Иако је на раскрсници путева БиХ са Црном Гором и Хрватском, односно Европском унијом, али и ентитетском границом, на путевима источне Херцеговине у посљедњих неколико година није се десило да несавјесни возачи бјеже с лица мјеста код тешких саобраћајних несрећа.
Јована Цвијетић, портпаролка Полицијске управе Требиње, каже да у посљедњих неколико година укупан број саобраћајних незгода са непознатим учесником не прелази 10, односно, у 2019. години је евидентирано њих десет, да би се у свакој наредној години тај број смањивао.
„За првих шест мјесеци 2023. године евидентиране су три овакве саобраћајне незгоде, али и у овој и у претходним година срећом није било саобраћајних незгода у којим је један од учесника побјегао с лица мјеста, а да је у незгоди у којој је учествовао било повријеђених“, каже Цвијетићева.
Она појашњава да возачи углавном бјеже с паркинга, када приликом испаркиравања оштете возило паркирано до њиховог, а власник позове полицију тек када дође до свога аутомобила и уочи оштећење.
„Трагови и докази на лицу мјеста су оно што упућује полицијске службенике у ком смјеру да траже, које боје је возило, који модел је, да ли је путничко или теретно“, наводи Цвијетићева, појашњавајући да учесници најчешће нису свјесни да су оставили неки траг који може довести до њих.
Напомињући да се на основу боје која остаје на огребаном ауту одређује боја аута чији је возач побјегао са лица мјеста, на основу висине оштећења може се процијенити да ли је други ауто мањи путнички аутомобил или је можда ријеч о теретном или о двоточкашу, она даље наводи да и уколико на лицу мјеста остане дио фара или дио стоп свјетла - искусни полицијски службеници могу да закључе о којем моделу аута је ријеч.
„Такође, уколико неки дио с аута остане на лицу мјеста, обиласком механичарских радњи може се пронаћи и ауто, а интензивнијом контролом у саобраћају може се пронаћи и непознати учесник“, истиче Цвијетић, додајући да се овдје могу користити и разне врсте вјештачења, којим се неупитно утврђује који ауто је нестали учесник, али је ту потребна наредба суда и то у незгодама гдје је почињено кривично дјело угрожавање јавног саобраћаја.
Препричавајући ситуацију у којој је власник возила пријавио оштећење вјетробранског стакла на свом паркираном аутомобилу, а полиција према мјесту оштећења које је необично високо утврдила да га је неко намјерно поломио или га је починило теретно возило, Цвијетићева каже да је оближњи видео-надзор доказао да је то ипак био теретњак, а његов возач је несвјесно починио незгоду.
„У мањем броју незгода дешава се и то да су возачи потпуно несвјесни шта су починили, попут овог случаја када је теретно возило прошло поред паркираног аута и отвореним задњим вратима оштетило вјетробранско стакло, а да возач није примијетио да су му врата отворена и срећом је оштетио само један паркирани аутомобил", наводи она као примјер.
Ипак, полицијска статистика говори да у остатку незгода учесници намјерно одлазе с лица мјеста из различитих разлога: због страха, због дрскости, усљед утицаја алкохола или дрога, што су чести узроци бјежања несавјесних возача и с паркинга на којим су починили незгоду.
Цвијетићева закључује да је већина возача у Херцеговини савјесна и одговорна, јер три саобраћајне незгоде са непознатим учесником у односу на 161, колико је евидентирано за шест мјесеци 2023, не чине ни 2% од укупног броја незгода.
Радио Требиње