Нову годину, по јулијанском календару, вечерас су дочекале Српска, Руска, Грузијска, Украјинска и Јерменска православна црква и Света Гора.

Нова година је дочекана уз празнично бдење и молебан који се служи на крају сваке године, којим се вјерници захваљују Богу на свему што им је подарио и моле за добро у наредној години.

Првог јануара по јулијанском, односно 14. по грегоријанском, или новом, слави се и Мали Божић, празник посвећен Обрезању Господњем. Овај празник је установљен у знак сјећања на обрезање Богомладенца којем је, као и сва јеврејска дјеца, био подвргнут осмог дана по рођењу. По обрезању, Јосиф и Марија дали су му, послушавши заповиједи анђела прије његовог рођења, име Исус, што на јеврејском значи Спаситељ. Име Христос потиче из грчког језика и значи помазани или освећени.

Код Срба постоји много обичаја везаних за овај празник. У већини крајева на овај дан понављају се неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења. Обичај у Херцеговини, као и у још неким крајевима, јесте да се тог дана спаљују остаци бадњака, а понегдје у кућу, у рану зору, долази положајник, баш као и за Божић. Обичај је у Војводини да се 1. јануара на раскршћима пале ватре. Вјерује се да свјетлост и ватра доносе радост и чисте од гријехова.

Задржао се и обичај ломљења посебног обредног хљеба који се зове василица. То је хљеб сличан чесници у који се стављају зрневље житарица, пасуља, бундеве, пасуља, бобице дрена, за здравље. Као и у чесницу, тако се и у василицу ставља метални новчић, као симбол богатства, среће и напретка. Сличан обичај постоји и код Грка код којих се у поноћ, 31. децембра, служи васиполита, или Василијева торта. Парче ове торте, у којој се налази новчић, прво се посвећује Светом Василију, а затим дијели члановима породице.