На Зијемљима ће сутра (недјеља) бити одржан народни сабор који традиционално окупља велики број мјештана, гостију и људи коју вуку коријене из овог планинског херцеговачког мјеста.
Света литургија у Цркви светих мученика почиње у 9:30 часова,а након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату биће одржан парастос и положено цвијеће.
Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама.
СЈЕЋАЊА: КОЊСКЕ ТРКЕ НА ЗИЈЕМЉИМА 1954. ГОДИНЕ
Ово саборовање је некад изазивало велико интересовање у читавој Херцеговини.
У посједу Радио Невесиња је писани документ о одржавању народног весеља на Зијемљима са коњским тркама и сајмом стоке од 22. августа 1954. године. Исти дан на Братачком лугу су одржане традиционалне коњске трке, али то није било сметња да се на Зијемљима окупи преко 4.000 посјетилаца.
Организатори су у званичан програм уврстили: коњске трке на стази дугој 2 км, трчање пјешака на 500 м, бацање кугле, аеромитинг и смотру стоке.
На тркама коња наступило је 15 грла. Прва на циљ је стигла кобила Јова Маврака из Зијемаља. За њом је стигло грло Пера Рачића без јахача који је пао већ на самом почетку трке, па је друго мјесто додијељено Раду Чалији.Тек након поновљене трке кобила Пера Рачића је стигла прва, па јој је додијељена трећа награда. Побједнику је уручена новчана награда од 15.000 динара.
Најбољи излагаче стоке такође су добили новчане награде. За говеда прву награду добио је Милан Вучић, другу Лазо Чалија, а трећу Фима Пејдо. За овце прву награду је добио Симо Вучић, а другу Илија Каришик.
Најдужи хитац у бацању кугле (11,14 м) имао је Карло Азиновић из Потока. Друго мјесто освојио је Бранко Кујунџић из Коњичке жупе, а трећу Мехо Крхан из Подвележја.
Због јаког вјетра одложен је аеромитинг иако су падобранци из Аеро-клуба Мостар били спремни за искакање.
Послије одржане смотре настављено је народно весеље. Трговачка мрежа обезбиједила је довољно јела и пића па није мањкало доброг расположења. Ватрогасни џез из Мостара је свирањем и пјевањем дао посебан тон весељу.
