Region
Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске упозорава све јединице локалне самоуправе да су дужне да спроводе све прописане мјере како би се становништво заштитило од вируса корона, али и да предузму све мјере како би се заштитила привреда у Републици Српској, саопштено је из Бироа за односе с јавношћу Владе Српске.
У складу са тренутно погоршаном епидемиолошком ситуацијом, по питању ширења вируса корона и обољења узрокованог овим вирусом – Ковид-19 у Републици Српској, јединице локалне самоуправе дужне су да повећају број комунално-инспекцијских надзора како би утврдили да ли се на терену поштују прописане мјере и инструкције, а посебно у дане викенда, наводи се у саопштењу.
- Током вршења надзора надлежни инспектор је овлашћен да правним лицима и предузетницима у области трговине, угоститељства и пружања других услуга забрани рад уколико утврди да се у објекту у којем обављају дјелатност не спроводе заштитне мјере које се односе на физичку дистанцу, окупљање у групама већим од прописаних и ограничено радно вријеме. Забрана се изриче први пут на период од седам дана, а у случају да правно лице или предузетник понови неправилност, забрана се изриче у трајању од 15 дана - истиче се у саопштењу.
Како се наводи, градоначелници/начелници, као команданти локалних штабова за ванредне ситуације, обавезни су да стриктно спроводе све мјере и инструкције Републичког штаба за ванредне ситуације и Института за јавно здравство Републике Српске.
Дужни су да у складу са епидемиолошком ситуацијом на подручју јединице локалне самоуправе, предузму и ригорозније мјере, али не и блаже мјере, од оних које су прописане и дефинисане закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације и инструкцијама Института за јавно здравство.
На састанку, који је данас у Бањалуци сазвао предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, с освртом на њено погоршање, указана је потреба да се Републичком штабу упуте препоруке по питању доношења мјера ношења маски на отвореном простору, саопштено је након састанка.
Такође, предложено је да се рад у услужним дјелатностима одвија према препорукама, а које се доносе на дозвољен број људи у затвореном простору према њиховој квадратури, уз поштовање мјера ношења маски, физичке дистанце од два метра и дезинфекције руку и простора.
Како је наведено, указано је на потребу да се размотре могућности прерасподијеле радних задатка и омогући да се одређени послови обављају од куће.
Овом приликом, констатовано је да тренутна епидемиолошка ситуација у заједници нема утицај на одвијање наставе у свим школама у Републици Српској, али да ће се ситуација наставити пратити.
На састанку је истакнуто да се апелује на грађане да максимално поштују превентивне мјере и своје понашање ускладе са обавезујућим мјерама, а која се односе на ношења маски у затвореном простору и на отвореном простору, уколико није могуће одржати физичку дистанцу од два метра, а у складу са упутством Инсититута за јавно здравство Републике Српске, затим дезинфекције простора и избјегавање свих јавних окупљања.
Истакнуто је да је у сузбијању ширења пандемије вируса корона од изузетне важности одговорно понашања сваког појединца, те се апелује да се избјегавају окупљања и да се предстојећи празници обиљежавају у кругу домаћинства и с најужим члановима породице.
Овом приликом је наглашено да ће у циљу заштите здравља људи и рада привреде у Републици Српској бити појачане мјере контрола и надзора, те поштовања и придржавања прописаних мјера и да ће уколико буде забиљежено непоштовање истих, бити примјењене све законске казнене одредбе.
Да би се зауставио тренд лоше епидемиолошке ситуације, Републичком штабу за ванредне ситуације биће упућене одређене препоруке по питању обавезујућих мјера, с циљем заштите здравља грађана, као и економске ситуације у Републици Српској.
Такође, Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске задужено је да затражи извјештај из свих локалних штабова по питању предузимања контроле и поштовања мјера, с циљем спречавања ширења вируса корона у заједници.
Састанку су присуствовали министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач, министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић, генерални секретар Владе Републике Српске Синиша Каран, генерални директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске Владо Ђајић, директор Института за јавно здравство Републике Српске Бранислав Зељковић, вршилац дужности директора Инспектората Републике Српске Драгутин Шкребић, специјалиста епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске Јелена Ђаковић Девић, помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Амела Лолић.
Агенције
Изложбом документарне грађе под називом "Мостарски књижевни круг" аутора Златка Сердаревића, у Владичином двору у Мостару завршене су овогодишње, 101. "Шантићеве вечери поезије".
