У препуној свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, одржана је промоција најновије књиге генерала у пензији Светка Ковача. Књига носи наслов Случај Николиш, злоупотреба политичке моћи, бави се афером која је осамдесетих година прошлог вијека узбуркала јавност у Србији, а имала је одјека и на ширем југословенском простору. Аферу је изазвао чланак у београдском листу Политика под насловом Војко и Савле. Да се у њему не могу јасно препознати двојица угледних чланова Српске академије наука и умјетности (САНУ): генерал-пуковник Гојко Николиш као Војко, члан Академије и професор Павле Савић као Савле, предсједник Академије, чланак би се могао сврстати у жанр хумореске. Но, како је сачињен од стране анонимног аутора са јасним циљем да се извргне руглу и дискредитује Гојко Николиш, личност изузетног угледа и значаја у друштву, тај текст поприма обиљежја класичног памфлета. На личност таквог профила окомиле су се одређене политичке структуре, неби ли, уз помоћ дијелова служби безбједности и медија, постигле моћ којом би управљале политичким и другим процесима у Србији. А све је почело од фамозног Меморандума САНУ и Николишеве подршке садржају тог неформалног штива.
За Светка Ковача, који је у вријеме избијања афере био млади официр службе војне безбједности ЈНА, а у тој служби хијерархијски напредовао до њеног директора са чином генерала, случај Николиш је био велики изазов да са потребне историјске дистанце методом студије случаја освијетли те догађаје и назначи одређене поуке.
„Постоје многи примери манипулације и злоупотребе политичке моћи како би се остварили одређени циљеви и интереси. Један од таквих примера је случај Николиш, у којем се јасно виде везе партијске и медијске моћи и повезаност партије и служби безбедности. Урушавањем угледа, застрашивањем и ућуткивањем једне личности упућују се директна претња и упозорење његовим истомишљеницима, али и свим онима који наступају са истих или сличних позиција“, каже Ковач у уводном дијелу књиге.
Даље истиче да су теме књиге „... злоупотреба и укљученост служби безбедности у аферу и реакција органа који су били задужени за усклађивање, усмеравање, координацију, контролу и надзор над радом служби безбедности.“
У име издавача књиге, Новинског центра Одбрана, о књизи и аутору говорила је уредница др Александра Пећинар. Говорећи о сарадњи са аутором, Пећинар је истакла:
„Комплексан, слојевит и интригантан, бар као раздобље којим се у својој новој књизи бави, Светко Ковач је драгоцени сведок једног времена, о коме, иако се много писало, постоји и даље много непознаница. Самим тим, рад на овој књизи пробудио је не само уреднички, већ и историографски жар, а свака нова страница је ишчекивана са нестрпљењем. Потпуно разумљиво, јер Светко Ковач је неуморни истраживач, доследни историограф, надарени наратор, признати сценариста, а пре свега власник оног ретког дара да препозна онај неухватљиви, кључни моменат, спусти га на папир и преточи у редове који се читају са великом пажњом.“
На промоцији је говорио и рецензент, професор др Андреја Савић, некадашњи директор Безбедносно-информативне агенције (БИА).
„Аутор је на респектабилан начин осветлио једну епизоду из наше блиске прошлости у завршним годинама пред распад бивше југословенске државе, који је фокусиран на Републику Србију и политички обрачун између носилаца политичке власти које су биле персонификоване у ликовима Слободана Милошевића и Ивана Стамболића“, казао је Савић и истакао да „на методолишки коректан и теоријски вредан начин, аутор нас уводи не само у осветљавање појединачних биографија ових великана (Николиш и Савић) већ и у друштвено-политички контекст, бавећи се околностима које су довеле до настанка афере.“
Током промоције дијелове из књиге интерпретирао је прослављени глумац Тихомир Станић.
Светко Ковач је након блиставе официрске каријере, самостално или као коаутор, објавио пет књига, а био је главни уредник двије монографије. Поред тога, био је сценариста серија Тајне службе Србије, Јованка Броз и тајне службе и Друг Марко, које су приказане на Радио-телевизији Србије, а био је консултант за филм и ТВ серију Вера.
Текст: Зоран Јањић
Фотографије: НЦ Одбрана и Зоран Јањић
