: КОЊСКЕ ТРКЕ НА ЗИЈЕМЉИМА 1954. ГОДИНЕ

Ово саборовање је некад изазивало велико интересовање  у читавој Херцеговини.

У посједу Радио Невесиња је писани документ о одржавању народног весеља  на Зијемљима са коњским тркама и сајмом стоке од 22. августа 1954. године. Исти дан на Братачком лугу су одржане традиционалне коњске трке, али то није било сметња да се на Зијемљима  окупи преко 4.000 посјетилаца.

Организатори су у званичан програм уврстили: коњске трке на стази дугој 2 км, трчање пјешака на 500 м, бацање кугле, аеромитинг и смотру стоке.

На тркама коња наступило је 15 грла. Прва на циљ је стигла кобила Јова Маврака из Зијемаља. За њом је стигло грло Пера Рачића  без јахача који је пао већ на самом почетку трке, па је друго мјесто додијељено Раду Чалији.Тек након поновљене трке кобила Пера Рачића је стигла прва, па јој је додијељена трећа награда. Побједнику је уручена новчана награда од 15.000 динара.

Најбољи излагаче стоке такође су  добили новчане награде. За говеда прву награду добио је  Милан Вучић, другу Лазо Чалија, а трећу Фима Пејдо. За овце прву награду је добио Симо Вучић, а другу Илија Каришик.

Најдужи хитац у бацању кугле (11,14 м) имао је Карло Азиновић из Потока. Друго мјесто освојио је Бранко Кујунџић из Коњичке жупе, а трећу Мехо Крхан из Подвележја.

Због јаког вјетра одложен је аеромитинг иако су падобранци из Аеро-клуба Мостар били спремни за искакање.

Послије одржане смотре настављено је народно весеље. Трговачка мрежа обезбиједила  је довољно јела и пића па није мањкало доброг расположења. Ватрогасни џез из Мостара је свирањем и пјевањем дао посебан тон весељу.