Духовним сабрањем и молитвеним сјећањем у Улогу је данас прослављена Мала Госпојина и 141. годишњица Улошког устанка, такозване Друге Невесињске пушке.

Свету литургију у Цркви Светог Василија Острошког служио је калиновачки парох Милан Милановић. Након богослужења, у мјесном гробљу код споменика харамбаши Перу Тунгузу одржан је помен и исказана почаст сердару невесињском и загорском.

Код Спомен плоче херцеговачким устаницима представници општина и борачких организација Калиновик и Невесиње положили су цвијеће.

Један од организатора скупа, дугогодишњи улошки учитељ у пензији Милан Вујовић, рекао је да овим окупљањем желе да оживе културу сјећања на један од најзначајнијих догађаја из српске историје у другој половини 19. вијека. Изразио је наду да ће ово обиљежавање прерасти у традицију. Вујовић је подсјетио на историјске чињенице из 1882. године, посебно цитирајући прокламацију старјешина Улошког устанка објављену исте године у београдској Борби.

«Из овог документа је видљива свјесност и опредијељеност наших храбрих предака да се супроставе моћној царевини, иако су знали да су њихове шансе на бојном пољу мале», нагласио је Вујовић.

Наташа Глигорић, праунука једног од вођа Прве и Друге Невесињске пушке, каже да је постављање Спомен плоче устаницима у мају ове године мотивисало потомке и мјештане да се значајније укључе у обиљежавање Улошког устанка. Глигорићева је подсјетила да је устанак почео 10. јануара 1882. године нападом на жандармеријску станицу у Улогу.

«Око 1000 српских ратних добровољаца Херцеговине заједно са муслиманима овог краја дигло се против аустроугарске окупационе власти. До тог момента тихо је врило народно незадовољство под туђинском окупацијом, а доношењем закона о обавезном служењу војног рока за све пунољетне мушкарце револт је кулминирао», навела је Глигорићева, додајући да је устанак је угушен у априлу 1882. године великом војном силом без било чије помоћи, мада су устаници још неколико мјесеци наставили герилски начин борбе.

Она је истакла да је Улошки устанак показао да се невесињски крај није уморио од ратова и да је увијек био спреман да пролије властиту крв за општу патриотску ствар.

Данашња свечаност завршена је уз трпезу љубави и пријатељске разговоре.