Гранична полиција БиХ је добила обавјештење од Министарства унутрашњих послова Републике Србије о новим упутствима за особе које улазе у Републику Србију из држава захваћених епидемијом заразне болести Ковид-19, а које ће ступити на снагу у недјељу 20. 12. 2020. године, саопштено је из Граничне полиције.

Новим прописима, ради заштите од уношења заразних болести на територију Србије, странцима који долазе у Србију дозвољен је улазак само ако имају негативан PCR тест на присуство вируса корона, издат од стране референтне лабораторије земље из које долазе, односно улазе у Србију, не старији од 48 часова од датума издавања резултата, наводи се у саопштењу.

- Ако постоји кашњење приликом уласка у Републику Србију, а које се не може приписати кривици путника већ је посљедица спољног догађаја који се није могао предвидјети, избјећи или отклонити (кашњење/одлагање лета, поласка аутобуса, воза и слично), онда тест не може бити старији од 72 часа приликом уласка у Републику Србију - истичу из Граничне полиције.

Услов за улазак у Републику Србију не примјењује се:

1) на стране држављане који су у транзиту кроз Републику Србију. Транзит за стране држављане се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

2) на посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија;

3) на посаду, особље и путнике који су у транзиту, односно трансферу преко међународних аеродрома Републике Србије;

4) на акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе;

5) на малољетна лица старости до 12 година, ако родитељ, старатељ или друго лице које је у пратњи дјетета посједује негативан тест, уколико је потребан;

6) на стране држављане који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Републици Србији;

7) на припаднике страних војних, полицијских и других служби безбједности који су у транзиту преко територије Републике Србије или долазе у Србију ради извршења службених задатака уз претходну најаву.

Из Граничне полиције БиХ наглашавају да се услов за улазак у Републику Србију не примјењује на стране држављане приликом обављања међународног превоза, ради преузимања или истовара робе или ради превоза лица у или кроз Републици Србији, када се ради о посадама:

1) теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. Уколико се ради о транзитном саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

2) теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе;

3) аутобуса у линијском и међународном превозу путника, како у транзиту тако и у случају када је крајња или полазна дестинација Република Србија;

4) жељезничких возила и возопратно особље;

5) хуманитарних конвоја уговорених дипломатским путем.

Услов за улазак у Републику Србију не примјењује се на држављане сусједних држава из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште на територији Републике Србије, а који су дужни да приликом преласка државне границе ради обављања пољопривредних радова на том земљишту посједују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту, под условом реципроцитета, наводи се у саопштењу.

- Услов за улазак у Републику Србију не примјењују се на држављане сусједних држава који су становници пограничног подручја и који су запослени на територији Републике Србије, којима је послодавац из Републике Србије издао документ о радном ангажовању, под условом реципроцитета - наглашавају из Граничне полиције БиХ.

Држављанима Републике Србије и страним држављанима који имају одобрен привремени боравак или стално настањење у Србији, као и члановима дипломатско-конзуларног особља и члановима њихових породица, при уласку у Србију, а који не посједују негативан RT-PCR тест на присуство вируса корона, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, односно улазе у Србију, не старији од 48 часова од датума издавања резултата, одређује се мјера карантина у кућним условима у трајању од 10 дана, наводи се у саопштењу.

Из Граничне полиције БиХ упозоравају на обавезу јављања надлежној ковид амбуланти или територијално надлежном заводу за јавно здравље у року од 24 часа од сата преласка државне границе.

- Мјера карантина у кућним условима престаје да важи прије истека периода на који је изречена, ако лице коме је одређена у периоду трајања мјере добије негативан RT-PCR тест на присуство вируса корона издат од стране референтне лабораторије у Републици Србији - прецизирају из Граничне полиције БиХ.

Лица се јављају ковид амбуланти или заводу за јавно здравље путем електронске пријаве на електронску адресу e-zdravlje.gov.rs.

Обавеза јављања амбуланти или заводу за јавно здравље не односи се:

1) на акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе;

2) на лица из пограничног подручја који обављају пољопривредне радове и имају пољопривредно земљиште на територији Републике Србије, а који су дужни да приликом преласка државне границе ради обављања пољопривредних радова на том земљишту посједују доказ о власништву над пољопривредним земљиштем или изјаву власника пољопривредног земљишта да лице обавља пољопривредне радове на његовом земљишту;

3) на лица који су становници пограничног подручја и који су запослени на територији Републике Србије, којима је послодавац из Србије издао документ о радном ангажовању;

4) на посаду и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија;

5) на чланове посаде приликом обављања међународног превоза, ради преузимања или истовара робе или ради превоза лица у или кроз Републику Србију, када се ради о посадама;

6) теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. Уколико се ради о транзитном саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

7) теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе;

8) аутобуса у линијском и међународном превозу путника, како у транзиту тако и у случају када је крајња или полазна дестинација Република Србија;

9) жељезничких возила и возопратно особље;

10) хуманитарних конвоја уговорених дипломатским путем.

