С изненађењем смо на друштвеним мрежама прочитали пост мостарског новинара Санела Кајана у којем имплицитно намеће закључак да одговорност за спаљивање Саборне цркве у Мостару сносе припадници српске војске. Доказ који новинар Кајан нуди у прилог својој тврдњи јесте необјављени снимак који је, наводно, он држао у својој архиви и у којем непознато лице, чији лик не видимо у кадру, гледајући цркву у пламену са западне обале Неретве, изговара реченицу: „Ћетници су ушли у Конак, запалили цркву и вратили се назад!“
То би требало да буде доказ за врло озбиљну тврдњу господина Кајана? Ничим поткријепљена констатација непознатог лица. Ако би она била тачна, то јест ако би за њу постојала и најмања индиција да је тачна, зар о томе смјеста не би извијестили сви хрватски и бошњачки медији још 1992, те тако са себе скинули кривицу за скрнављење и уништавање једног од највећих православних храмова на Балкану? Самом Кајану је познато да се то није десило, већ и сам признаје оно што је услиједило: Снаге ХОС-а минирале су преостале зидине цркве, док је почетком јула запаљена и оскрнављена и Стара православна црква Рођења Пресвете Богородице у Мостару и објекат Старе школе, у којем је страдала цјелокупна архива Епархије Захумско-херцеговачке и приморске. Ако бисмо вјеровали Кајановим пропагандно-сугестивним наводима, могли бисмо закључити да су и њу запалили неки мистериозно заостали српски војници, диверзанти и цивили који су имали ту срећу да не заврше у логорима и мучилиштима.
Интересантно је да новинар Кајан у свом оглашавању на друштвеним мрежама наводи да он посједује још снимљеног материјала о ратном Мостару, али да га неће никоме уступати осим за надокнаду, што додатно говори о његовим мотивима. Ако је све ово вријеме у рукама имао доказ да су српске војне или паравојне јединице запалиле Саборну цркву, као што га није имао, због чега је до сада чекао да објави такву шокантну истину? Због тога што нико није желио да му плати? Ево јавно поручујемо и молимо господина Кајана да нам уступи цјелокупни снимак, a расположени смо да исти платимо.
За разлику од ових злобних инсинуација, имамо снимак Mостарца Душана Тубића на коме имамо и сатницу (18:32 је видљив први дим на цркви) и видео-снимак непознатог аутора на којем се јасно виде славље и ликовање цивила Шемовца у тренуцима када гори Саборна црква. Такође, у нашој архиви имамо директно свједочанство тадашњег војника ХОС-а, Сакиба Балића, који је учествовао у паљењу Саборног храма и Старе цркве, а које је православним свештеницима у Мостару потврђено од више његових сабораца који су нам свједочили о томе како је унутрашњост цркве поливана бензином. „Дрвени под, иконостас, преграде у звонику, балконе у цркви – све су полили бензином. Војници су пуцали и гађали светитеље на иконостасу. Један од војника није пуцао правдајући се да не може пуцати у Исуса, док му је други одговорио да је то српски Исус. Један од војника је мокрио на гробу митрополита Леонтија. Шенлучило се у дворишту цркве. Послије поливања бензином црква је запаљена и горјела је сатима.“ Сакиб Балић је све ово причао с великим узбуђењем и осјећајем кривице што је у свему томе лично учествовао.
Ми смо све наведене снимке и свједочења предали надлежним истражним органима од којих никада нисмо добили одговор. Наше није да се бавимо истрагом и процесуирањем одговорних. Обнављајући храм, ми обнављамо повјерење међу грађанима Мостара и желимо да градимо бољу будућност за све нас. Вјерујемо да смо у том опредјељењу успјешни, јер многи Мостарци, без обзира на вјеру, нацију или било које друго опредјељење, учествују у обнови и истински се радују љепоти Саборне цркве, која васкрсава.
Шта наспрам овог свједочанства има новинар Кајан? Немушту инсинуацију, ко зна због чега снимљене невидљиве особе, што нам говори да се Кајанова новинарска етика не разликује од етике оних који су растурали и још увијек растурају многе ратно-хушкачке лажи.
Свештеник Радивоје Круљ са братством цркве мостарске