У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је 26 смртних случајева код којих је потврђено присуство новог вируса корона. Ради се о 15 мушких и 11 женских особа средње и старије животне доби од којих је осам особа из Бањалуке, пет из Требиња, по двије особе из Добоја, Модриче и Лакташа и по једна из Угљевика, Зворника, Невесиња, Српца, Котор Вароши, Брода и Шамца.

Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, и у Болници Св. Врачеви у Бијељини извршено је тестирање 273 лабораторијска узорка, а нови вирус корона потврђен је код 83 особе у Републици Српској.

Ради се о 40 мушких и 43 женске особе, од којих је 14 млађе, 45 средње и 24 особе старије животне доби.

Према мјесту пребивалишта, 31 особа је из Бањалуке, 17 из Бијељине, 10 из Градишке, седам из Зворника, шест из Лакташа, четири из Челинца, по двије из Котор Вароша и Прњавора и по једна из Мркоњић Града, Осмака, Приједора и Српца.

До сада је у Републици Српској потврђено 29.818 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 1.031 особа код којих је потврђен тест на нови вирус корона.

Иако је изградња и рад било ког великог система за производњу електричне енергије, посредно, покренула изградњу инфраструктуре и привреде, врло су ријетки случајеви да је неки систем толико комплекстан да од његовог функционисања зависи низ других привредних дјелатности и развој цијеле регије, као у случају хидротехничког система Требишњице. „Хидроелектране на Требишњици“, од својих почетака до данас, настојале су да буду поуздан партнер заједници у којој дјелују, учествујући у великом броју пројеката и активности који нису у домену њихове примарне дјелатности, производњи електричне струје.

О пословању и мисији „Хидроелектрана на Требишњици“, разговарали смо са директором за производњу и техничке послове, Илијом Таминџијом.

Шта је ХЕТ данас за Херцеговину?

Хидроелектране на Требишњици су за Херцеговину, засигурно, много више од фабрике за производњу струје. Сам пројекат изградње система замишљен је тако да ријеши многобројне проблеме у регији, па са разлогом за систем Требишњице кажемо да је вишенамјенска, јединствена техничко-технолошка цјелина за газдовање хидро потенцијалом ријеке Требишњице у енергетици, пољопривреди и водоснабдијевању. Настојимо да оправдамо очекивања и да останемо носилац друштвеног и економског развоја регије, одговорно користећи водно богатство, као највећи природни ресурс Херцеговине.

ХЕТ су стварали и водили визионари, који су знали да су неодвојиви од средине у којој послују, много прије него што је склепана синтагма „ друштвено одговорно пословање“.

Ми имамо концесије за коришћење вода из слива ријеке Требишњице, у сврху производње електричне енергије из којих су проистекле водопривредне дозволе и обавезе у складу са којима ми предузимамо низ активности којима настојимо живот грађанима да учинимо угоднијим и квалитетнијим.

Како напредује изградња ХЕ Дабар и колики ће утицај ова инвестиција имати на услове живота у сјевернијим херцеговачким општинама?

Изградња ХЕ Дабар, тренутно је највећа инвестиција у хидроенергетици Републике Српске. ХЕТ је у овај пројекат закорачио сам, до сада се ослањајући искључиво на сопствене изворе финансирања. 2016. године потписан je споразум о изградњи доводног тунела, улазне грађевине и приступних тунела за ХЕ Дабар, чија је вриједност 131 милион КМ, са фирмом Интеграл Инжењеринг. Доводни тунел, најважнији објекат хидроелектране, се пробија са четири нападна мјеста и до сада је пробијенио више од 10 500 m од укупних 12 300 m. Радови се изводе у двије, а често и у три смјене уз ангажовање преко 250 радника и специјализоване грађевинске механизације.

У експропријацију земљишта у зони бране Пошћење уложенио је додатних милион конвертибилних марака, а за потребе градње доводног тунела и бране изграђено је око 30 km приступних путева и око 35 km нових далековода.

Такође, за потребе градилишних насеља ХЕ Дабра каптирана су изворишта јама „Удбина“ и „Вриока“, али су од почетка конципирани тако да по завршетку изградње хидроелектране служе осталим корисницима. Са јаме „Удбина“ вода је доведена до свих објеката ХЕ Дабар, а на систем су прикључени и успутни потрошачи и улoжени су озбиљни напори да се из овог водозахвата ријеши проблем водоснабдијевања општине Невесиње, док са „Вриоке“ вода долази до Дола, тј. ентитетске границе са једне стране, и до села Голобрђа на граници са Црном Гором с друге стране, чиме је већина села са овог подручја добила воду.

Као што се види, бенефити општина Невесиње и Берковићи су значајни и од саме градње ХЕ Дабар, а вјерујемо да ће реализација Горњих Хоризоната значити свеукупан брзи привредни развој и останак становништва у својој постојбини.

Упркос великим проблемима са којима се ХЕТ суочио последњих година, инвестиције су настављене и у Требињу. Који пројекти су у току и шта је планирано за наредни период?

Заиста, почевши од незапамћених суша 2017. године, несрећног акцидента у ХЕ Дубровник и сада актуелне ситуације изазване пандемијом корона вируса, која је довела до знатног снижења цијена на тржишту електричне енргије, скоро да ништа није ишло у нашу корист у задњих неколико година. Ипак, упркос свему наведеном, дајемо све од себе да наставимо са реализацијом започетих пројеката.

Недавно је завршен пројекат уређења Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Направљена је двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза, а требињци су добили нови кутак за уживање.

ХЕТ, такође, у потпуности финансира пројектну документацију, ревизију и геолошке и геотехничке истражне радове и пројекат изградње моста на траси источне обилазнице, у непосредној близини бране Горица.

Финансира се и изградња новог резервоара на изворишту „Врело око“, чији ће капацитет бити око 2 500m3. Нова хлораторска опрема је већ инсталирана, а биће набављене и нове пумпе, чиме ће бити ријешени сви проблеми у водоснабдијевању виших зона града. Вриједност овог пројекта је 2 700 000 КМ.

Настављени су и радови на изградњи затвореног базена на Абазовини.

Ово су највећи и финансијски најзначајнији пројекти, али поред тога у складу са досадашњом традицијом наставићемо да учествујемо и у културним, хуманитарним, едукативним и спортским пројектима и програмима стипендирања и стручних пракси за студенте.

Надамо се да нам предстоје повољније прилике у пословању, али се прије свега надамо стабилизацији ситуације настале услијед пандемије. Желим свима добро здравље, а обољелима брзо излијечење.

ХЕТ

За православне вјернике данас почиње шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је, према православном вјеровању, ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра значајним за духовни живот својих вјерника, али и веома моћним средством за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".

Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.

Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.

Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице /4. децембра/, Светог Николе /19. децембра/ и Светог Игњатија Богоносца /2. јануара/, чак и ако празник падне у сриједу или петак.

Посљедња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове - Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста - Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим такозваних трапавих седмица.