РТРС

Када се приближава крај године, све организације сумирају резултате свог пословања у претходној години и праве планове за наредну. У „Хидроелектранама на Требишњици“ полако се подвлачи црта и рачуна разлика између остварене и планиране призводње, сумирају се приходи, али се и прави осврт на неколико претходних година, за које многи кажу да заједно представљају најтежи период од оснивања „Хидроелектрана на Требишњици“.

О пословању ХЕТ-а у претходне четири године и о плановима за наредну годину, говорио је извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове, Илија Таминџија.

Бити директор у „Хидроелектранама на Требишњици“ увијек је са собом носило велику одговорност и додатни притисак, јер су очекивања која грађани имају од овог предузећа, као носиоца економског и друштвеног развоја, много већа него што је случај са сличним предузећима у региону, а вјероватно и у свијету. Иза „Хидроелектрана на Требишњици“ је неколико прилично тешких година. Како је ХЕТ пословао у овој и претходним годинама?

-Знамо да од успјешног функционисања ХЕТ-а зависи низ других привредних ђелатности у Херцеговини као и развој овог дијела Републике Српске, па је бити на мјесту директора за производњу у годинама када вам ништа не иде на руку заиста много комплексније него у „нормално“ вријеме. Очекивања да ХЕТ рјешава нагомилане градске проблеме, која су код грађана развијана деценијским друштвено одговорним пословањем, с временом расту, а са њима расте и притисак да се ХЕТ још више ангажује. Сви у Управи предузећа дали су свој допринос да се не осјети тежина ситуације у којој смо се налазили.

Пословање ХЕТ-а у протекле четири године било је условљено различитим врстама непогода, које је било скоро немогуће предвиђети и на које се није могло утицати. Али, кренимо редом.

Неповољна хидролошка ситуација из друге половине 2016. пренијела се у 2017. годину. Херцеговину и регион тада је задесила незапамћена суша, која је негативно утицала на пословање свих хидроелектрана. Тадашњи дотоци у акумулацију „Билећа“ били су у рангу стогодишњих суша, односно, били су дупло мањи од вишегодишњег просјека, па су и енергетско-економски резултати производње за цијелу 2017. годину били јако лоши. Те године су остварени приходи једва нешто већи од 28 милиона КМ.

У односу на 2017., за 2018. годину, можемо рећи да је била просјечна (нормална), када је остварен приход од око 70 милиона КМ.

И баш када смо одахнули и помислили да је најтеже вријеме за наше пословање прошло, почетком јануара 2019. године у ХЕ Дубровник догодила се велика хаварија у којој су изгубљени и људски животи. Оба агрегата у Плату нису била у функцији до марта 2020. године. Колико је то велики ударац за ХЕТ, јасно се да закључити из чињенице да се двије трећине од укупне производње електичне енергије из система хидроелектрана на Требишњици одвија управо у ХЕ Дубровник. Ипак, захваљујући споразуму који је Електропривреда Републике Српске постигла са Електропривредом Хрватске заједнице Херцег Босне, према коме се електрична енергија произведена у реверзибилној ПХЕ Чапљина дијели на пола између двије електропривреде, остварили смо приход од скоро 42 милиона КМ, што је приход на нивоу половине билансираног прихода ХЕТ-а.

У 2020. годину ушли смо са великим надама и очекивањима, али на жалост, и ми дијелимо судбину цијелог свијета појавом пандемије вируса корона. Сценарио који је задесио планету до сада смо виђали само у неким филмовима, па ни најгори песимисти нису могли да очекују да ће цијели свијет функционисати на овакав начин. Пад потрошње електричне енергије на глобалном тржишту условио је енорман пад цијена струје на берзама. У једном тренутку, цијена је чак била и негативна, што значи да сте морали да платите да бисте ињектирали електричну енергију у дистрибутивну мрежу. У првих шест мјесеци цијена струје није достигла ни половину цијене која је била прије пандемије. ХЕ Дубровник у првом кварталу и ове године није био на мрежи, а и хидролошка ситуација у првих пет мјесеци је била изузетно лоша, можда чак и гора него у истом периоду 2017. године. И поред свих наведених проблема и упркос веома тешким околностима, ми смо успјели да, одговорним управљањем и великим уштедама, надокнадимо дио прихода током друге половине године, па ће ХЕТ са очекиваним приходом од око 45 милиона КМ, 2020. годину завршити послујући позитивно.