Изложба на 12 панела приказује активности групе мостарских књижевника и пјесника који су ангажманом на списатељском и издавачком раду, сарадњом са низом познатих књижевника из цијеле регије, Мостар на крају 19. и почетком 20. вијека сврстали у највеће културне центре на ширем простору.
- Овом скромном изложбом покушавам пружити бар назнаке колосалног и импресивног дјела на пољу културе које је једна изврсна генерација остварила крајем 19. и почетком 20. вијека и има циљ да нас подсјети на то славно доба - рекао је синоћ Сердаревић.
Он је навео да је то била златна генерација Мостараца која је тај град повезала са Европом и уздигла га на највиши ниво који је у културној историји града забиљежен.
Сердаревић је навео да је концепција изложбе замишљена тако да фрагментарно и лапидарно прикаже само један мали дио од оног пута који је овај мостарски књижевни круг прошао, од младих дана, па све до њиховог стасавања у велике књижевнике и пјеснике.
- Ово је само једна иницијација колико би требало тога изложити да се у потпуности представи све што су они урадили. Тај период Шантића, Ћоровића, Дучића, Шоле и Ђикића представља најблиставији дио културне историје града Мостара - рекао је Сердаревић.
Изложбу "Мостарски књижевни круг" отворио је академик Данило Марић, који је нагласио да свака генерација има по два-три Мостарца који се памте, а да је један од њих сигурно Златко Сердаревић, који стиже до сваког мостарског кутка од значаја.
Он је нагласио да Сердаревић посједује велику архиву и документарну грађу од огромног значаја за Мостар.
Марић је навео да ова изложба, документарном грађом и фотографијама, свједочи о стасавању и раду једне генерације мостарских културних посленика који су успјели достићи врх пирамиде књижевног и пјесничког стваралаштва, чиме су Мостар издигли и сврстали у ранг културне метрополе балканске регије.
Овогодишње "Шантићеве вечери поезије" у Мостару одржане су од 11. до 18. октобра уз разне садржаје и богат културни програм.
Сања Бјелица Шаговновић, вршилац дужности предсједника мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", рекла је да су организатори веома задовољни одржавањем манифестације.
Пандемија вируса Корона од почетка 2020. године у великој мјери наметнула је човјечанству нова правила којима га је приморала да измијени начин живота како би се сачували милиони људи на које вирус доспије и испољи његова опака својства. Оно што је до јуче било толико уобичајено, нешто што се подразумијевало као саставни дио свакодневице: туристичка путовања до далеких крајева планете, одласци међу десетине хиљада људи који на стадионима и халама присуствују спортским и музичким догађајима, посјете позоришним и биоскопским представама, куповина или провођење слободног времена у великим тржним центрима… у тренутку је постало недопустива и опасна навика. Чак су и ратне трубе утихнуле, а владари земаља и градова, умјесто прибављања и употребе ракета и топова, забавили су се тиме како да збрину обољеле и да измисле оружје неби ли се супротставили непријатељу који у смртоносном походу не бира жртве – са истим циљем и на исти начин напада и цара и чобанина.
Иако је епидемиолошка ситуација у Србији и околним земљама значајно утицала на обим и динамику активности Удружења Невесињаца у Београду, није спријечила да се реализује један од његових основних годишњих задатака – обиљежавање Митровдана. Напротив, ове године митровданске свечаности обогатила је изложба слика Наташе Глигорић.
Ова вриједна жена (иначе праунука знаменитог хајдучког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најистакнутијих првака устанка Невесињска пушка) у круговима завичајних удружења Херцеговаца у Србији позната је као истрајан борац за развијање и његовање културе сјећања на све догађаје који се тичу борбе српског народа за слободу. Међутим, због њене скромности тек мањи круг људи знао је да се бави и сликарством. Овога пута одлучила је да изађе из анонимности и да се широј јавности представи првом изложбом својих слика коју је симболично назвала „У сусрет Митровдану“.
Изложба је приређена у Галерији 73 на Бановом Брду у Београду и свечано отворена у петак, 16. октобра 2020. године. Отварању изложбе, поред Наташине породице и пријатеља, присуствовао је знатан број чланова Удружења Невесињаца и осталих херцеговачких удружења у Београду.
Изложбу је отворила директорка Галерије Мирела Пудар. Због своје љубави према умјетности и поштовања према Херцеговини, ова шармантна дама је показала да уважава потребу завичајних удружења да оставе некакав свој печат у културној матрици Београда. Култура и умјетност имају благотворно дејство на човјека и на друштвену заједницу, поготово у кризним временима каква су ова у којима се тренутно налазимо, рекла је Пудар.
