Источна Херцеговина у посљедње вријеме све више привлачи пажњу домаћих и страних туриста као недовољно истражена дестинација. Захваљујући пројекту "Стаза сира и меда Источне Херцеговине“ којег финансира ЈУЕСЕЈД Туризам и Пројекат развоја одрживог туризма у Босни и Херцеговини, у фокус су стављени Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи и Љубиње. Наша екипа посјетила је газдинства која су дио пројекта у близини Невесиња.
Бранимир Таминџија из Невесиња пчеларством се бави већ 16 година, од када је добио дијагнозу мултипле склерозе. Трагајући за лијеком који би му олакшао тегобе, заљубио се у пчеларство.
Захваљујући овом пројекту планира приближити пчеларство посјетиоцима Невесиња, а посебно људима који имају дијагнозу као он.
“Тада сам прочитао да помаже апитерапија, написао сам пројекат, подржало га је Министарство пољопривреде Републике Српске и кренуо сам са 20 кошница. Сада моји пчелињаци имају преко 50 кошница. Ми смо добили подршку у виду два стола и четири клупе гдjе можемо дочекати наше туристе у пчелињаку када дођу, да могу сјести и дегустирати мед, али и сир од наших комшија пријатеља.”
Таминџија истиче да је потражња за препаратима од меда који могу помоћи ублажавању тегоба код мултипле склерозе велика, али да због обима посла не могу ићи у комерцијализацију. Жеља му је да помоћу будућих пројеката оспособе простор у којем би се могли обучавати будући пчелари.
“Ми смо у посљедњих неколико година обољелим у Херцеговини дали пет пчелињих друштава и пет кошница, а прошле године смо дали неколико кошница без друштава. И то нам је веома драго, да се сви укључе у ову причу, јер ово је здрава прича, корисна за све људе физички у смислу да изађу из куће у природу, а овђе имају и радну и окупациону терапију.”
Циљ пројекта “Стазе сира и меда“ је оснажити туристичку понуду регије Источне Херцеговине, као и првог корака ка изградњи будуће Слоу Фуд дестинације што ће резултирати повећањем долазака посјетилаца и повећањем прихода за локалне произвођаче. Једна од понуда је и незаобилазни “Сир из мијеха” који је уврштен на листу нематеријалног културног наслијеђа Босне и Херцеговине.
“Почело је то има неких 20 година. У почетку је ишло полако док се нису стекле муштерије, а сад тог сира фали јер све нас мање и мање производи. Тренутно имамо девет грла, а тај број варира од 8 до 10 комада”, присјетио се произвођач сира Мирослав Глоговац.
Мјеста и планова за проширење производње има, наглашава Глоговац, али све је мање радне снаге. Каже и како је све је већа заинтересованост туриста за рурални туризам.
“Има људи, странаца, који случајно укуцају, то су појединци. Укуцају “Сир из мијеха” који је члан Слоу Фуда и на основу тога контактирамо и онда они ту дођу, обиђу и виде. Свиђа им се.”
Да овај крај има шта да понуди, доказ је и још један појекат ЈУЕСЕЈДА- а, односно Пројекат развоја одрживог туризма, захваљујући којем је крајем прошле године невесињско село Братач уврштено на попис 14 најљепших села у Босни и Херцеговини.
“Ми смо већ предали поједине мјештане који имају капацитет за преноћишта. Недавно су били неки доктори геолози, био је један из Бразила који је питао: ‘Гдjе ја могу овдjе да одсједнем да се одморим?’, тако да да је то један дио гђе би могли да направимо добру причу”, сматра Слободан Гушић, учесник у “Пројекту развоја одрживог туризма.”
У плану је, каже нам Гушић, постављање инфо паноа на улазу у село гђе би биле означене све знаменитости и пут до њих, а у неком скоријем периоду он и његове колеге планирају отварање инфо пулта у просторијама некадашње Основне школе.