„Хидроелектране на Требишњици“ су у протекле четири године, од очекивана четири просјечна годишња прихода оствариле свега три. Нажалост, околности које су нас пратиле, а на које, како смо већ нагласили, нисмо могли утицати, биле су вјероватно најтеже од оснивања фирме што је условило значајне осцилације у резултатима пословања претходних година.

Узимајући у обзир околности у којима су „Хидроелектране на Требишњици“ пословале у претходним годинама, вјерујемо да сте задовољни реализацијом пројеката који су у току?

– Наравно! Упркос свему наведеном, ми смо у протеклом периоду дали све од себе да се започети пројекти наставе. То укључује како капитални пројекат изградње ХЕ Дабар, тако и остале финансијски нешто мање захтјевне пројекте који су проистекли из водопривредних дозвола и обавеза, а који поред бенефита за функционисање хидротехничког система ријеке Требишњице имају значајан утицај на квалитет живота сваког појединца у источној Херцеговини.

У више наврата смо наглашавали да је изградња ХЕ Дабар тренутно највећа инвестиција у хидроенергетици Републике Српске и региона. Доводни тунел, најважнији објекат хидроелектране и највећи хидротехнички тунел који се гради у послијератном периоду на подручју бивше Југославије, пробијао се са четири нападна мјеста и до сада је пробијено око 11 000 м од укупних 12 300 м. Паралелно са пробијањем тунела изводе се и радови на улазној грађевини. Вриједност ових радова је око 130 милиона КМ, а додатна средства су уложена или ће се тек улагати у узградњу приступних путева, водовода и експропријацију земљишта. Када буде изграђена, хидроелектрана ће бити укупне снаге 160 МЊ, а очекујемо да ће повећање годишње производње на низводним хидроелектранама бити око 260 ГЊх. Она ће бити од огромног значаја за сјеверније херцеговачке општине, али и за цијели систем „Хидроелектрана на Требишњици“, које су њен 100% власник.

Какви су планови „Хидроелектрана на Требишњици“ за наредну годину?

-Ми дијелимо наду свих наших грађана и свих људи на свијету, да ћемо у наредној години коначно оставити пандемију за собом и да ћемо се сви полако вратити уобичајном начину живота и пословања.

У ХЕТ-у је за наредну годину планирана финализација радова на пројекту уређења Ћатовића крака, у који је уложено око 2 500 000 КМ, чиме је смањен ризик од поплава у граду и повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио Требиња. Већ је направљена двосмјерна саобраћајница, јавна расвјета и пјешачка стаза, чиме су грађани добили нову урбану зону за рекреацију и уживање. Између ријеке и самог Ћатовића крака регулацијом протока великих вода, град Требиње добио је врло привлачно земљиште, за које вјерујемо да ће се наћи адекватна намјена.

Ускоро ће бити завршени и радови на изградњи затвореног базена на Абазовини, чији је планирани завршетак успорила елементарна непогода.

Биће интензивирани радови на изградњи новог резервоара на изворишту „Врело око“, капацитета око 2 500 м3, чија је вриједност процијењена на око 2 700 000 КМ.

ХЕТ финансира и изградњу најзначајнијег објекта на траси источне обилазнице око града Требиња. Мост који се гради низводно од бране „Горица“ биће најдужи на ријеци Требишњици, а у овај пројекат биће уложено око 12,2 милиона КМ. Радови су почели и ако буду текли планираном динамиком очекујемо да ће бити завршени за двије године.

Поред наведених, финансијски најзахтјевнијих пројеката, ХЕТ ће свакако наставити да у складу са досадашњом праксом учествује и у финансирању културнх, хуманитарних, едукативних и спортских догађаја, као и у програмима стипендирања студената и обављања стручних пракси за студенте.

Надамо се да ћемо у наредном периоду имати повољну хидролошку ситуацију и да ће производња електричне енергије и пословне прилике бити добре, али се прије свега надамо стабилизацији епидемиолошке ситуације. Желим свима добро здравље, а обољелима брзо оздрављење, са вјером да ћемо растерећеније чекати предстојећи празнични период.ХЕТ

На подручју Бишине, од Мостара према Невесињу, непосредно пред ентитетском линијом двије непознате особе вечерас су пресреле возило брзе поште "Скајтек експрес" и од возача отеле торбу са новцем, потврђено је у Оперативном центру МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона.

"Авазу" је у Оперативном центру речено да је радник "Скајтек експреса" у 17.45 часова пријавио да је над њим извршено разбојништво, након чега је одмах на лице мјеста упућена полицијска патрола.

Више информација биће познато након увиђаја који врше припадници криминалистичке полиције Полицијске управе Мостар, а о свему су обавијештене и полицијске екипе на подручју Невесиња.

Незванично, разбојници су украли више од 5.000 КМ и побјегли у аутомобилу "голф четири" сиве боје.

СРНА