Потом је присутне поздравила и ауторка изложбе, која није крила радост због тога што је њен вишегодишњи труд напокон доспио пред лице и суд јавности.
„У свом релативно зрелом добу одлучила сам да услишим вапај своје душе која се гушила у укалупљености и годинама изнова понављаној дневној рутини. Вредности као што су слобода, лични развој, аутентичност, креативност, нису могле бити досегнуте у устајалој води програмиране, једноличне свакодневице једног дипломираног економисте. Тако се вратих својој пасији из младости, цртању и сликању, схвативши да их заправо никад нисам ни напустила“, рекла је Глигорић. Нагласила је да за квалитет својих слика велике заслуге има њен ментор, професор Милован Крзнарић, коме је исказала посебну захвалност, а бесједу је закључила поруком – цитатом теоретичара умјетности Лесинга: „Сликамо очима љубави, па нас стога морају оценити само очи од љубави”.
У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Говорио је о нужности наше генерације да има знање и свијест о невољама кроз које је прошао српски народ Невесиња и Херцеговине кроз читав 19. и 20. вијек и обавези да та знања пренесемо на млађе нараштаје. Он је похвалио напоре које Наташа испољава у његовању наших традиционалних националних вриједности, а посебно начин на који чува и његује породично и укупно сјећање на њеног знаменитог прадједа.
„Када би сви Срби знали о својим прецима и чували успомену на њих као што то чини Наташа, сигуран сам да би имали далеко снажније утемељење у свом идентитету и не би требало да бринемо за своју будућност“, истакао је Јањић.
Он је најавио да ће се помен погинулим борцима и ове године служити на Митровданске задушнице у цркви Светог Саве на Врачару, као и то да се гради споменик оснивачу и првом команданту Невесињске бригаде, пуковнику Новици Гушићу.
О ујметничким дометима Наташе Глигорић говорио је њен учитељ сликања, професор Милован Крзнарић, који је, између осталог, истакао:
„Изложба госпође Наташе је догађај и освежење јер се враћа вишевековним уметничким поступцима, лепим осећајем за одабране теме, тако драге уметницима прошлих времена, сигурне композиције и владање тонским решењима. Не ретко госпођа Глигорић посеже за композиционим решењима „немих учитеља“, транспонујући их на себи својствен начин“. Сврставајући њен приступ умјетности у „реализам без обала“, Крзнарић је закључио да ће Наташино дјело „протоком времена досећи границе савршеног израза“.
Послије лијепих професорових ријечи изведен је пригодан културни програм у коме су учествовали истакнути умјетници, активни чланови и пријатељи Удружења Невесињаца у Београду. Један од њих је народни гуслар Славко Алексић, који је достигао врхунске домете у вјештини гуслања, али и у интерпретацији и тумачењу наше епске поезије. У првом наступу представио се одломком пјесме „Невесињска пушка“ чији је аутор Боро Граховац, а у другом је пјевао дио народне пјесме „Удаја сестре Душанове“.
Да су Невесињци и Херцеговци уопште обдарени различитим талентима увјерила нас је Биљана Ристић. Ову афирмисану сликарку највише памтимо по изложби слика „Јунаци Херцеговине“, којом је на каменим плочама представила све значајније прваке устанка „Невесињска пушка“. У међувремену се доказала и као успјешан пјесник, а овом приликом одрецитовала је неколико својих пјесама.
Божидар Бјелица Јапан, инжењер електротехнике, освједочени родољуб и заљубљеник у летење, издао је неколико романа и збирки пјесама, а имао је запажену улогу у писању и припреми за штампу монографије Невесиње. Ове вечери рецитовао нам је пјесме из свог родољубивог и љубавног опуса.
Укупном лијепом утиску ове вечери допринио је својим чаробним гласом појац Љуба Манасијевић, који је освједочени пријатељ Удружења.
Све присутне врцавим и увијек занимљивим афоризмима разгалио је афористичар Митар Ђерић Лаки. У професионалној каријери обављао је високе дужности у области безбједности а у књижевности је, по мишљењу већине књижевних критичара, доспио у сами врх српске и европске афористике.
На тај начин је завршено ово лијепо вече које је унијело ведрину у сивило свакодневице оптерећене стрепњом од вируса Корона, те највеће пошасти новијег времена. Завршимо овај извјештај поруком: Наташа Глигорић је учинила оно што је била кадра. Ако свако од нас учини сличан напор у складу са својим талентом, тада можемо казати: има наде за нас и наш народ неће пропасти.
Текст: Зоран Јањић
Фотографије: Сретен Јаковљевић/Стара Херцеговина